Vunasta ovojnjača (-{Volvariella bombycina}-) je lignikolna, jestiva gljiva, iz porodice -{Pluteaceae}-. Razvija se iz jajeta, koje kasnije čini ovoj, ili tobolac u bazi drške. Ova neobična vrsta gljive je široko rasprostranjena. Registrovana je u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Karibima i Australiji. Radi zanimljivog i lepog izgleda, atraktivna je za posmatranje i fotografisanje. Ostali narodni nazivi su svilenasta tobolčarka, vunasta torbarka, pamučasta tobolčarka, svilenkasta tobolčarka.
Taksonomija Nemački prirodoslovac Jakob Kristijan Šefer je prvi opisao ovu vrstu gljive 1774. godine, i nazvao je -{Agaricus bombycinus}-. Elias Fris ju je 1836. godine svrstao u rod -{Pluteus}-. Pol Kumer (-{Paul Kummer}-) je prebacio u rod -{Volvaria}- 1871. godine. Vilijam Alfonso Muril je 1911. uvrstio u -{Volvariopsis}-. Rolf Singer ju je svrstao u trenutno prihvaćeni rod -{Volvariella}-. Pored svega, pojavila su se i dva neprihvaćena naziva. Žan-Baptist Lamark ju je nazvao -{Amanita calyptrata}-, a August Džon Džordž Karl Bač je naziva -{Agaricus denudatus}-. Oba ova naučna rada su publikovana 1783. godine. U 1949 godini je Muril opisao varijetet -{flaviceps}-. Uzorci za analizu su uzeti sa magnolije u Gejnsvilu na Floridi. Iako ju je predstavio kao novu vrstu -{Volvaria flaviceps}-, Robert Šefer je izrazio mišljenje, da je varijetet gljive -{V. bombycina}-. Varijetet -{microspora}- je opisan 1953. godine, a ime mu je dodelio R.V.G. Denis 1961. Varijetet -{palmicola}- je prvobitno opisao Belgijski mikolog Moris Bejli, kao zasebnu vrstu, -{Volvaria palmicola}- 1928, da bi je isti autor 1937. proglasio varijetetom vrste -{V. bombycina}-.
Opis plodnog tela
Šešir: prečnika 6-20 cm, beo, ili prljavo beo, svilenasto vunasto vlaknast, prvo jajolik, polukuglast i na kraju otvoren, ponekad sa blagim ispupčenjem na vrhu; u ranoj mladosti je čitavo plodno telo obavijeno kožnatim ovojem.
Listići: odmaknuti od drške oko 5 mm, ravni, gusti, široki, prvo skoro beli, kasnije mesnato rozi. Otisak spora je ružičasto-oker.
Drška: bela, glatka, svilenkasta, na dnu šira, puna, izlazi iz duboke, kožnate, prljavo bele vrećice.
Meso: meko, belo, mirisa na drvo.
Stanište: raste od proleća do jeseni na napola trulim stablima listopadnog drveća, trupcima, panjevima.
Upotreba: jestiva.
Zamena: je malo verovatna.
Galerija
Reference
Literatura
-{BOŽAC R.(2005)-ENCIKLOPEDIJA GLJIVA 1-Školska knjiga Zagreb 2005}- -{Uzelac Branislav: Gljive Srbije i Zapadnog Balkana, BGV LOGIK 2009}- -{Courtecuisse R. & Duhem B.: Mushrooms & Toadstools of Britain and Europe, Harper Collins Publishers, London 1995.}- -{ARORA D.(1986) - MUSHROOM1 DEMYSTIFIED - Second edition - Ten speed press Berkeley 1986}- -{Šilić Čedomil: Atlas drveća i grmlja, Svjetlost, Sarajevo 1984}- -{Ćetto Bruno: Funghi dal vero vol.1-7, Trento 1992}- -{Davidović M.(2007)-GLJIVE - Blago naših krajeva-Vodič kroz carstvo gljiva - METAPHYSICA Beograd 2007}- -{Radić Siniša & Jevremović Milorad: Samonikle gljive-Pronalaženje i prepoznavanje, VOJNOIZDAVAČKI ZAVOD & IK "ZNAMENJE", Beograd 2002}- -{BREITENBACH J. & KRANZLIN F. - FUNGI OF SWITZERLAND VOL. 2, 1986}- -{Pace Giuseppe:Atlas gljiva, Prosvjeta, Zagreb 1977}- -{Phillips Roger: Mushrooms and other fungi of Great Britain and Europe, Pan books-London 1981}- -{Hadžić Ibrahim: Drugi gljivarski korak-Prosveta Beograd 2002}-
Категорија:Јестиве печурке Категорија:Agaricales