десно|безоквира|277x277п 1903. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Краљ Едвард VII проглашен индијским царем. 9. јануар — Аргентина и Чиле потписали протокол о разоружању, након периода трке у поморском наоружању.
19. јануар — Први трансатлантски радио пренос у правцу запада и истока обављен је из Сједињених Држава у Енглеску (први источно-западни пренос обављен је 1901. године). 22. јануар — Хај–Херанов уговор: САД би од Колумбије узеле појас земље на Панамском земљоузу у вечни најам (Колумбијци су одбили ратификацију).
Фебруар
13. фебруар — Венецуеланска криза: Након што су се у Вашингтону договориле о арбитражи, Уједињено Краљевство, Немачка и Италија постижу споразум са Венецуелом, што резултира Вашингтонским протоколима. Поморска блокада која је почела 1902. године се завршава. 23. фебруар — Куба даје Гвантанамо Сједињеним Државама у закуп „заувек“.
Март
1. март — Хозе Батле y Ордонез нови председник Уругваја (1903-07 и 1911-15) - у првом мандату окончање дугог грађанског рата и секуларизација. 14. март — Сенат САД-а ратифицира уговор са Колумбијом. март — Почињу Раднички ратови у Колораду, низ штрајкова рудара злата и сребра до следеће године, праћени с доста насиља. 18. март — Турска влада одобрила немачком капиталу градњу пруге Конyа - Багдад (Багдадска жељезница). март — Албанци прогоне вучитрнске Србе под изговором потраге за оружјем.
23. март — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника против краља Александра Обреновића, које су организовали Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић, у сукобу с полицијом погинуло је пет, а рањено шест људи.
Април
18. април — Основан први фудбалски клуб у Србији у Београду под називом Први српски лоптачки клуб, касније познат и као Београдски соколски клуб, односно ФК БАСК ТЕК. 19.—21. април — Први кишињевски погром, који је почео на Ускрс, догодио се у Кишињеву, главном граду Бесарабије у Руској империји. Најмање 47 Јевреја је убијено током нереда масе подстакнутих чланцима о крвној клевети у штампи. 26. април — ФК Атлетико Мадрид је основан као професионални фудбалски клуб у Шпанији. 29. април — Одрон стена од 30 милиона кубних метара у Франку, Алберта, усмртио је 70–90 људи. Земљотрес јачине 7,0 степени Рихтерове скале погодио је источну Турску, оставивши 3.500 мртвих.
Maj
1. мај — Краљ Едвард VII у посети Француској, на коју ће француски председник Емил Лубе узвратити 6. јула - пут ка Ентенте цордиале. 15. мај — Стрељан Вицториано Лорензо, један од либералних лидера панамског театра колумбијског Рата хиљаду дана (1899-1902) - велико незадовољство у Панами.17. мај — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 19. мај — Основана Бјуик Мотор Компани (од 1908. део Генерал Моторс). 20. мај — Масовне демонстрације против бана Хедерварија доводе до проглашења опсадног стања у Загребу и демонстрација Словена на осталим подручјима Аустро-Угарске. 24. мај — Креће ауто-трка Париз-Мадрид, погинуло осам особа па је трка прекинута у Бордоу, а власти су заплениле возила. 24. мај — У Штутгарту основано Немачко мотоциклистичко удружење, од 1911. аутомобилски клуб АДАЦ. мај — Секретар Цариградске патријаршије разговарао са српским митрополитима у Босни.
Јун 28-29. мај/10.-11. јун — Мајски преврат. У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин. 15. јун — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. 18. јун — Народна скупштина краљевине Србије донела је Устав Србије из 1903.
Јул 1. јул — Покренута је бициклистичка трка у француској, Тур де Франс, која је временом постала највећа бициклистичка трка у свијету и треће најгледаније спортско такмичење. 4. јул — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.
Август 2. август — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти. 3. август — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана. 12. август — Битка код Мечкиног камена 15/28. август — на Велику Госпојину, оснивачка скупштина Кола српских сестара на Позоришном тргу у Београду, пред око 3000 жена. Крај августа — Раоничка буна Устанак западним крајевима Старе Србије који је трајао од јесен 1903. до 1905. године, против османске власти, након објављивања наредбе о увођењу новог пореза на стоку, који се до тада плаћао само на ситну стоку, а не на говеда и коње.
Септембар
14. септембар — У Крагујевцу основан ФК Шумаија, данас ФК Шумадија 1903. 15. септембар — У Порто Алегреу, Бразил, основан фудбалски клуб Гремио Порто Алегре. 16. септембар — Британски државни секретар за колоније Јосепх Цхамберлаин поднео оставку јер у влади нема подршку за увођење царина. 21. септембар — Избори у Србији, велика већина за радикале. 29. септембар — Пруска је први ентитет који захтева обавезне возачке дозволе. септембар — У Османском царству се уводи агнам, порез на крупну стоку, што изазива негодовање Срба; Турци купе оружје из српских села Доњег Колашина и пљеваљске казе.
