Гилгамеш (, ; акадски: 𒀭𒄑𒂆𒈦, романизовано: Gilgāmeš; изворно сумерски: 𒀭𒄑𒉋𒂵𒎌, романизовано: Bilgames)"Gilgamesh". Random House Webster's Unabridged Dictionary. био је јунак древне месопотамске митологије и главни лик Епа о Гилгамешу, епске песме сачуване на акадском језику. Вероватно је био заснован на историјском краљу сумерског града-државе Урука, који је након смрти био обожен. Његова владавина се вероватно одвијала почетком Раног династичког периода, око 2900–2350. године п. н. е., док је као једна од најзначајнијих личности сумерске легендарне традиције постао познат током Треће династије Ура (око 2112–2004. п. н. е.).
Приче о Гилгамешовим легендарним подвизима сачуване су у пет сумерских песама. Најстарија од њих вероватно је Гилгамеш, Енкиду и подземни свет, у којој Гилгамеш помаже богињи Инани и тера створења која су се населила у њеном дрвету хулупу. Она му заузврат даје два непозната предмета, мику и пику, које Гилгамеш губи. Његов сапутник Енкиду умире, а његова сенка Гилгамешу открива суморне прилике у подземном свету. Песма Гилгамеш и Ага описује Гилгамешову побуну против његовог надређеног, Аге од Киша. У другим сумерским песмама приповеда се о Гилгамешовом поразу дива Хуваве и Небеског бика, док пета, веома слабо очувана песма, говори о његовој смрти и сахрани.
Током каснијег вавилонског периода ове приче су повезане у јединствену наративну целину. Стандардну акадску верзију Епа о Гилгамешу саставио је писар Син-леки-унинни, вероватно током средњовавилонског периода (око 1600–1155. п. н. е.), на основу много старијег материјала. У епу је Гилгамеш приказан као натприродно снажан јунак божанског порекла, који се спријатељује са дивљим човеком Енкидуом. Заједно крећу у бројне подухвате, од којих су најпознатији победа над Хумбабом (сумерски Хувава) и Небеским биком. Небеског бика шаље богиња Иштар (сумерска Инана) да их нападне након што Гилгамеш одбије њену понуду да јој буде супруг. Након што Енкиду умре од болести коју су богови послали као казну, Гилгамеша обузима страх од сопствене смрти. Он одлази код мудраца Утнапиштима, преживелог из великог потопа, у нади да ће стећи бесмртност. Гилгамеш више пута не успева да прође искушења која су му постављена и враћа се у Урук, схвативши да му бесмртност није достижна.
Најчешће се сматра да је Еп о Гилгамешу извршио значајан утицај на Илијаду и Одисеју, два епска дела написана на старогрчком језику током 8. века п. н. е. Прича о Гилгамешовом рођењу сачувана је у једној анегдоти из дела О природи животиња грчког писца Клаудија Елијана (2. век). Елијан приповеда да је Гилгамешов деда држао његову мајку под стражом како би спречио да затрудни, јер му је пророчиште предсказало да ће га његов унук свргнути. Она је ипак затруднела, па су стражари дете бацили са куле. Међутим, орао га је ухватио током пада и безбедно однео у воћњак, где га је одгајио баштован.
Еп о Гилгамешу поново је откривен у библиотеци Ашурбанипала 1849. године. Након што је почетком 1870-их преведен, изазвао је широку полемику због сличности појединих његових делова са Хебрејском Библијом. Гилгамеш је све до средине 20. века остао релативно мало познат широј јавности, али је од краја 20. века постао све значајнија личност у савременој култури.
Име
мини|Exit Gišțubar! — објава Теофила Пинчеса из 1890. године у којој је представљено исправно читање имена Гилгамеш, које је до тада било дешифровано као Издубар. Након тога је Арчибалд Сајс указао да се име појављује код Елијана у делу De Natura Animalium као , написаном почетком 3. века н. е. Савремени облик имена Гилгамеш директно је преузет из акадског облика 𒀭𒄑𒂆𒈦, који се транслитерује као Gilgāmeš. Асирски облик имена потиче од старијег сумерског облика 𒀭𒄑𒉋𒂵𒎌, Bilgames. Сматра се да се само име може превести као „сродник је јунак“, мада је спорно на какву се врсту „сродника“ тачно мисли. Понекад се претпоставља да се сумерски облик имена изговарао као Pabilgames, при чему би се елемент bilga читао као pabilga (𒉺𒉋𒂵), сродан израз који је означавао породичне или сродничке односе. Међутим, за овакво читање не постоје епиграфски ни фонолошки докази.Gonzalo Rubio. "Reading Sumerian Names, II: Gilgameš." Journal of Cuneiform Studies, vol. 64, The American Schools of Oriental Research, 2012, pp. 3–16, https://doi.org/10.5615/jcunestud.64.0003.
