Пепељасти тинаму (), је врста копнене птице која се налази у мочварним и низијским шумама на северу Јужне Америке . Имају нека локализована имена која су користили староседеоци, као на пример у Амазонасу где се зову "inambu-pixuna", и у Пари, у Бразилу, где се зову "nambu-sujo".Sick, H. (1993). Birds in Brazil, a Natural History. Princeton, NJ: Princeton University Press. Такође, широм свог подручја називају се "inhambu-preto". Пепељасти тинамуи постоје већ много векова. Они су део најстаријих породица на свету данас и имају фосиле који датирају десетинама милиона година уназад. Њихови брзи рефлекси играју велику улогу у њиховој способности да преживе.

Таксономија Пепељастог тинамуа је формално описао 1789. године немачки природњак Јохан Фридрих Гмелин у свом ревидираном и проширеном издању дела „System a Naturae“ Карла фон Линеа. Сврстао ју је са свим птицама сличним тетребовима у род Tetrao и сковао биномно име Tetrao cinereus. Јохан Фридрих Гмелин је свој опис засновао на „Le tinamou cendré“ из Француске Гвајане, коју је 1778. године описао француски полихистор Жорж-Луј Леклер де Бифон, у својој „Histoire Naturelle des Oiseaux“. Пепељасти тинаму се сада сврстава са још двадесет других тинамуа у род Crypturellus, који су 1914. године увели британски орнитолози барон Брабурн и Чарлс Чаб. Име рода комбинује старогрчки "κρυπτός" "kruptós" што значи „скривен“ и "οὐρά "oura" што значи „реп“. -ellus је деминутив, тако да име значи „мали скривени реп“. Специфични епитет cinereus је латински и значи „пепељасто сив“ или „пепељасте боје“. Пепељасти тинаму је монотипан: ниједна подврста није препозната.

Сви тинамуи су из породице Tinamidae и припадају инфракласи Palaeognathae. Сви тинамуи су из породице Tinamidae, а у ширем контексту су припадају полифилетској групи Ratite. За разлику од других Ratite, тинамуи могу да лете, иако генерално нису јаки летачи. Сви Ratite су еволуирали од праисторијских птица летачица, а тинамуи су најближи живи сродници ових птица.Davies, S. J. J. F. (2003) Белогрли тинаму је члан рода Tinamus, који се састоји од неких већих тинамуа, при чему је белогрли тинаму најмањи члан рода.

Опис Пепељасти тинаму је стидљива и тајновита птица. Дуга је отприлике 29-32 цм дужине, а мужјак птице тежи око 435 г. а женка врсте тежи 549-602 г.

Сличне је боје као врста берлепшов тинаму (Crypturellus berlepschi) по томе што је тамносмеђе до чађавосмеђе или смеђецрне боје. Обично је мало више смеђе боје од врсте берлепшов тинаму (Crypturellus berlepschi). Препознаје се по димљено сивој боји са црвенкастосмеђим врхом главе и потиљком. Перја са стране главе су бела, што се повремено види. Њихова боја им помаже да се стапају са околином, што предаторима отежава откривање. Доњи делови птице су само мало блеђи од тела, а ноге изгледају тамно наранџасте до жуте боје. Имају светли прстен око очију. Њихов кљун има тамну горњу вилицу и жуту доњу вилицу. Генерално, њихов кљун је веома сличан кљуну берлепшовог тинамуа, осим што је мањи и тањи. Женке су генерално нешто веће од мужјака.

Пепељасти тинаму је посебно познат по томе што га је лако чути, али веома тешко видети. Има гласано, препознатљиво оглашавање који се чује углавном у зору и сумрак. Звиждук има јединствену висину тона и траје скоро две секунде између сваког звиждука. Углавном се чује у зору и сумрак и звиждук је једносложан. Птица је веома способна да пројектује свој глас тако да изгледа као да долази из другог правца, тако да је веома тешко чути их и пронаћи њихову тачну локацију. Звуци између мужјака и женки су слични, али не и идентични људском уху. Размак између звиждука се скраћује како време пролази, тако да изгледа као да се убрзавају у фреквенцији.

