3. април (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.

Догађаји

1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс. 1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1908 − Појавио се први аутомобил у Београду. 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика). 1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948 — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештање мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2003 — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007 — На седници Савета безбедности УН разматран Ахтисаријев план, али није усвојен. Француски воз -{TGV}- оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 -{km/h}-.

Рођења 1783 — Вашингтон Ирвинг, амерички писац, есејиста, биограф, историчар и дипломата. (прем. 1859) 1880 — Ото Вајнингер, аустријски филозоф. (прем. 1903) 1893 — Лесли Хауард, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1943) 1895 — Марко Орешковић, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941) 1916 — Соња Маринковић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941) 1921 — Џен Стерлинг, америчка глумица. (прем. 2004) 1922 — Дорис Деј, америчка глумица, певачица и активисткиња за права животиња. (прем. 2019) 1923 — Радивоје Лола Ђукић, српски редитељ и сценариста. (прем. 1995) 1924 — Марлон Брандо, амерички глумац и редитељ. (прем. 2004) 1927 — Ева Секељ, мађарска пливачица. (прем. 2020) 1930 — Хелмут Кол, немачки политичар, 6. канцелар Немачке. (прем. 2017) 1940 — Волф Калер, немачки глумац. 1942 — Марша Мејсон, америчка глумица и редитељка. 1943 — Ранко Мунитић, српско-хрватски теоретичар, критичар и историчар уметности, а такође и сценариста, редитељ, новинар и ТВ водитељ. (прем. 2009) 1946 — Бранко Милићевић, српски глумац и писац. 1958 — Алек Болдвин, амерички глумац. 1961 — Еди Марфи, амерички глумац, комичар и певач. 1964 — Бјарне Рис, дански бициклиста. 1969 — Бен Менделсон, аустралијски глумац. 1972 — Кетрин Макормак, енглеска глумица. 1972 — Ђула Мештер, српски одбојкаш. 1973 — Џени Гарт, америчка глумица. 1974 — Маркус Браун, амерички кошаркаш. 1978 — Метју Гуд, енглески глумац. 1978 — Кариме Лозано, мексичка глумица. 1978 — Томи Хас, немачки тенисер. 1982 — Софија Бутела, француско-алжирска глумица, модел и плесачица. 1982 — Коби Смалдерс, канадска глумица и модел. 1985 — Лиона Луис, енглеска музичарка и глумица. 1986 — Аманда Бајнс, америчка глумица. 1986 — Милена Ћеранић, српска певачица. 1988 — Тим Крул, холандски фудбалер. 1991 — Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица. 1992 — Ана Бјелица, српска одбојкашица. 1996 — Марко Радовановић, српски кошаркаш. 1996 — Сара Џефри, канадска глумица, певачица и плесачица. 1997 — Габријел Жезус, бразилски фудбалер.

Смрти 33 — Исус Христ, оснивач хришћанства (рођ. 8-2 године пре нове ере) 1682 — Бартоломео Муриљо, шпански сликар (рођ. 1618) 1897 — Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста. (рођ. 1833) 1915 — Надежда Петровић, српска сликарка. (рођ. 1873) 1941 — Пал Телеки, мађарски политичар. 1986 — Ђорђе Караклајић, композитор и диригент, музички уредник Радио Београда. (рођ. 1912) 1991 — Грејем Грин, енглески писац (рођ. 1904) 2008 — Нада Бјелогрлић, редитељ Драмског програма Радио Београда. (рођ. 1925)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Јакова - епископа и исповедник Преподобног Кирила - епископа катанског у Сицилији Светог Тому - патријарха цариградског Преподобног Серапиона

Референце