28. јул (28.07.) је 209. дан године по грегоријанском календару (210. у преступној години). До краја године има још 156 дана.
Догађаји
1330 — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици. 1586 — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану. 1737 — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве града. 1821 — Перу прогласио независност од Шпаније. 1858 — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора. 1868 — Ратификован је 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство САД. 1876 — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених. 1914 — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата. 1919 — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала. 1937 — Јапанци у Другом кинеско-јапанском рату заузели Пекинг. 1940 — Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту. 1941 — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера. 1943 — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазвавши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила. 1945 — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. 1976 — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи. 1984 — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. 1999 — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи. 2000 — Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 km. 2001 — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.
Рођења 1804 — Лудвиг Фојербах, немачки филозоф и антрополог. (прем. 1872) 1857 — Ђорђе Магарашевић, српски професор, филолог и књижевни историчар. (прем. 1931) 1866 — Беатрикс Потер, енглеска књижевница, илустраторка, научница, најпознатија као ауторка дечјих књига са животињама. (прем. 1943) 1874 — Ернст Касирер, немачки филозоф. (прем. 1945) 1887 — Марсел Дишан, француско-амерички сликар, вајар, шахиста и писац. (прем. 1968) 1888 — Владимир Дворниковић, југословенски филозоф и етнопсихолог. (прем. 1956) 1899 — Велибор Глигорић, књижевни и позоришни критичар, професор. (прем. 1977) 1902 — Карл Попер, аустријско-британски филозоф. (прем. 1994) 1904 — Павел Черенков, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1958). (прем. 1990) 1910 — Душан Анђелковић, српски и југословенски књижевник. (прем. 1997) 1915 — Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1964). (прем. 2013) 1924 — Александар Ђорђевић, српски редитељ. (прем. 2005) 1926 — Власта Велисављевић, српски глумац. (прем. 2021) 1927 — Џон Ешбери, амерички песник и критичар уметности. (прем. 2017) 1929 — Џеклин Кенеди Оназис, супруга Џона Кенедија, 35. председника САД. (прем. 1994) 1938 — Луис Арагонес, шпански фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014) 1938 — Арсен Дедић, хрватски композитор и музичар. (прем. 2015) 1943 — Ричард Рајт, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, клавијатуриста и певач групе -{Pink Floyd}-. (прем. 2008) 1946 — Славко Ментус, српски физико-хемичар, редовни професор у пензији и бивши декан Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду и редовни члан САНУ. 1954 — Уго Чавез, венецуелански политичар и официр, председник Венецуеле (1999—2013). (прем. 2013) 1957 — Милан Ст. Протић, српски историчар, политичар и дипломата. 1960 — Љубивоје Тадић, српски глумац, редитељ и драматург. 1966 — Мигел Анхел Надал, шпански фудбалер. 1974 — Алексис Ципрас, грчки политичар, премијер Грчке (2015—2019). 1975 — Џералд Браун, амерички кошаркаш. 1977 — Емануел Ђинобили, аргентински кошаркаш. 1979 — Огњен Ашкрабић, српски кошаркаш. 1980 — Вања Плиснић, српски кошаркаш. 1981 — Мајкл Карик, енглески фудбалер и фудбалски тренер. 1983 — Владимир Стојковић, српски фудбалски голман. 1984 — Џон Дејвид Вошингтон, амерички глумац. 1986 — Семих Ерден, турски кошаркаш. 1987 — Немања Петрић, српски одбојкаш. 1987 — Софија Рајовић, српска глумица, ТВ водитељка и модел. 1987 — Педро Родригез, шпански фудбалер. 1988 — Анка Гаћеша Костић, српска глумица и кореографкиња. 1993 — Хари Кејн, енглески фудбалер. 1993 — Шер Лојд, енглеска музичарка и модел. 1998 — Франк Ниликина, француски кошаркаш. Смрти 450 — Теодосије II, источноримски (византијски) цар. (рођ. 401) 1655 — Сирано де Бержерак, француски писац. (рођ. 1619) 1741 — Антонио Вивалди, италијански композитор и виртуоз на виолини. (рођ. 1678) 1750 — Јохан Себастијан Бах, немачки композитор. (рођ. 1685) 1794 — Максимилијан Робеспјер, један од главних вођа Француске револуције. (рођ. 1758) 1897 — Јанко Керсник, словеначки писац и политичар. (рођ. 1852) 1942 — Вилијам Питри, британски археолог. (рођ. 1853) 1968 — Ото Хан, немачки хемичар и нуклеарни физичар. Добитник Нобелове награде за хемију 1879. 1972 — Северин Бијелић је био српски и југословенски глумац. (рођ. 1921) 1980 — Милан Ајваз, српски глумац (рођ. 1897) 1992 — Академик Јован Рашковић, политичар, оснивач СДС-а у Хрватској. (рођ. 1929) 1996 — Иван В. Лалић је био српски песник, есејиста и преводилац. (рођ. 1931) 2003 — Боб Хоуп, амерички комичар. (рођ. 1903) 2004 — Франсис Крик, енглески биолог. (рођ. 1916) 2007 — Душан Прелевић Преле, српски музичар писац и сценариста. (рођ. 1948) 2016 — Владица Ковачевић, југословенски и српски фудбалер и тренер. (рођ. 1940) 2018 — Драгослав Огњановић, српски адвокат (рођ. 1961)
Празници и дани сећања