Распрострањеност и станиште Пепељасти тинаму је седентарна врста. Пореклом је из јужне Колумбије, јужне Венецуеле, Суринама, Гвајане, Француске Гвајане, северног и западног Бразила, источног Еквадора, источног Перуа и северне Боливије. Унутар Бразила, заузима слив Амазона јужно до Мато Гроса и источно до Паре.

Пепељасти тинаму живи у низијским прашумама или мочварним шумама, до 700 метара надморске висине.BirdLife International (2008) Такође насељава шуме другог раста, заједно са жбунастим подручјима са раштрканим дрвећем. Познато је да користи плантаже кафе и какаа и, повремено, користи савану. Више воли да живи у близини потока или густих мочварних шума. Његово преферирано станиште је тамно и густо. Има га у изобиљу, у горњем Амазону, у Варзеји.

Понашање Пепељасти тинаму је дневна птица. Када су уплашени или изненађени, обично беже веома брзо. Њихови инстинкти су се прилагодили брзој акцији, јер живе на земљи и морају брзо да беже како би избегли предаторе, па их људи ретко виђају. Склонији су ходању или трчању него лету. Способни су за лет, али је то неуобичајено и кратко. Док пепељасти тинаму може бити у лету само кратко време, њихов лет је снажан и директан. Обично се јављају сами или у паровима и генерално не путују у групама.

Гнежђење Сезона гнежђења пепељастих тинамуа је током целе године због савршене климе у којој живе; међутим, постоји период преферираног парења, који је од августа до октобра, осим у Колумбији, где је у јуну. Као и већина породице тинамуа, мужјаци практикују истовремену полигинију, а женке сукцесивну полиандрију. Да би започели удварање, мужјаци ће обично дозивају како би привукли женке. Верује се да је ритуал удварања сличан ритуалу других у њиховој породици. Овај ритуал удварања укључује мужјака који спушта груди на земљу. Док то раде, истежу врат напред и подижу задњицу. Верује се да ово служи двострукој сврси, јер изгледа да су већи и самим тим привлачнији женкама, и да су већи и опаснији за друге мужјаке.

Гнездо пепељастог тинамуа је мање гнездо, а више само место на шумском тлу, понекад направљено од лишћа положеног на земљу. Они бирају заштићено место, обично близу дрвета. Женка ће положити око два јаја у сезони. Ова јаја изгледају лосос љубичасте боје и сматрају се веома шареним. Временом, јаја ће променити боју у тамну или понекад боју млечне чоколаде.

Младунци пепељастих тинамуа способни су за кретање када се излегу до те мере да могу скоро да трче чим се излегу. Тамносмеђе су боје са црвенкастим мрљама.

Исхрана и храњење Прехрамбене навике пепељастог тинамуа зависе од годишњег доба и станишта, иако су углавном биљоједи, са великим фокусом на воће, слично другим члановима породице Crypturellus. Лети се њихова исхрана састоји од ситног воћа, семена и малих бескичмењака. Већина бескичмењака које једу су мрави, кртице и смрдибубе. Зими обично једу широк спектар семена или бобица сакупљених на земљи, са фокусом на асаи бобице. Сматрају се корисним за природу због инсеката штеточина због њихове велике потрошње инсеката. Када је пепељасти тинаму млад, више је зависан од инсеката него када одрасте. Пепељасти тинаму гледа испод лишћа или користи кљун за копање.

Статус Међународна унија за заштиту природе IUCN класификује овог тинамуа као најмање угрожени таксон са распоном појављивања од 5.920.000 км². Сматра се најчешћим тинамуом у Суринаму, а ретким у Перуу. Претња по његово постојање је слична оној код свих шумских птица, а то је крчење шума и фрагментација преосталог станишта. Верује се да губи 14,1%-17% свог станишта током 3 генерације.

Референце

Литература

Спољашње везе

Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus eBird Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus Birds of the World Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus Avibase Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus The IUCN Red list Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus The BirdLife DataZone Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus All about birds Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus Oiseaux Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus Flickr Пепељасти тинаму Crypturellus cinereus Xeno-canto

Категорија:Тинамуи Категорија:Crypturellus Категорија:Таксони које је описао Јохан Фридрих Гмелин Категорија:Птице описане 1789. године Категорија:Птице Јужне Америке