Горње Гаре је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 30 становника.
На плећастој коси Добропољске чуке (1488 m), а под такозваним Гарским ридом, на врлетној и пуној пропланака и јаруга леве стране реке Власине налази се село Гаре.
Узана долина реке Власине (чије је корито у овом пределу на 375-400 метара надморске висине) на овом делу прелази у сутјеску. Гаре на удаљености око 5 км од корита реке Власине по косама и долинама налазе се распоређене у низовима мала насеља махале села Гаре.
Настанак села и порекло становништва Гаре се дели у три дела: – Горње, Доње и Криви Дел. Село Гаре имало је уочи Другог светског рата (1940.г.) 316. домаћинства.
У Горњем Гару су махале (1964.г.):-
- Махала Маринковце (Маринковци),
- Махала Ђоринци,
– Махала Бањци,
– Махала Лукин дел,
– Махала Красина бара,
– Махала Дејанци,
– Махала Белутак,
– Махала Селиште,
– Махала Влајићева (Влајковићева) падина,
– Махала Дргловац,
– Махала Самоково,
– Махала Равниште,
– Махала Ђуклинци,
– Махала Кошаре,
– Махала Чокешини.
– Скробанова махала,
– Рајински рид махала
– Јанкова бара махала,
– Тричков рид махала.
У Доњем Гару су махале (1964.г.):
– Махала Крачинова,
– Махала Банковска,
– Махала Деда-Лепојина,
– Махала Красићевска,
– Махала Грњинска,
– Махала Петровићи.
У Кривом Делу су махале (1964.г.):
– Махала Меланци,
– Махала Друмци.
Предање које се чује о оснивању Гаре је да су досељеници из Србије дошли у свом старом завичају у сукобу са турским властима, па убивши Турчина понесу мали иметак и поведу белу кравицу и зауставе се на шумаком пропланку на месту где је данас Горње Гаре. Ту су „иземкињу“ кућу себи саградили, растурили нешто букове шуме којом је био обрастао тада Гарски рид и ову површину назову Горње Гарине. У жељи да повећају обрадиву површину растрсили су и други део шуме и назову то земљиште Доње Гарине. Како су се становници Гара најпре бавили сточарством то су у потражњи за стоочном храном прешли реку Власину и заузели данашње подручје села Криви Дел, где су наишли на храстову шуму веома погодну за зимску сточну храну. Како је горњогарски терен ерозиван и без пашњака и ливада, а букова шума није могла служити као зимска храна, то су лисници („нарасници“) који су сечом храстове шуме на криводелском терену добијани били као одлична зимска храна за говеда, овце и козе-тако су Гарчани у жељи да дођу до сточне хране освајали не само Доње Гаре на подручју Кривог Дела. Овај део Гара је скоро добио име Криви Дел. Редуковањем назива Горње Гарине и Доње Гарине постало је Гаре.
Постоји предање о томе како је пре данашњег становништва у „латинско време“ у Кривом Делу, постојало насеље, на месту где је данашње Селиште. Становници тога села „ишли далеко“ и „украли девојку“. Кад Турци то дознаду нападну их и принуде на расељавање. Од тих становника данас нема потомака.
Постоји предање да су досељеници тражили место где да се населе. Заставши код Горње Гаре виде своју децу како у игри колибе праве. Примивши то као Божју наклоност да остану и сретни буду, ту населе се у Горње Гаре, а одатле у Доње Гаре и Криви Дел.
Прво предање има економску основу па је стога и најчешће и највероватније да се Гаре тако и формирало.
Што се тиче насељавања тврди се да је већина породица из Рековца код Крагујевца и Завидинца код Бабушнице.
Демографија У насељу Горње Гаре живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,6 година (55,5 код мушкараца и 65,9 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,90.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Црној Трави Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу