22. јул (22.7.) је 203. дан године по грегоријанском календару (204. у преступној години). До краја године има још 162 дана.
Догађаји
838 — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византијску војску којом је командовао сам цар Теофило. 1209 — Крсташи су убили више хиљада становника града Безијеа током Албижанског крсташког рата. 1456 — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади. 1739 — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству. 1812 — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон. 1933 — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана. 1934 — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ. 1941 — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 1944 — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1972 — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке. 1981 — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској. 1988 — У експлозији аутомобила-бомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа. 1991 — Председништво СФРЈ је издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској. 1992 — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора. 1994 — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели. 1996 — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади. 1997 — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата. 2001 — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 m, а свих 118 чланова посаде погинуло. 2011 — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.
Рођења 1478 — Филип I од Кастиље, краљ Кастиље и Леона. (прем. 1506) 1784 — Фридрих Бесел, немачки астроном и математичар. (прем. 1846) 1882 — Едвард Хопер, амерички сликар и графичар. (прем. 1967) 1894 — Оскар Марија Граф, немачки књижевник. (прем. 1967) 1934 — Луиза Флечер, америчка глумица. (прем. 2022) 1938 — Теренс Стамп, енглески глумац. (прем. 2025) 1944 — Питер Џејсон, амерички глумац. (прем. 2025) 1946 — Дени Главер, амерички глумац, редитељ и политички активиста. 1946 — Пол Шрејдер, амерички сценариста, редитељ и филмски критичар. 1947 — Алберт Брукс, амерички глумац, комичар, редитељ и сценариста. 1950 — Жарко Требјешанин, српски психолог. 1955 — Вилем Дефо, амерички глумац. 1961 — Патријарх српски Порфирије, 46. врховни поглавар Српске православне цркве. 1963 — Емилио Бутрагењо, шпански фудбалер Мирослав Дрљача, спрски политичар из Републике Српске 1964 — Џон Легвизамо, амерички глумац, стендап комичар, продуцент, драматург и сценариста. 1964 — Дејвид Спејд, амерички глумац, комичар и сценариста. 1967 — Рис Иванс, велшки глумац и музичар. 1969 — Деспина Ванди, грчка музичарка. 1970 — Иван Стефановић, српски редитељ. 1972 — Наташа Нинковић, српска глумица. 1974 — Франка Потенте, немачка глумица и певачица. 1976 — Дијана Дол, словачка порнографска глумица. 1976 — Нина Морић, хрватски модел. 1980 — Дирк Кајт, холандски фудбалер. 1980 — Кејт Рајан, белгијска музичарка. 1981 — Игор Матић, српски фудбалер. 1984 — Стјуарт Даунинг, енглески фудбалер. 1987 — Андреј Голубјев, руско-казахстански тенисер. 1991 — Тенис Сандгрен, амерички тенисер. 1992 — Селена Гомез, америчка глумица и музичарка. 1995 — Александар Вукотић, српски фудбалер. 1998 — Федерико Валверде, уругвајски фудбалер.
Смрти 1461 — Карло VII Победник, француски краљ (рођ. 1403) 1832 — Наполеон II, војвода од Рајхштада, син Наполеона I Бонапарте и Марије Лујзе, унук хабзбуршког цара. 1852 — Огист Мармон, француски војсковођа. 1964 — Драган Алексић (песник), српски уметник, песник, драмски писац, филмски стваралац. (рођ. 1901) 1979 — Шандор Кочиш, мађарски фудбалски репрезентативац. (рођ. 1929) 1990 — Едуард Стрељцов, руски фудбалски репрезентативац. (рођ. 1937) 2001 — Индро Монтанели, италијански новинар. 2005 — Драгош Калајић је био српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске.
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свештеномученик Панкратије Свети Теодор Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски