Војислав Воја Брајовић (Београд, 11. мај 1949) српски је глумац. Бивши је министар културе у Влади Србије.
Биографија Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду на смеру за глуму у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године дипломирао је у класи професорке Огњенке Милићевић.
Од 1969. стални је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.
Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Такође је и 25. добитник награде Добричин прстен за 2009. која му је свечано уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра.
Позориште Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године у коме за више од четрдесет година остварио готово педесет улога. Још као студент играо је у представама Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве, Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина, Рат и мир у кафани Снефл, да би се у Хамлету у режији Стеве Жигона појавио у улози Хорација и Лаерта. Улогу Турнела у премијерној поставци Бубе у уху играо је до 1997. Затим, улоге у представама Елизабета од Енглеске; За ким звоно звони; Варвари; Како је Јуда издао Христа; Мистер Долар. Посебно се истакао у улози Аполона Мурзавецког у комаду Вуци и овце. У Васи Железновој је играо лик Семјона. Играо је Жарка у Голготи; Вилија Натана у Три сина; Грофа у Романтичним ћудима; Ивана Каљајева у Праведницима; Грофа Обољанинова у Зојкином стану; Доктора Пробста у Хрватском Фаусту; Газда-Ису у Комунистичком рају; Жутилова у Родољупцима; Алонза у Олуји; Кнеза Милоша у Ружењу народа у два дела; Папу Мафеоа Барберинија у Светлости у ноћи; Јакова Шалимова у комаду На летовању; Матамора у Позоришним илузијама, улога за коју је награђен Октобарском наградом града Београда; затим, насловну улогу у копродукцијској представи с Градом театром – Будва, Лажни цар Шћепан Мали, за коју је награђен Стеријином наградом за главну улогу; Терзита у представи Троил и Кресида, такође копродукцији с будванским Фестивалом, а за коју је награђен „Златном маском“ на Охридском фестивалу; лик Димитрија у представи Буре барута за којег је добио Награду „Миливоје Живановић“; Др Нинковић у Госпођи министарки; по други пут је Жутилов у Родољупцима када је отворена нова зграда Југословенског драмског позоришта; Др Дорн у Галебу; Шајлок (у алтернацији с Предрагом Ејдусом) у Млетачком трговцу; Макс, Максим у Скакавцима; Дух и Први гробар у Хамлету; Уча у Броду за лутке; Сатин у комаду На дну; и, најновије остварење, улоге Војводе и Фредерика у Како вам драго. Осам од ових улога понеле су Годишњу награду ЈДП-а.
Истовремено је, као гост, играо и игра на сценама других позоришта: Звездара театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште из Новог Сада, Црногорско народно позориште из Подгорице, Град театар Будва...
У Звездара театру остварио је неколико изузетних улога: Васа Вучуровић у представи која је отворила позориште, Мрешћење шарана и за коју је награђен својом првом Стеријином наградом, „Ћураном“ на Данима комедије и наградом на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“; Пуниша и Пуша Рсавац у Пазарном дану; Том Сарџент у комаду који му је посебно драг, Поглед у небо.
У Атељеу 212 играо је ликове: Нил Федосијевић Мамајев у комедији Кола мудрости, двоја лудости и, Данијел Паркер у представи Егзибициониста. У Београдском драмском позоришту одиграо је Доктора Колеа у представи Villa Sachino. За фестивал Град театар Будва и Театар Култ обновио је лик Радована III (и добио награду Града театара Будве, „Ћурана“, Награду града Вршца и – „Зоранов брк“). Остварио је и улоге: Феђа у комедији Кокошка (која је данас на репертоару ЈДП-а); Саша у представи Антигона у Њујорку; Просперо из Буре; лик Дотореа у Легенди о постанку; улогу Томазоа Мединија у представи Конте Зановић.
На Дубровачким љетним играма био је Алонсо у Олуји.
За Црногорско народно позориште у Подгорици играо је: Игумана Стефана из Горског вијенца за коју је добио Стеријину награду, „Ардалиона“ и Годишњу награду ЦНП-а; Тома у Party time; Тетерева у Малограђанима; Торвалда у Нори, као и Дануција у Монтенегринима (копродукција ЦНП и Града театара Будве). Војислав Брајовић је проглашен „Доживотним почасним чланом ЦНП-а“.
За улогу Кнеза Вићенција у комедији Мера за меру у Српском народном позоришту у Новом Саду добио је „Ардалиона“, Годишњу награду СНП-а и Награду града Вршца.
Лични живот Његова ћерка је Искра Брајовић.
