24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.
Догађаји
1567 — Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена. 1701 — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит. 1704 — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца. 1783 — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат. 1799 — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира. 1804 — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића. 1824 — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничких избора у САД. 1866 — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата. 1883 — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада. 1923 — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе. 1943 — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“. 1946 — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику. 1967 — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади. 1972 — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе. 1974 — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике. 1976 — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети. 1981 — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова. 1990 — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници. 1993 — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992. 1995 — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 човека. 1996 — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници. 1999 — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. 2001 — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе. 2003 — Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности. 2013 — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.
Рођења 1802 — Александар Дима Отац, француски писац. (прем. 1870) 1803 — Адолф Адам, француски композитор. (прем. 1856) 1828 — Николај Чернишевски, руски писац, публициста, филозоф-утописта, револуционар и књижевни критичар. (прем. 1889) 1854 — Константин Јиречек, чешки историчар, политичар и дипломата. (прем. 1918) 1860 — Алфонс Муха, чешки сликар и дизајнер. (прем. 1939) 1864 — Франк Ведекинд, немачки драматург. (прем. 1918) 1897 — Франо Кршинић, хрватски вајар. (прем. 1982) 1900 — Зелда Фицџералд, америчка књижевница и сликарка. (прем. 1948) 1919 — Фердинанд Киблер, швајцарски бициклиста. (прем. 2016) 1928 — Иван Штраус, босанскохерцеговачки архитекта. (прем. 2018) 1930 — Предраг Ивановић, српски музичар (певач и трубач), композитор и аранжер. (прем. 2010) 1933 — Џон Анистон, амерички глумац. (прем. 2022) 1937 — Мехо Пузић, босанскохерцеговачки певач. (прем. 2007) 1940 — Ден Хедаја, амерички глумац. 1942 — Крис Сарандон, амерички глумац. 1947 — Предраг Ејдус, српски глумац и професор глуме. (прем. 2018) 1949 — Мајкл Ричардс, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. 1950 — Јадранка Стојаковић, босанскохерцеговачка музичарка. (прем. 2016) 1952 — Гас Ван Сан, амерички редитељ, сценариста, фотограф, музичар и писац. 1963 — Карл Малон, амерички кошаркаш. 1968 — Кристин Ченоует, америчка глумица и музичарка. 1969 — Џенифер Лопез, америчка музичарка, глумица и плесачица. 1971 — Дино Бађо, италијански фудбалер. 1973 — Анастасија Мандић, српска глумица. 1973 — Јоан Мику, француски фудбалер. 1973 — Милан Томић, српско-грчки кошаркаш и кошаркашки тренер. 1974 — Харис Бркић, југословенски кошаркаш. (прем. 2000) 1977 — Оливера Јевтић, српска атлетичарка (трчање на велике удаљености). 1979 — Роуз Берн, аустралијска глумица. 1981 — Самер Глау, америчка глумица. 1982 — Елизабет Мос, америчка глумица. 1982 — Ана Паквин, новозеландско-канадска глумица. 1983 — Данијеле де Роси, италијански фудбалер. 1985 — Мет Лоџески, америчко-белгијски кошаркаш. 1985 — Тиган Пресли, америчка порнографска глумица. 1985 — Лукаш Росол, чешки тенисер. 1990 — Давеј Чејс, америчка глумица. (прем. 2026) 1992 — Лео Вестерман, француски кошаркаш. 1995 — Кајл Кузма, амерички кошаркаш. 1997 — Фуркан Коркмаз, турски кошаркаш.
Смрти 1862 — Мартин ван Бјурен, амерички политичар. (рођ. 1782). 1925 — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији. 1941 — Рудолф Рамек, аустријски политичар. 1974 — Џејмс Чедвик, енглески физичар. (рођ. 1891). 1980 — Питер Селерс, британски филмски глумац, комичар. 1991 — Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, нобеловац. 2000 — Клод Соте, француски филмски редитељ, оскаровац. 2011 — Милан Делчић Делча, српски музичар, драматург и концептуални уметник. (рођ. 1960)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Света великомученица Ефимија Блажена Олга Кијевска