6. април (06.04) је 96. дан у години по грегоријанском календару (97. у преступној години). До краја године има још 269 дана.

Догађаји

1652 — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун. 1667 — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година. 1690 — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице. 1782 — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију. 1830 — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. 1867 — Кнез Михаило преузео кључеве Београда од Али Риза-паше чиме је окончана османска владавина у главноме граду Србије. 1895 — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због "дела велике покварености". 1886 — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. 1896 — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био је Француз Пјер де Кубертен. 1909 — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km. 1917 — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. 1941 — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге. 1945 — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево. 1945 — Главни народноослободилачки одбор Војводине донео одлуку о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије. 1973 — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд. 1985 — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992 — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994 — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила. 1995 — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид. 2001 — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића. 2003 — Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу. Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи. 2006 — На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија. Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље... 2009 — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса. 2014 — Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.

Рођења 1741 — Никола Шамфор, француски писац 1820 — Феликс Надар, француски фотограф, карикатуриста, новинар, књижевник и израђивач балона. (прем. 1910) 1826 — Гистав Моро, француски сликар. (прем. 1898) 1875 — Бранислав Петронијевић, српски филозоф. (прем. 1954) 1890 — Антони Фокер, холандски ваздухопловни пионир и произвођач авиона. (прем. 1939) 1915 — Анте Банина, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије. (прем. 1977) 1917 — Леонора Карингтон, британско-мексичка сликарка и књижевница. (прем. 2011) 1928 — Џејмс Д. Вотсон, амерички молекуларни биолог, генетичар и зоолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1962). (прем. 2025) 1937 — Били Ди Вилијамс, амерички глумац, уметник, певач и писац. 1946 — Иван Бекјарев, српски глумац и радијски и ТВ водитељ. (прем. 2020) 1949 — Хорст Лудвиг Штермер, немачко-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1998). 1955 — Мајкл Рукер, амерички глумац. 1963 — Дерик Меј, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике. 1969 — Пол Рад, амерички глумац, сценариста и продуцент. 1976 — Борис Режак, српски музичар. 1984 — Ламонт Хамилтон, амерички кошаркаш. 1993 — Абрахам Фримпонг, гански фудбалер. 1994 — Брајан Ангола, колумбијски кошаркаш. 1998 — Пејтон Лист, америчка глумица и модел. 1999 — Кингс Кангва, замбијски фудбалер.

Смрти 885 — Методије Солунски, словенски просветитељ и творац првог словенског писма, глагољице. (рођ. 826) 1199 — Ричард I Плантагенет, енглески краљ (рођ. 1157) 1490 — Матија I Корвин, мађарски краљ (рођ. 1443) 1528 — Албрехт Дирер, немачки сликар и графичар (рођ. 1471) 1838 — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста (рођ. 1789) 1945 — Владимир Перић Валтер, народни херој. (рођ. 1919) 1971 — Игор Стравински, руски композитор (рођ. 1882) 2000 — Хабиб Бургиба, сматра се оснивачем модерног Туниса. (рођ. 1903) 2010 — Александар Младеновић, српски лингвиста, академик. (рођ. 1930) 2021 — Предраг Живковић Тозовац, српски певач и композитор народне и фолк музике. (рођ. 1936)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Артемона - епископа селевкијског Преподобног Јакова Исповедника Свештеномученика Партенија - патријарха цариградског Спомен чуда у Печерском манастиру Преподобног Захарију

Референце