Гилгамеш као историјска личност thumb|upright=1.5|Отисак печата са приказом Месанепаде, краља Киша, ископан на Краљевском гробљу у Уру (U. 13607), датиран око 2600. године п. н. е.Image of a Mesanepada seal in: Печат приказује Гилгамеша и митског бика између два лава, од којих га један уједа за раме. Са обе стране ове групе налазе се Енкиду и ловачки јунак, дуге браде и са покривалом за главу у стилу Киша, наоружан бодежом. Испод текста, четири тркача са брадом и дугом косом формирају људску свастику. Наоружани су бодежима и хватају један другоме стопала. Већина историчара сматра да је Гилгамеш био историјски краљ сумерског града-државе Урука, који је вероватно владао током раног дела Раног династичког периода (око 2900–2350. п. н. е.). Стефани Дали, научница која се бавила древним Блиским истоком, наводи да се прецизни датуми Гилгамешовог живота не могу утврдити, али да се углавном сматра да је живео између 2800. и 2500. године п. н. е.
У архаичним текстовима пронађеним у Уру откривен је натпис који је можда припадао савременику Гилгамеша, вероватно неком званичнику из његовог времена. На њему стоји: „Гилгамеш је онај кога је Уту изабрао“. Поред тога, Тумалски натпис, тридесетчетвороредни историографски текст написан за време владавине Ишби-Ере (око 1953–1920. п. н. е.), такође помиње Гилгамеша. У натпису му се приписује изградња зидина Урука. Једанаести до петнаести ред натписа гласе:
Гилгамеш се такође повезује са краљем Енмебарагесијем од Киша, познатом историјском личношћу која је можда живела у приближно исто време као и Гилгамеш. Поред тога, наведен је као један од краљева Урука у Сумерском списку краљева. Фрагменти епског текста пронађени у Ме-Турану (данашњи Тел Хадад) наводе да је Гилгамеш након смрти сахрањен у кориту реке, због чега су радници из Урука привремено преусмерили ток Еуфрата.
Према Ендру Џорџу,
Обожење и легендарни подвизи
Сумерске песме thumb|upright=1.5|Скулптована сцена која приказује Гилгамеша како се рва са животињама. Из храма Шаре у Тел Аграбу, област Дијала, Ирак. Рани династички период, 2600–2370. п. н. е. Изложено у Националном музеју Ирака у Багдаду. thumb|upright=1.5|Буздован посвећен Гилгамешу, са транскрипцијом имена Гилгамеш () стандардним сумерско-акадским клинастим писмом, период Ур III, између 2112. и 2004. п. н. е. Сасвим је извесно да је током познијег Раног династичког периода Гилгамеш био обожаван као бог на различитим местима широм Сумера. У 21. веку п. н. е. краљ Уту-хенгал од Урука узео је Гилгамеша за своје заштитно божанство. Краљеви Треће династије Ура (око 2112–2004. п. н. е.) били су посебно наклоњени Гилгамешу, називајући га својим „божанским братом“ и „пријатељем“. Краљ Шулги од Ура (2029–1982. п. н. е.) прогласио се сином Лугалбанде и Нинсун, као и Гилгамешовим братом. Током векова постепено су се, по свему судећи, надограђивале приче о Гилгамешу, од којих су неке можда настале под утицајем стварних живота других историјских личности, попут Гудее, владара Лагаша из његове Друге династије (2144–2124. п. н. е.). На глиненим плочицама сачуване су молитве које Гилгамеша ословљавају као судију мртвих у подземном свету.
