3. август (3.08.) је 215. дан у години по грегоријанском календару (216. у преступној години). До краја године има још 150 дана.
Догађаји
1347 — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558. 1571 — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва. 1675 — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију. 1858 — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил. 1881 — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала. 1884 — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 1903 — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана. 1904 — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор). 1914 — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи. 1936 — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимпијским играма у Берлину. 1940 — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република. 1940 — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда. 1958 — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу. 1996 — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.
Рођења 1770 — Фридрих Вилхелм III, краљ Пруске (1797—1840). (прем. 1840) 1832 — Иван Зајц, хрватски композитор, диригент и педагог. (прем. 1914) 1872 — Хокон VII Норвешки, краљ Норвешке (1905—1957). (прем. 1957) 1854 — Владимир Матијевић, српски трговац и добротвор. (прем. 1929) 1883 — Алберт Халер, хрватски књижевник. (прем. 1945) 1903 — Хабиб Бургиба, први председник Туниса. (прем. 2000) 1903 — Душан Баранин, српски књижевник, публициста и учитељ. (прем. 1978) 1904 — Долорес дел Рио, мексичка глумица, плесачица и певачица. (прем. 1983) 1920 — Пи Ди Џејмс, енглеска списатељица. (прем. 2014) 1926 — Тони Бенет, амерички певач и сликар. (прем. 2023) 1928 — Ференц Фехер, југословенски књижевник, новинар и преводилац. (прем. 1989) 1937 — Стивен Беркоф, енглески глумац, писац, драматург, сценариста и редитељ. 1937 — Ричард Форонџи, амерички глумац. (прем. 2024) 1937 — Андрес Химено, шпански тенисер. (прем. 2019) 1940 — Мартин Шин, амерички глумац. 1952 — Освалдо Ардиљес, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. 1956 — Небојша Брадић, српски редитељ, драматург и политичар. 1959 — Џон Макгинли, амерички глумац, сценариста и продуцент. 1963 — Џејмс Хетфилд, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{Metallica}-. 1967 — Матје Касовиц, француски редитељ, сценариста и глумац. 1970 — Дарко Тешовић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1973 — Стивен Грејам, енглески глумац. 1973 — Никос Дабизас, грчки фудбалер. 1975 — Феликс Брих, немачки фудбалски судија. 1977 — Том Брејди, амерички играч америчког фудбала. 1977 — Милан Обрадовић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1977 — Оскар Переиро, шпански бициклиста. 1979 — Еванџелин Лили, канадска глумица. 1980 — Надија Али, пакистанско-америчка музичарка. 1982 — Виктор Хрјапа, руски кошаркаш. 1988 — Свен Улрајх, немачки фудбалер. 1989 — Жил Бјанки, француски аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 2015) 1992 — Карли Клос, америчка предузетница и модел. 1994 — Корентин Толисо, француски фудбалер. 1995 — Кендрик Нан, амерички кошаркаш. 1995 — Мина Совтић, српска глумица. 1997 — Стефан Пено, српски кошаркаш.
Смрти 1460 — Џејмс II од Шкотске, шкотски краљ. 1881 — Вилијам Фарго пионир америчких шпедитера 1924 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (рођ. 1857) 1928 — Јован Авакумовић, српски политичар и правник (рођ. 1841) 1954 — Габријел Колет, француска књижевница. 1968 — Константин Рокосовски, маршал Совјетског Савеза 1977 — Макариос III, кипарски архиепископ. 2001 — Момир Гавриловић, припадник Службе државне безбедности. 2008 — Александар Солжењицин, руски књижевник и совјетски дисидент. 2011 — Буба Смит, амерички глумац и спортиста. (рођ. 1945) 2018 — Матија Барл, југословенски и словеначки глумац и продуцент. (рођ. 1940)
Празници и дани сећања 1492 — Кристифор Колумбо, шпански морепловац италијанског порекла, испловио је на броду „Санта Марија“ из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање према западу на којем је открио Америку. 1778 — У Милану је отворена оперска кућа Скала, дело архитекте Ђузепеа Пјермаринија. 1904 — Први пут су се емитовали радио таласи на Балканском полуострву са Волујице, брда изнад Бара. Ово је означило и прво емитовање радио таласа у цивилне сврхе. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица из целе Црне Горе, међу којима су били и кнез Никола и Гуљелмо Маркони, један од проналазача бежичне телеграфије. Српска православна црква данас прославља: Свети пророк Језекиљ Референце