Филмографија
| 1971. || Шешир професора Косте Вујића || Михајло Петровић Алас |- | 1971. || Сократова одбрана и смрт || Закон |- | 1972. || Смех са сцене: Југословенско драмско позориште || |- | 1972. || Буба у уху || Ромен Турнел |- | 1972. || Чучук Стана || Голуб |- | 1973. || Последњи || |- | 1974. || Мистер Долар || |- | 1974. || Ујеж || Миладин Спасић |- | 1974. || Позориште у кући 2 || Фрајер |- | 1974. || Отписани || Тихи |- | 1974-1975. || Отписани || Тихи |- | 1975. || Синови || Слуга 2 |- | 1975. || Доле са оружјем || Морнар прве класе Љубомир Краус |- | 1975. || Голгота || |- | 1975. || Павле Павловић || студент са брадом |- | 1976. || Марија || Миле |- | 1976. || Повратак отписаних || Тихи |- | 1976. || Коштана || Хаџи-Томин син Стојан |- | 1976. || Војникова љубав || Станко Јовановић |- | 1976. || Вуци и овце || |- | 1976. || Поробџије || Перо |- | 1977. || Васа Железнова || |- | 1977. || Више од игре || Бецић |- | 1978. || Отписани ТВ филм|| Тихи |- | 1978. || Повратак отписаних ТВ серија|| Тихи |- | 1978. || Сва чуда света || |- | 1978. || Образ уз образ: Новогодишњи специјал || Воја |- | 1979. || Срећна породица || Тата |- | 1979. || Национална класа || Папи |- | 1979. || Срећна породица (ТВ серија)|| Тата |- | 1979. || Другарчине || Нови професор књижевности |- | 1979. || Ланци || Јован Кадић |- | 1980. || Стан || |- | 1980. || Позоришна веза || Драган Стојановић „Лаки“ |- | 1981. || Сок од шљива || Тодор |- | 1981. || Светозар Марковић || Иван Боцкарјев |- | 1981. || Шеста брзина || Преварант |- | 1981. || Почнимо живот из почетка || Лекар |- | 1982. || 13. јул || Томо |- | 1982. || Указање Госпе у селу Грабовица || |- | 1982. || Мој тата на одређено време || Вођа пута |- | 1982. || Приче из радионице || Преварант |- | 1983. || Хало такси || Бизмарк |- | 1984. || Пази шта радиш || Директор школе |- | 1984. || Камионџије 2 || Урош Добропољац |- | 1984. || Јагуаров скок || Миле „Мачак“ |- | 1984. || Амбасадор || Марк |- | 1985. || Указање Госпе у селу Грабовица (ТВ) || / |- | 1985. || Тајванска канаста || Драгиша |- | 1986. || Родољупци || Жутилов |- | 1986. || Приче са краја ходника || Аца, Радмилин муж |- | 1986. || Покондирена тиква || Светозар Ружичић |- | 1987. || Увек спремне жене || Васке |- | 1987. || Изненадна и прерана смрт пуковника К. К || Капетан |- | 1987. || И то се зове срећа || Ицко |- | 1987. || Тесна кожа 2 || Ђоле |- | 1988. || Вук Караџић || Леополд фон Ранке |- | 1987–1988. || Бољи живот || Душан Марковић - Терминатор |- | 1988. || Браћа по матери || Инспектор |- | 1988. || Тесна кожа 3 || Ђоле |- | 1988. || Балкан експрес 2 || Мајор Лангер |- | 1989. || Бој на Косову || Вук Бранковић |- | 1989. || Госпођа министарка || Нинковић |- | 1989. || Балкан експрес 2 || Мајор Лангер |- | 1991. || Метла без дршке || Срећковић |- | 1991. || Мала шала || Мићко |- | 1991. || Глинени голубови || |- | 1991. || Холивуд или пропаст || Редитељ |- | 1991. || Тесна кожа 4 || Џорџ |- | 1992. || Похвала светом кнезу Лазару || |- | 1992. || Тито и ја || Јосип Броз Тито |- | 1993. || Метла без дршке || Срећковић |- | 1993. || Броз и ја (ТВ серија) || Јосип Броз Тито |- | 1995. || Урнебесна трагедија || Доктор |- | 1997. || Кир Јања || Кир Јања |- | 1997. || Танго је тужна мисао која се плеше || |- | 1998. || Повратак лопова || Зоран Зец/Деда Марко |- | 1998. || Буре барута || Топи |- | 2001. || Метла без дршке 5 || Срећковић |- | 2002. || Гајба од 500 вајферта || |- | 2003. || Сироти мали хрчки 2010 || Професор/нови начелник |- | 2002–2003. || Казнени простор || Проналазач Медвед |- | 2003. || М(ј)ешовити брак || |- | 2004. || Између изгубљеног и неодржаног || прота Матеја Ненадовић |- | 2004. || Скела || Лингвиста |- | 2004. || Јесен