31. јул

31. јул (31.07) је 212. дан у години по грегоријанском календару (213. у преступној години) До краја године има још 153 дана.

Догађаји

1201 — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен. 1423 — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили Французе у бици код Кравана близу Осера. 1498 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад. 1648 — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике. 1658 — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији. 1789 — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији. 1849 — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. 1914 — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста. 1917 — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала. 1919 — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. 1941 — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја. 1944 — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету. 1954 — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара. 1959 — Група баскијских студената је основала сепаратистичку организацију ЕТА. 1964 — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца. 1969 — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци. 1971 — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца. 1990 — Донета одлука о расписивању референдума о аутономији Срба у Хрватској. 1991 — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета. 1993 — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку. 1994 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида. 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ. 2002 — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна. 2003 — Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље. Хашки трибунал осудио Србина Миломира Стакића на доживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор. Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 km на сат.

Рођења 1800 — Фридрих Велер, немачки хемичар. (прем. 1882) 1875 — Жак Вијон, француски сликар и графичар. (прем. 1963) 1901 — Жан Дибифе, француски сликар, графичар и вајар. (прем. 1985) 1912 — Милтон Фридман, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (1976). (прем. 2006) 1914 — Марио Бава, италијански редитељ, сценариста, кинематограф и техничар специјалних ефеката . (прем. 1980) 1914 — Луј де Финес, француски глумац и комичар. (прем. 1983) 1919 — Примо Леви, италијански хемичар и књижевник. (прем. 1987) 1931 — Ник Болетери, амерички тениски тренер. (прем. 2022) 1947 — Ричард Грифитс, енглески глумац. (прем. 2013) 1951 — Ивон Гулагонг, аустралијска тенисерка. 1955 — Миховил Накић, хрватски кошаркаш. 1956 — Мајкл Бин, амерички глумац. 1956 — Ђорђе Радак, српски oпшти и васкуларни хирург. 1962 — Весли Снајпс, амерички глумац, редитељ, продуцент и писац. 1963 — Џунџи Ито, јапански цртач стрипова. 1963 — Фетбој Слим, енглески музичар, музички продуцент и ди-џеј. 1964 — Вендел Алексис, амерички кошаркаш. 1965 — Џеј-Кеј Роулинг, британска књижевница, сценаристкиња и продуценткиња. 1969 — Антонио Конте, италијански фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Владимир Кузмановић, српски кошаркаш. 1973 — Абдул Азиз ел Катран, фудбалер из Саудијске Арабије. 1974 — Емилија Фокс, енглеска глумица. 1976 — Пауло Ванчоп, костарикански фудбалер и фудбалски тренер. 1976 — Биљана Сечивановић, српска певачица. 1978 — Хосе Гонзалез, шведски музичар. 1979 — Карлос Марчена, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1980 — Хари Потер, измишљени лик из истоименог серијала романа. 1982 — Анабел Медина Гаригес, шпанска тенисерка. 1982 — Марк Лопез, шпански тенисер. 1984 — Бранислав Лалић, српски музичар. 1987 — Алекса Поповић, црногорски кошаркаш. 1988 — Чарли Карвер, амерички глумац. 1989 — Викторија Азаренка, белоруска тенисерка. 1990 — Милан Марић, српски глумац. 1996 — Тамара Радовановић, српска глумица и музичарка.

Смрти 1556 — Игнасио де Лојола, оснивач католичког језуитског реда 1534, шпански официр и свештеник. 1648 — Вук Мандушић, српски јунак. 1784 — Дени Дидро, француски филозоф и писац. 1849 — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар. 1886 — Франц Лист, мађарски композитор, пијаниста и диригент. 1914 — Жан Жорес, француски политичар и историчар. 1944 — Антоан де Сент Егзипери, француски књижевник. 1967 — Вивијен Ли, енглеска глумица 1996 — Петар Џаџић, српски књижевни критичар. (рођ. 1929) 1997 — Бао Дај, вијетнамски цар. 2001 — Франциско Коста Гомес, португалски председник . 2009 — Боби Робсон, енглески фудбалер и тренер. (рођ. 1933) 2010 — Феликс Пашић, српски позоришни критичар и публициста. 2011 — Љубиша Стојановић Луис, џез-фолк певач. 2024 — Исмаил Ханије, вођа Хамаса.

Празници и дани сећања