Гилгамеш, Енкиду и подземни свет
Током овог периода развио се велики број митова и легенди о Гилгамешу. Пронађено је пет независних сумерских песама које приповедају о његовим подвизима. Прво појављивање Гилгамеша у књижевности вероватно се налази управо у сумерској песми Гилгамеш, Енкиду и подземни свет.ETCSL 1.8.1.4 Приповест почиње дрветом хулупу, према претпоставци сумеролога Семјуела Ноа Крамера, можда врбом, које расте на обалама Еуфрата. Богиња Инана премешта дрво у свој врт у Уруку, намеравајући да га, када потпуно израсте, претвори у престо. Дрво расте и сазрева, али у њему се настањују змија „која не зна за чини“, птица анзу и Лилиту, месопотамски демон, због чега Инана почиње да плаче од туге.
Гилгамеш, који је у овој причи приказан као Инанин брат, убија змију, након чега птица анзу и Лилиту беже. Гилгамешови сапутници обарају дрво и од њега праве постељу и престо за Инану. Богиња му се за храброст одужује тако што израђује пику и мику (можда бубањ и бубњарске палице) и поклања их Гилгамешу. Међутим, Гилгамеш губи пику и мику и пита ко може да их врати. Његов слуга Енкиду силази у подземни свет како би их пронашао, али крши његове строге законе и више не може да се врати. У наставку дијалога Гилгамеш испитује сенку свог преминулог сапутника о приликама у подземном свету.
Наредне песме
Песма Гилгамеш и Ага описује Гилгамешову успешну побуну против његовог врховног господара, Аге, краља града-државе Киша.ETCSL 1.8.1.1 У песми Гилгамеш и Хувава описује се како Гилгамеш и његов слуга Енкиду, уз помоћ педесет добровољаца из Урука, побеђују чудовиште Хуваву, дива кога је владајући бог Енлил поставио за чувара Кедрове шуме.ETCSL 1.8.1.5
У песми Гилгамеш и Небески бик Гилгамеш и Енкиду убијају Небеског бика, кога је богиња Инана послала да их нападне.ETCSL 1.8.1.2 Детаљи ове песме знатно се разликују од одговарајуће епизоде у каснијем акадском Епу о Гилгамешу. У сумерској песми Инана остаје уздржана према Гилгамешу, док у акадском епу тражи од њега да јој постане супруг. Такође, док у сумерској верзији Инана наваљује код свог оца Ана да јој преда Небеског бика, претећи да ће испустити заглушујући крик који ће допрети до земље, у акадској верзији прети да ће пробудити мртве како би јели живе.
Песма позната као Гилгамешова смрт слабо је очувана, али изгледа да описује велику државну сахрану, након које покојник стиже у подземни свет. Могуће је, међутим, да је песма погрешно протумачена и да заправо описује смрт Енкидуа.ETCSL 1.8.1.3 У сумерској песми Гилгамешова смрт јунак Гилгамеш умире и у подземном свету сусреће Нингишзиду и Думузија. Као становници подземног света, обојица су понекад могли бити повезивани и са Гилгамешом. Мајка јунака, Нинсун, говори Шамашу да зна да је њеном сину суђено да са њим „борави у земљи из које нема повратка“. У Гилгамешовој смрти јунаку је обећан положај у подземном свету једнак оном који припада Нингишзиди.
Еп о Гилгамешу
На крају, према Крамеру (1963):
Током старовавилонског периода (око 1830–1531. п. н. е.) приче о Гилгамешовим легендарним подвизима биле су обједињене у један или више дугачких епова. Еп о Гилгамешу, најпотпунији приказ Гилгамешових пустоловина, састављен је на акадском језику током средњовавилонског периода (око 1600–1155. п. н. е.), а традиционално се приписује писару Син-леки-униннију. Најпотпунија сачувана верзија Епа о Гилгамешу забележена је на дванаест глинених плочица из 7. века п. н. е., пронађених у библиотеци Ашурбанипала у Ниниви, престоници Асирије. Многи делови текста недостају или су оштећени. Неки научници и преводиоци допуњују недостајуће делове материјалом из старијих сумерских песама или других верзија епа пронађених на различитим местима широм Блиског истока. Some scholars and translators choose to supplement the missing parts with material from the earlier Sumerian poems or from other versions of the epic found at other sites throughout the Near East.