стиже, дуњо моја || Савин отац |- | 2004. || Смешне и друге приче || |- | 2005. || Ивкова слава || Краљ Милан Обреновић |- | 2005. || Леле, бато || Деда мраз |- | 2005. || Идеалне везе || Светислав Алексић |- | 2006. || Љубав, навика, паника || Стева |- | 2007. || Мера за меру || |- | 2007. || Црни Груја и камен мудрости || Среброљубов |- | 2007. || Поглед у небо || Том Саргент |- | 2008. || Гледај ме || Марко Шћепановић |- | 2008. || Краљевина Србија (филм) || Ђорђе Вајферт |- | 2008. || Није крај || Стеван |- | 2008. || Турнеја || Љубић |- | 2009. || Друг Црни у Народноослободилачкој борби || Генадиј |- | 2009. || Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) || Савин отац |- | 2011. || Турнеја (ТВ серија) || Љубић |- | 2011. || Како су ме украли Немци || лекар |- | 2011. || Жућко — Прича о Радивоју Кораћу || |- | 2012–2014. || Војна академија (ТВ серија) || Стошићев отац |- | 2012. || Шангхај || Драган Ковачевић |- | 2013. || Други || |- | 2013. || Отворена врата || Продуцент |- | 2013–2019. || Синђелићи || Сретен Синђелић |- | 2014. || Тражим помиловање или велика тајна || Богдан Поповић |- | 2014. || Стварање света || |- | 2015. || Ти мене волиш || Иван |- | 2015. || Хорватови || Јосип „Јожа” Хорват |- | 2015. || Да сам ја нетко || Иван |- | 2016. || -{Santa Maria della Salute}- || Антоније Хаџић |- | 2016−2019. || Црно-бијели свијет || Ћале |- | 2017. || Козје уши || Зоран Зарић |- | 2017−2020. || Сенке над Балканом || Таки Папахаги |- | 2017. || -{Santa Maria della Salute (ТВ серија)}- || Антоније Хаџић |- | 2017. || Бисер Бојане || Роки |- | 2018. || Бисер Бојане || Роки |- | 2018. || Ургентни центар || Гвозден Цвијановић |- | 2020. || Тајкун || Небојша Илић |- | 2020. || Мочвара (ТВ серија) || Адам Деверовић |- | 2021. || Црно-бијели свијет || Ћале |- | 2021. || Александар од Југославије (ТВ серија) || Мирослав Спалајковић |- | 2021. || Дрим тим (ТВ серија) || Трнавац |- | 2021—2022. || Коло среће (ТВ серија) || Мирослав Константиновић |- | 2021. || Династија (српска ТВ серија) || тужилац Жељко Родић |- | 2021. || Време зла (ТВ серија) || Слободан Јовановић |- | 2022. || Чудне љубави || Раде |- | 2023. || Игра судбине || Виктор Брунер |- | 2020-2023. || Убице мог оца || Вукашин |- | 2021-2023. || Калкански кругови || Момчило Матић |- | 2023. || Хероји Халијарда || др Бехара |- | 2023. || Деца зла || Богдан Ивановић |- | 2023. || Смрт дјевојчице са жигицама || Бобо |- | 2024. || V ефекат || Мирослав Видовић |- | 2024. || Ваздушни мост || др Бехара |- | 2024. || Време смрти (ТВ серија) || Радомир Путник |- | 2024. || Апсурдни експеримент ||
Улоге у синхронизацијама Година Наслов Улога 2006. Ледено доба 2: Отапање Дијего 2009. Ледено доба 3: Диносауруси долазе Дијего 2010. Прича о играчкама 3 Лотсо 2011. Кунг фу панда 2 Шифу 2011. Ледено доба: Мамутски Божић Дијего 2012. Ледено доба 4: Померање континената Дијего 2016. Добри диносаурус Буч 2016. Зоотрополис — град животиња Градоначелник Лавослав Срчани 2016. Кунг фу панда 3 Шифу 2016. Ледено доба 5: Велики удар Дијего 2024. Кунг-фу панда 4 Шифу
Награде и признања Добитник је готово свих релевантних позоришних награда за глуму: Глумац вечери на глумачким свечаностима "Миливоје Живановић" у Пожаревцу за улогу Оца у представи Није смрт бицикло (да ти га украду), 2. април 2012. „Добричин прстен“, највећа глумачка награда за животно дело (2009) “Стеријина награда” за улогу Шћепана у представи “Шћепан Мали”, на Стеријином позорју, “Стеријина награда” за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”, на Стеријином позорју, Награда листа “Дневник” за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју, Награда стручног жирија за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,