Летњиковац за слабуњаву децу основан је 1903. године идејом и залагањем др Радивоја Вукадиновића и Друштва за чување народног здравља. Летњиковац се налазио на Кошутњаку и у њему су боравила деца, која су била слабог здравља и неухрањена, углавном деца сиромашнијих родитеља.

Оснивање Др Радивоје Вукадиновић био је с краја 19. века цењени лекар београдског округа, као и један од оснивача Друштва за чување народног здравља. Посетивши 1899. један медицински конгрес у Берлину, чуо је за идеју двојице ондашњих лекара, др Ленхофа и др Бехера, који су организовали и сиромашној деци Берлина пружили могућност боравка у летњиковцима и павиљонима надомак града. Уз колеге др Војислава Кујунџића и др Слободана Рибникара, 7. октобра 1903. изнет је предлог да се за болећиву и сиромашну децу Београда отвори летњи санаторијум. Малишани од 6 до 12 година примали би се на дневни боравак, где би им адекватна нега, добра храна и свеж ваздух помогли да прездраве, а као одговарајућа локација одабран је Кошутњак.

Кошутњак се у то време налазио у склопу дворског комплекса краља Петра I Карађоревића, коме се веома допала ова иницијатива и он је одмах дозволио изградњу летњиковца и Друштву за чување народног здравља поклонио имање и своту од 3000 динара. Увидевши значај пројекта, новчану помоћ у износу од 4.000 динара дарује и београдска општина. По доношењу одлуке о редовној материјалној помоћи, на некадашњем краљевском поседу већ с пролећа 1904. ниче павиљон ширине 6 и дужине 15 метара. Изградња је текла јако брзо и исте године је њих двадесет петоро смештено смештено у летњиковац.

Боравак Деца су у летњиковцу имала прилику да бораве на чистом и свежем ваздуху, доктори и неговатељи су им поклањали изузетну пажњу и имали су пет оброка дневно. Деца су уживала у природи играјући се једни са другима, а такође уз помоћ стручног лица вежбали су и лаку гимнастику. Много се полагало на игру, али и на васпитање.

Већ прве године су деца из павиљона изашла „знатно опорављена у снази и крви”, те је решено да се пракса настави и идућих година. Сваке године све више малишана долазило је на терапију у летњиковац, 1905. године већ их је било 90, да би до 1912. њихов број премашио 350. Боравак је почињао почетком јуна, и завршавао се до почетка школске године, крајем августа.

Уз број деце растао је и сам Летњиковац. Кухиња и магацин дозидани су наредне године, а до лета 1905. децу је дочекала и кућица са просторијама за прегледе. Поред дежурних лекара и васпитача, уз малишане би сваки пут боравио и др Вукадиновић са колегама.

Само две године касније, по узору на пројекат започет у Београду, оснивају се овакви летњиковци и у Крагујевцу и Шапцу. Успех овог летњиковца одјенула је и у иностранству, тако је о овом подухвату писао и 1907. године угледни британски медицински часопис „Лансет”.

Ратни и послератни период Због Балканских ратова и Првог светског рата рад летњиковца је на извесно време обустављен, али се одмах по окончању рата 1919. године у павиљоне на Кошутњаку усељава Даринка Грујић Радовић. Она је помагала српској ратној сирочади током и после рата, међу којима је остала позната и као Мама Грујић.

Зграде је за своје потребе користила и војска, која се исељава до пролећа 1920. године, а такође летњиковац је користила и Енглеско-српска Дечја болница, Месна заштита деце и младежи, као и друштво Дом и школа, која је имало задатак да слабуњавој омладини Друге београдске гимназије и београдске Реалке омогући бављење у шуми и на мору за време школског распуста. Коначно подмладак Црвеног крста 1932. године преузима Летњиковац за београдску децу.

Види још

Прва земаљска хигијенска изложба Друштво за чување народног здравља

Референце

Литература

Ур. А. Костић, В. Константиновић, Б. Пирц, Споменица Прве земаљске хигијенске изложбе, Београд 1933. Жарко, Вуковић. „Пре сто година основано је Друштво за чување народног здравља,” (PDF). Српски архив за целокупно лекарство. Летњиковац за слабуњаву децу у Кошутњаку, Друштво за чување народнога здравља, Београд, 1904.

Спољашње везе

Прича о летњиковцу за слабуњаву децу са почетком прошлог века

Категорија:Медицинске и здравствене организације у Србији Категорија:Историја Београда Категорија:Здравство у Београду