Октобар
2. октобар — Споразум из Мирзстега између Аустроугарске и Русије за реформску акцију у Косовском, Битољском и Солунском вилајету Османског царства (Аустроугарска је заинтересована за продор у Солун, у чему су јој препрека Србија и Црна Гора). 4. октобар — Нова влада у Србији, радикално-самосталска, на челу са ђен. Савом Грујићем (до следећег фебруара). Нема више представника завереника. 6. октобар — У Загребу основан ХАШК, Хрватски академски шпортски клуб. 10. октобар — У Великој Британији је основана Женска друштвена и политичка унија. 14. октобар — Челник руске Кавкаске администрације кнез Григориј Голицин рањен у атентату јерменских националиста Хнчака. 15. октобар — Основан Музеј града Београда. 20. октобар — Арбитража повлачи границу између Аљаске (територија САД) и Канаде, чије иностране послове води Велика Британија - сматра се да незадовољство у Канади подстиче тамошњи национализам.
Новембар 2. новембар — САД шаље три ратна брода у Панаму 3. новембар - Панама је прогласила независност од Колумбије. 3. новембар — Иштван Тиса нови мађарски премијер, уместо Хедерварyја (до 1905). 6. новембар — САД признаје Панаму као независну државу (до краја године и остале велике силе, Србија следећег јуна). 7 - 8. новембар — Трумбић и Смодлака у Далматинском сабору: "народ ће живјети и послије ње!" (Монархије) "И ван ње и изван ње!!" - политика новога курса у Далмацији, за јединство Срба и Хрвата (Супило, Чингрија, Смодлака, Трумбић). 11. новембар — Петрополиски уговор између Боливије и Бразила: Бразил добија подручје Ацре а Боливија делић бразилске територије, новчану исплату и планирану пругу. 18. новембар — Хаy–Бунау-Вариллин уговор између САД и Панаме, створена Зона Панамског канала као територија САД (до 1979). 24. новембар — Султан прихватио предложене реформе у Македонији. 28. новембар — Петар Кочић прочитао јавно у Бечу своју приповетку "Јазавац пред судом"
Децембар
1. децембар — Приказан кратки амерички филм "Велика пљачка воза", један од првих вестерна, с многим иновативним техникама (вестерн Кит Карсон приказан у октобру). 7. децембар — Умро скопски епископ Фирмилијан Дражић, наслеђује Севастијан Дебељковић (1904-05). 11. децембар — Креће Британска експедиција на Тибет (Британци се плаше руског уласка у ту земљу). 15. децембар — Преговори са Буријаном о српској црквено-школској аутономији у Босни, трају до 7. 1. 17. децембар — Браћа Рајт извели први лет моторним управљаним авионом, у дужини од 37 метара који је трајао 12 секунди. 17. децембар — Браћа Лимијер пријавили сажетак патента за Аутохроме, процес колор фотографије. 30. децембар — Пожар у Чикашком казалишту Ирокез, гине 578 људи. децембар, крајем — Сукоб чете из Србије са турском патролом код Сјенице.
Рођења
Фебруар 1. фебруар — Јован Карамата, српски математичар. (†1967). 4. фебруар — Александер Имич, амерички доктор психологије, хемичар и најстарији мушкарац на свету († 2014) 20. фебруар — Анри Пелисје, француски бициклиста. (†1959).
Март 9. март — Нада Пурић, народни херој Југославије. († 1941)
Мај 29. мај — Боб Хоуп, британско-амерички стендап комичар, глумац и певач. († 2003)
Јун
25. јун — Џорџ Орвел, енглески књижевник
Јул
14. јул — Ирвин Стон, амерички писац. (†1989).
Новембар 7. новембар — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године.
Смрти
Март
16. март — Рој Бин Мај 4. мај — Гоце Делчев македонски револуционар. (*1872) 29. мај — Александар Обреновић, краљ Србије (*1876) 29. мај — Драга Обреновић, краљица Србије (*1866) 29. мај — Милован Павловић, српски генерал, Управник Војне академије; министар војске. (*13. јул 1842).
Септембар
13. новембар — Камиј Писаро, француски сликар и графичар. (*1830)
Децембар
28. децембар — Николај Фјодоров, руски религиозни мислилац и филозоф. (*1829)
Нобелове награде Физика — Антоан Анри Бекерел; Пјер и Марија Кири Хемија — Сванте Август Аренијус Медицина — Нилс Риберг Финсен Књижевност — Бјернстјерне Бјернсон Мир — Сер Вилијам Рандал Кример (УК) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
__NOTOC__
Категорија:1900-е 01903