Народна или усмена књижевност је вид књижевности који је постојао дуго пре појаве првог писма, а преносила се са колена на колено. Људи су је користили свакодневно и била је везана за религијске обреде. Усмена књижевност дели се на поезију (епска, лирска, епско-лирска) и прозу. Путем усмене књижевности остварују се и први облици комуникације са децом раног узраста. Народна књижевност је, пре свега, чувар традиције, јер на основу ње много сазнајемо о менталитету, култури и историји једног народа. Назив је добила по Вуковом одређењу: народне песме, народне приповетке, народне пословице, мада их нико никада није подводио под исти назив - народна књижевност. Она је слика свеукупног живота човека старих времена. У почетку је имала ритуално-обредни и магијски карактер, а то је у директној вези са процесом рада (земљорадња, сточарство, лов).
Основне одлике
Аутор народног дела је непознати талентовани појединац или група појединаца; Народно дело је стварано колективно — колективизам је наглашен у народној књижевности; Варијантност — основна особина народне књижевности која омогућава певачу да уноси измене у дело (сваки певач има право да то чини), с тим у вези имамо велики број варијанти одређених дела; Превентивна цензура колектива — талентовани појединац, певач, сваки пут је прилагођавао дело укусу публике; Синкретичност — истовремено се може певати, играти, свирати; Има стереотипни почетак или како се још називају иницијалне формуле (Боже мили, чуда великога…), сталне епитете (јарко сунце, бритка сабља, рујно вино…) и устаљене епске бројеве (три, седам, девет, дванаест…). Постоје формуле имена (Јерина је увек име за неверну жену, а Анђелија за „вјерну љубу”), места, времена, иницијалне и финалне формуле, којима се завршава песма; Код лирских песама стих је десетерац и има цезуру (паузу) после четвртог слога, а код епских песама стих је најчешће десетерац и петнаестерац и има цезуру после шестог слога.
Вукови певачи
За велики број дела усмене (народне књижевности), захваљујући Вуку Караџићу, знамо творце прве варијанте. Значај Вукових певача је у томе што је прва варијанта била записана од стране Вука, и увек је она била смерница по којој се оријентишу други талентовани појединци (певачи). Неки од најпознатијих Вукових певача били су:
Тешан Подруговић (Женидба Душанова, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Женидба Марка Краљевића, Марко Краљевић и Муса кесеџија); Старац Милија (Вук од њега бележи чувену песму Бановић Страхиња, Женидба Максима Црнојевића); Старац Рашко (Вук је од њега забележио песме Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи и друге.); Слепа Живана (наглашена емоционалност у песмама; од ње Вук бележи песме Марко Краљевић и вила, Иво Сенковић и ага од Рибника и друге); Слепа Јеца (ученица слепе Живане од које Вук бележи песму Смрт војводе Пријезде); Филип Вишњић (он је био професионални певач; од њега потичу многе песме, међу којима су: Смрт Марка Краљевића, Почетак буне против дахија, Бој на Чокешини, Бој на Мишару, Бој на Салашу, Кнез Иван Кнежевић и друге);
Прикупљање народних умотворина пре Вука Караџића Познати српски правни историчар Валтазар Богишић објавио је 1878. године збирку под називом Народне пјесме из старијих, највише приморских записа. Богишић је у ову књигу укључио песме које су бележене од половине 16. до почетка 18. века. Ове старије слојеве наше епске поезије чине епске песме дугог стиха, познате као бугарштице.
Значајан зборник десетерачких песама, углавном епских, записао је почетком 18. века непознати аустријски официр на терену Војне границе, која је била под аустријском управом. Овај зборник је, 1925. године, проучио и објавио немачки слависта Герхард Геземан под насловом Ерлангенски рукопис.
Види још Српска народна књижевност
Референце
Литература
Увод у усмену књижевност, Самарџија, Снежана, Народна књига Алфа, 2007. Народна књижевност, Латковић, Видо, Научна књига, Београд, 1967. Јунаци и маске, Сувајџић, Бошко, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2005. Историја српске књижевности, Деретић, Јован, Сезам бук, 2013.
Спољашње везе Вукови певачи Бановић Страхиња Зидање Скадра Иво Сенковић и ага од Рибника Смрт Марка Краљевића
Категорија:Књижевност Категорија:Вукови певачи Категорија:Дечја књижевност