Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф (; Крушевња, 9. април 1865 — Минхен, 20. децембар 1937) био је њемачки генерал и војни теоретичар. Један је од најзначајнијих руководилаца њемачке армије и организатора ратне привреде у Првом свјетском рату и отворени експонент њемачког милитаризма.
Потекао је из скромне пруске породице са подручја данашње Пољске. Са дванаест година је уписао кадетску школу у Плену. Школовање је наставио у Берлину, да би услијед одличних резултата и брзог напретка постао члан Њемачког генералштаба почетком 20. вијека. Ту се упознао са чувеним пруским генералом Алфредом фон Шлифеном, на чијим идејама се темељио план за рат који је услиједио. Интересовао се за проучавање и анализу тих идеја. Као утицајан поручник у склопу генералштаба, указивао је на слабо бројно стање у војсци Њемачког царства пред рат. Због игнорисања ауторитета кајзера Вилхелма II и представника министарства рата, изгубио је мјесто у генералштабу почетком 1913.
У мјесецима који су претходили рату, обављао је мање значајне војне обавезе у Диселдорфу и Стразбуру. Своју улогу је поново пронашао у августу 1914, када је надзирао опсаду Лијежа у току њемачке инвазије на Белгију. Репутација му је посебно порасла након Битке код Таненберга, једне од најзначајнијих побједа у историји њемачке војске. Послије низа успјешних акција на источном фронту, заједно са Паулом фон Хинденбургом се преселио на запад, гдје су командовали 1. и 2. њемачком армијом у тешким, рововским биткама. Још током боравка на источном фронту, Лудендорф се сукобљавао са многим утицајним личностима, како војним тако и политичким. У августу 1916, преузима мјесто генерала пјешадије у генералштабу. Заједно са Хинденбургом постаје главни фактор њемачке Врховне команде и де факто преузима власт у читавој држави. Спроводио је војну диктатуру и задирао у многе државне аспекте невезане за своју позицију, првенствено политику и индустрију. До самог краја се залагао за тотални рат и одбијао је идеје о примирју.
Био је утицајна личност у Њемачкој и у послијератним временима. Формирао је контроверзне ставове у вези пораза њемачке војске, којег је приписивао политичарима и Јеврејима. Сматрао је да Њемачка никад није поражена на ратишту и да јој је „забоден нож у леђа“. Његову популарност и мишљења искористио је Адолф Хитлер за успон Нацистичке партије. Учествовао је у покушајима пуча против владе Вајмарске републике у Берлину и Минхену. Написао је неколико дјела која су се базирала на војним анализама у вези са протеклим ратом.
Дјетињство и одрастање Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф је рођен 9. априла 1865. године у селу Крушевња у пруској провинцији Позен коју је чинила област око данашњег града Познања у Пољској. Био је треће од шесторо дјеце својих родитеља, оца Аугуста Вилхелма Лудендорфа и мајке Кларе фон Темпелхоф. Његова мајка је потицала из племићке, али сиромашне породице. Отац је био потомак трговачке породице са подручја Помераније. Био је власник мањих имања међу којима је била и скромна фарма на којој је Ерих Лудендорф одрастао.
Иако је стасавао у релативно мирној, руралној средини, период Лудендорфовог дјетињства и одрастања поклопио се са најбурнијим временима пруске историје. Само годину дана након његовог рођења, Ото фон Бизмарк водио је рат са Аустроугарском, а пет година касније и са Француском.
Основно образовање Лудендорф је започео у локалној школи. Значајно мјесто у обучавању имала је његова тетка. Упамћен је као тих дјечак који није лако склапао пријатељства. Био је дисциплинован и давао је предност учењу у односу на игру с вршњацима. Обраћао је пажњу на чистоћу; није волио да се игра јер би тако испрљао иначе чисте ципеле. Рано је развио интересовање за математику, историју и географију. Још у раним тинејџерским годинама, одлучио се на подстицање војне каријере. Ова идеја била је прихваћена у породици, с обзиром на сталне финансијске проблеме. Када је имао дванаест година, Лудендорф је уписан у кадетску школу у Плену, у данашњој њемачкој савезној држави Шлезвиг-Холштајн. Ту се показало да нема посебне физичке предиспозиције, али је постизао задивљујуће резултате у учењу. Три године касније, Лудендорф је напустио Плен и уписао се у Војну академију у Лихтерфелдеу, општини Берлина. Његов приступ се ни ту није мијењао; игнорисао је понашање осталих ученика и наставио је са интензивним учењем. Тако се све више изоловао од околине.
