мини|237x237пиксел|Стара академија у ДиселдорфуWend von Kalnein, Rolf Andree and Ute Ricke-Immel, The Hudson and the Rhine: Die Amerikanische Malerkolonie in Düsselsdorf im 19. Jahrhundert, exhibition catalog, Kunstmuseum Düsseldorf, 1976. Андреаса Ахенбаха 1831. године.

Диселдорфска школа је назив за групу немачких уметника. Назив је добила по граду Диселдорфу где су ови уметници студирали.Als die zu betrachtende Zeitspanne der Düsseldorfer Malerschule hat sich unter Einbeziehung des Langen 19. Jahrhunderts der Zeitraum von 1819, das Jahr der preußischen Neugründung der Kunstakademie Düsseldorf und des Beginns des Direktorats von Peter Cornelius, bis 1918, das Jahr des Endes des Ersten Weltkriegs und des Deutschen Kaiserreichs, allgemein durchgesetzt. Der vom Kunsthistoriker Wolfgang Hütt vertretene Ansatz, das Jahr 1869 als das Datum einer gescheiterten Künstler-Revolte gegen das Direktorat einer „junkerlich-preußischen Beamtenbürokratie“ unter Hermann Altgelt als Ende der Düsseldorfer Malerschule zu betrachten, setzte sich nicht durch. – Vgl. Wolfgang Hütt: Die Düsseldorfer Malerschule 1819–1869. VEB E. A. Seemann Buch- und Kunstverlag, Leipzig 1983, S. 250 f. Своје радове излагали су у Диселдорфској галерији у Њујорку. На њеном челу био је у периоду од 1826. до 1859. године Вилхелм фон Шадов који је био управник академије.Schadow and his students "bildeten den Krystallisationspunkt, um den sich in späteren Jahren die Düsseldorfer Schule anlegte". Wolfgang Müller von Königswinter: Düsseldorfer Künstler aus den letzten fünfundzwanzig Jahren. Leipzig, 1854, S. 1 На радовима ових сликара заступљене су религијске и историјске теме, жанр сликарство и пејзажи. У почетку снажан утицај на ову групу извршили су НазарениNationalgalerie (Berlin), and Françoise Forster-Hahn. и романтика да би се касније све више окретали натуралистичком начину приказивања. Између осталих чланови групе били су Карл Фридрих Лесинг, Јохан Питер Хазенклевер и браћа Ахенбах. Ка бидермајерском жанру сликарству школа се усмерила после сецесионистичког струјања појединих чланова 40-их година 19. века.

Преглед

Рад Диселдорфске школе карактеришу фино детаљни, али фантастични пејзажи, често са религиозним или алегоријским причама смештеним у пејзажима. Главни чланови Диселдорфске школе заговарали су „пленерско сликарство“Collins Australian Dictionary - the Foremost Authority on the language of today Harper Coliins. Pymble 2073, и имали су тенденцију да користе палету са релативно пригушеним и уједначеним бојама. Диселдорфска школа је настала и била је део немачког романтичарског покрета. Истакнути чланови Диселорфове школе били су фон Шадов, Карл Фридрих Лесинг, Јохан Вилхелм Ширмер, Андреас Ахенбах, Ханс Фредрик Гуде, Адолф Тидеманд, Освалд Ахенбах и Адолф Шредтер.

Диселдорфска школа је имала значајан утицај на Школу реке Хадсон у Сједињеним Државама, а многи истакнути Американци су се школовали на Диселдорфској академији и показују утицај Диселдорфске школе, укључујући Џорџа Калеба Бингама, Дејвида Едварда Кронина, Истмана Џонсона, Вортингтона Витреџа, Ричард Кејтон Вудвил, Вилијам Стенли Хаселтајн, Џејмс Мекдугал Харт, Хелен Сирл и Вилијам Морис Хант, као и немачки емигрант Емануел Лојце. Алберт Бирштат се пријавио, али није прихваћен. Његов амерички пријатељ Вортингтон Витриџ постао му је учитељ док се школовао у Диселдорфу.

Између 1819. и 1918. године, око 4000 уметникаKunstmuseum Düsseldorf und Galerie Paffrath (Hrsg.): Lexikon der Düsseldorfer Malerschule, 3 Bände, Düsseldorf und München, 1997–1999 припадало је Диселдорфској сликарској школи.

Референце

Литература

. translated by Blair R. Reynolds and Eunice M. Paul. London: Pickwick Publications, 2009. . (Original French edition: . )

in European Romanticism: A Brief History with Documents. Ed. W. Breckman. New York: Bedford/St Martin's, American Philosophical Society, 2007. .

. Ashgate Books, 2009. . 1999. .

.

Siegel, Linda. . Branden Publishing Co, 1978. .

. .

Antoine Descheemaeker- Colle (2008),Eugène Chigot, Sa Vie, Son Oevre Peint, Editions Henri, France.

.; . . American Philosophical Society, 2007. .

. (refs to 1985 edn), Oxford University Press,

Grove Art Online. Oxford Art Online. , accessed February 23, 2013, subscriber link

(pbk).

Ilsa Barea (1966, republished 1992), . Chapter 111, Biedermeier,. Jane K. Brown, in , James Parsons (ed.), 2004, Cambridge. .

Категорија:Уметничке школе Категорија:Диселдорф Категорија:Немачка култура