Владимир Пантић (Скобаљ, 1896 — Београд, 1979) био је доктор оториноларингологије, припадник Солунске ђачке чете на Солунском фронту током Првог светског рата, резервни официр и потпредседник Удружења носилаца Албанске споменице. Живео је и радио у Београду.

Биографија

Први светски рат и након њега Др Владимир Пантић је рођен у селу Скобаљу код Смедерева од оца Симе П. Пантића и мајке Злате као једанаесто, најмлађе дете.

Као 19-годишњак мобилисан је и отишао је у Први светски рат. Младићи годишта 1896. су мобилисани октобра 1915. као снаге последње одбране, са планом да буду послати у Скопље на обуку у подофицирску школу, или да се њихова обука обави у иностранству у случају потпуног повлачења из Србије.

Владимир је у Првом светском рату прешао Албанију као припадник ђачке чете, и био је носилац Албанске споменице. Ђачка чета није стигла до Скопља, већ се даље повлачила до Солуна правцем Ниш-Приштина-Призрен-Дебар-Охрид-Корча, што је описао својим сведочењем „Скопски ђачки батаљон“ у књизи „Трновит пут Србије 1914-1918“. Ову јединицу не треба мешати са Скопским ђачким батаљоном познатијим као 1300 каплара, који су били нешто старији и мобилисани су 1914. године. Ђачка чета којој је припадао Владимир Пантић је у историји познатија под именом Солунска ђачка чета. лево|мини|Насловна страна Споменице солунске ђачке чете класа 1896. године, штампане 1932. године у Београду. Био је један од иницијатора издавања „Споменице солунске ђачке чете“ класе 1896. која је штампана 1932. године, у којој су записана имена и сећања припадника ове јединице на Први светски рат.

Сведочења Владимира Пантића као директног учесника у Првом светском рату: „Први комбиновани пук“, „Гроничевска битка“ и „Кајмакчаланска битка“ су објављена у књизи „Голгота и васкрс Србије 1916-1918“. Као припадник 8. пешадијског пука је на Солунском фронту учествовао у борбама на Гроничеву и Кајмакчалану, а био је и сведок и учесник дешавања током обарања немачког цепелина изнад Солуна 1916. године, што је детаљно описао у књизи. Носилац је медаље за храброст "Милош Обилић". мини|662x662п|Владимир Пантић током студија у Паризу 1925. године По повратку из рата Владимир Пантић одлази у Париз где је завршио студије медицине (оториноларингологију), а такође и специјализацију 1926. године. Почео је да ради 1927. године на Клиници за ОРЛ у Београду, а шеф му је био познати професор и лекар др. Вуловић. Касније је радио као лекар у Централној школској поликлиници.

Други светски рат и након њега Као командант армијске болнице био је заробљен код Рогатице у Босни у Априлском рату 1941., након немачког напада на војну болницу у транспорту којом је заповедао. Касније је ослобођен. лево|мини|Др. Владимир Пантић са мед.сестрама испред павиљона Централне школске поликлинике Након Другог светског рата, Владимир је радио као оториноларинголог у болници у Косовској Митровици, а касније у ДЗ Врачар, и био је потпредседник Удружења носилаца албанске споменице.

Залагањем удружења објављена су капитална дела о Првом светском рату: Кроз Албанију, Просвета 1968. , Голгота и васкрс Србије, БИГЗ 1971. , Трновит пут Србије, БИГЗ 1974. , и Споменици и гробља из ратова Србије 1912-1918, БИГЗ 1976 . Књиге представљају изузетан историјски запис и сећања самих учесника на тај период. Забележена су и фотографисана гробља и споменици погинулима, од којих данас многа не постоје, јер су уништена и минирана током Другог светског рата од стране окупатора, посебно Бугара, а нека су временом нестала због небриге нових власти и заборава.

Референце

Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1979. Категорија:Српски лекари Категорија:Носиоци Албанске споменице Категорија:Солунски борци Категорија:Смедеревци