Војна каријера и живот прије Првог свјетског рата лево|мини|248x248п|Седамнаестогодишњи Ерих Лудендорф, 1882. Деветнаестогодишњи Лудендорф је 1885. постао потпоручник 57. пјешадијског пука у Везелу у данашњој Њемачкој. У наредних осам година, служио је војску у Килу и Франкфурту на Одри. У овом периоду, Лудендорф је развио снажну дисциплину. Није стварао пријатељства, задатке је обављао беспријекорно и био је фокусиран искључиво на своје војне обавезе. Зато је његов потенцијал препознат и 1893. постао је члан Пруске војне академије у Берлину. Генерал Јакоб Мекел га је препоручио Генералштабу, те је 1895. унапријеђен у капетана. Командовао је 5. корпусом у Позену, својој родној провинцији. Ту се задржао и након 1900. кад је постао мајор. Обављао је функцију вишег штабног официра 5. корпуса од 1902. до 1904.
Шлифенов план и припреме за рат Прекретница Лудендорфове војне каријере било је повезивање са начелником Генералштаба Њемачког царства, фелдмаршалом Алфредом фон Шлифеном у Берлину, марта 1904. Сљедећу годину Лудендорф је провео пратећи идеје за формирање плана за предстојећи рат, који је касније добио име по Шлифену. План се заснивао на вођењу интензивног рата против Француза на западном фронту. За то вријеме би се на истоку водио дуг и стрпљив рат против Русије. Лудендорф се слагао са овим планом, објашњавајући да се он темељио на претпоставци да Француска свакако неће поштовати белгијску неутралност, или да ће се Белгија прикључити Француској у борби против заједничког непријатеља. Шлифен се пензионисао недуго након објављивања свог плана, а на његово мјесто стигао је Хелмут фон Молтке Млађи. Лудендорфова репутација је расла и за три године постао је потпуковник и вођа сектора за распоређивање трупа. Чин пуковника добио је 1911.
Лудендорф је у августу 1909. оженио Маргарет Шмит Перне. Упознали су се једне кишне вечери у Берлину. Тада је млади официр понудио свој кишобран и отпратио будућу супругу до куће. Маргарет Шмит је имала несрећан брак и развела се да би се удала за Ериха Лудендорфа. Никад нису имали дјецу, али је Шмит имала три сина и ћерку из првог брака којима је Лудендорф посветио велику пажњу и односио се према њима с љубављу. Ипак, ни брак није успио да поколеба дисциплину и војну оданост Ериха Лудендорфа.
Како се рат ближио, Лудендорф је изражавао своју забринутост за његов исход, сматрајући да је бројно стање у војсци на критичном нивоу. Јака и енергична офанзива на запад и вођење тешких борби са Русима на истоку захтијевали су огроман број војника, који њемачко министарство рата није одобравало. Нови проблем за Ериха Лудендорфа настао је када су у прољеће 1911. представници италијанског Генералштаба обавијестили Хелмута фон Молткеа да због ратне експедиције на сјеверу Африке Њемачка неће моћи да рачуна на италијанске војнике у борбама на западном фронту. Лудендорф је сматрао да су хитно неопходна још три додатна корпуса. Почетком 1911, Лудендорф и Молтке су тражили додатних 300.000 војника. Рајхстаг их је одобрио свега 10.000 у фебруару. Лудендорфову идеју нису подржали ни министар рата Јозиас фон Херинген ни директор министарства рата, Франц Вандел. Схвативши да такав начин комуникације неће обезбиједити потребне трупе, Лудендорф је контактирао пензионисаног генерала Аугуста Кајма, који је ангажовао политичара и предсједника Пангерманског савеза, Хајнриха Класа и Лудендорфова жеља је испуњена. Он се тако оглушио о устаљено правило да се њемачки генерали не мијешају у одлуке кајзера или канцелара. Због занемаривања одлука министарства рата Лудендорф је коначно разријешен дужности и напустио је Генералштаб у јануару 1913. Сљедеће задужење га је дочекало у Диселдорфу, гдје је био командујући официр 39. рајнског пјешадијског пука. Лудендорф није крио разочарање, јер се надао да ће му бити повјерен елитни Бранденбуршки пук, али то се није догодило. Први пут након тринаест година, било му је наређено да командује пуком. Додатна увреда била је чињеница да су многи његови неистомишљеници и противници унапријеђени. Међу њима био је и генерал Вандел, који је добио титулу племства и додатак фон испред презимена. Ипак, Ерих Лудендорф је показао послушност и прихватио одлуку својих надређених. Својој супрузи Маргарет је тада рекао: „Не постоје лични циљеви које војник треба да прати. Он иде тамо гдје је послат. Доста о томе“.
