29. август (29.08.) је 241. дан у години по грегоријанском календару (242. у преступној години). До краја године има још 124 дана.

Догађаји

1189 — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону. 1521 — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1526 — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо. 1756 — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу. 1820 — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца. 1825 — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842 — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима. 1873 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна. 1885 — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл. 1943 — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница. 1944 — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1945 — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана. 1949 — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада. 1965 — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у земљиној орбити. 1978 — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966. 1991 — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа). 1995 — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 1996 — Руски авион „Тупољев Ту-154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141). 1997 — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи. 1998 — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи. 1999 — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99% изјаснило за одвајање од Индонезије. 2001 — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја. 2013 — Отворена је прва продавница -{H&M}- у Србији, у Делта ситију (Београд).

Рођења 1619 — Жан Батист Колбер, француски државник. (прем. 1683) 1632 — Џон Лок, енглески филозоф. (прем. 1704) 1862 — Морис Метерлинк, белгијски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1911). (прем. 1949) 1915 — Ингрид Бергман, шведска глумица. (прем. 1982) 1920 — Чарли Паркер, амерички џез саксофониста и композитор. (прем. 1955) 1923 — Ричард Атенборо, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 2014) 1935 — Вилијам Фридкин, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2023) 1936 — Џон Макејн, амерички политичар и сенатор. (прем. 2018) 1937 — Момчило Спремић, српски историчар, универзитетски професор и академик. 1938 — Елиот Гулд, амерички глумац. 1939 — Џон Бардон, енглески глумац. (прем. 2014) 1939 — Џоел Шумахер, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2020) 1941 — Бора Дрљача, српски певач. (прем. 2020) 1943 — Артур Макдоналд, канадски астрофизичар, добитник Нобелове награде за физику (2015). 1947 — Џејмс Хант, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 1993) 1956 — Џи Џи Алин, амерички панк рок музичар. (прем. 1993) 1958 — Олга Одановић, српска глумица. 1958 — Мајкл Џексон, амерички музичар и забављач. (прем. 2009) 1959 — Ребека Де Морнеј, америчка глумица и продуценткиња. 1959 — Милена Стевановић, научни саветник Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду и редовни је професор Биолошког факултета Универзитета у Београду.. 1960 — Предраг Вушовић, хрватски глумац. (прем. 2011) 1969 — Лусеро, мексичка музичарка, глумица и ТВ водитељка. 1971 — Карла Гуџино, америчка глумица. 1971 — Кендис Кејн, америчка глумица и уметница. 1976 — Јон Дал Томасон, дански фудбалер и фудбалски тренер. 1980 — Марија Килибарда, српска новинарка и водитељка. 1981 — Саша Братић, српски кошаркаш. 1981 — Димитрије Војнов, српски драматург, сценариста, глумац и филмски критичар. 1982 — Карлос Делфино, аргентински кошаркаш. 1982 — Дадо Полумента, црногорски певач. 1982 — Предраг Сикимић, српски фудбалер. 1983 — Јелена Марјановић, српска певачица. (прем. 2016) 1986 — Леа Мишел, америчка глумица и певачица. 1987 — Марко Подрашчанин, српски одбојкаш. 1988 — Иван Радовановић, српски фудбалер. 1989 — Бранислав Трајковић, српски фудбалер. 1991 — Дешон Томас, амерички кошаркаш. 1993 — Лијам Пејн, енглески музичар, најпознатији као члан групе -{One Direction}-. (прем. 2024) 1993 — Матеуш Поњитка, пољски кошаркаш. 1999 — Вељко Николић, српски фудбалер.

Смрти 1960 — Хаза ел Маџали, јордански премијер. 1975 — Ејмон де Валера, ирски државник. (рођ. 1882) 1982 — Ингрид Бергман, шведска глумица. (рођ. 1915) 1936 — Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта у Београду, директор ТВ Београд. (прем. 1997) 2016 — Џин Вајлдер, амерички глумац. (рођ. 1933)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља: Свети Јевстатије II, архиепископ српски Преподобни Роман Свети Рафаило Банатски