Лудендорф је пред одлазак из Берлина чуо вијести о смрти Алфреда фон Шлифена. Посљедњи осврт на свој план Шлифен је написао неколико дана прије смрти и у њему је још једном нагласио да је почетак рата близу и да је потребно напасти велика белгијска утврђења, првенствено Лијеж. Лудендорф се и тад слагао са идејама преминулог фелдмаршала, али више није био у позицији да их спроведе у дјело.
Лудендорфов допринос у Диселдорфу био је цијењен и запажен. Иако су се старији официри подсмијевали његовом приступу, млади војници су у њему препознали очинску фигуру и посматрали су га са великим дивљењем. У Диселдорфу је пронашао срећу и у приватном животу. Његова супруга се касније с радошћу присјећала времена проведеног у том граду. Војници и млађи официри били су тужни када су испраћали Ериха Лудендорфа на његову нову војну позицију у прољеће 1914. Тражио је да буде распоређен у Франкфурт, али му ни тад жеља није испуњена. Наређено му је да преузме команду над 85. пјешадијском бригадом у Стразбуру.
Лудендорф је у јуну 1914. вријеме проводио са синовима своје супруге, који су, опчињени успјесима свог очуха, започињали властите војне каријере. Они су потом отишли с мајком на одмор у Луцерн гдје су се задржали до краја јула. Лудендорф их је тад, схвативши да ће рат ускоро почети, упозорио и позвао да се врате у Њемачку. Прво су се срели у Стразбуру, након чега је Маргарет ради своје сигурности отишла у Берлин посљедњег дана јула.
Први свјетски рат
Инвазија Белгије и опсада Лијежа Лудендорф је почетком Првог свјетског рата постављен на позицију замјеника начелника штаба за другу њемачку армију у Ахену, којом је командовао генерал Карл фон Билов. Лудендорф је био добро упућен у предвиђене задатке ове јединице, будући да су они били предочени у Шлифеновом плану. Главни циљ друге армије била је опсада града Лијежа у склопу инвазије Белгије. Лудендорф је још 1911. посјетио Лијеж и испитао његове одбрамбене снаге. У току саме опсаде, Лудендорф је био присутан као посматрач дејстава шест комбинованих бригада којим је командовао генерал Ото вон Емих. Лудендорф и фон Емих су се први пут срели 3. августа у Ахену, одакле је армија кренула према Белгији наредног дана.
Инвазија Белгије започета је у рано јутро, 4. августа 1914, када су прве њемачке трупе ушле у белгијску територију и тако занемариле њену неутралност. Када се приближио Лијежу, Лудендорф се придружио 14. пјешадијској бригади коју је водио мајор-генерал Фридрих фон Вусов. Њемачке трупе су у Лијежу наишле на јак отпор. Одбрамбени систем овог града био је један од најсигурнијих у то вријеме. Након што је фон Вусов погинуо у борби, Лудендорф је преузео контролу над бригадом. Њемачке снаге су брзо напредовале и било је јасно да ће преузети контролу над градом. Када је Лудендорф грешком помислио да је цитадела заузета од стране пуковника фон Офена, запутио се према њој. У моменту кад су се врата тврђаве отворила пред њим, схватио је да је сам међу стотинама белгијских војника, који су се тада предали. Новински чланци у Њемачкој су писали о његовом херојству, иако је већина белгијских трупа у моменту предаје града већ била повучена. Одбрана Лијежа је званично пала 16. августа. Ериха Лудендорфа је због овог великог подвига њемачки цар Вилхелм II одликовао орденом за заслуге 22. августа 1914. године.