Базен црних бића (), такође преведен под насловом Зденац црног бића, приповетка је америчког писца Роберта Е. Хауарда, први пут објављена у октобру 1933. у часопису Weird Tales.The Pool of the Black One on Project Gutenberg Радња је смештена у измишљено хиборијско доба и прати Конана Симеријанца, који се придружује пиратском броду, док истовремено наилази на удаљено острво са мистериозним базеном који има моћ преображавања.

Радња Конан Симеријанац плута морем након што је побегао од ривалских пирата са Бараканских острва. Успева да се укрца на брод Скитница, који припада другом пиратском реду, огорченим непријатељима Бараканаца. После напетог разговора са капетаном и туче са једним зингаранским силеџијом, Конан је невољно прихваћен као најнижи члан посаде и дозвољено му је да остане на броду.

Брод плови ка једном неуцртаном острву, где се капетан нада да ће пронаћи легендарно благо и, можда, још много тога. Цела посада се искрцава, с изузетком капетанове љубавнице Санче. Острво делује привлачно, а чланови посаде се преједају слатким воћем — због којег убрзо падају у сан. Конан одлази у џунглу за капетаном и у свирепом двобоју га убија. Међутим, мистериозна отмица једног члана посаде наводи Конана да се упути дубље у џунглу. Испоставља се да острво насељава племе високих црних хуманоидних бића која хватају чланове посаде, приморавају једног од њих да изведе древни ритуал (који подразумева дивљи плес и разуздано понашање уз звуке необичног инструмента налик флаути, који има моћ да „оголи најтајније пожуде и страсти душе”), а затим потапају неке пирате у мистериозни базен, који те људе претвара у умањене фигуре. Хиљаде таквих фигурица, поређаних по полицама уз ивицу базена, сведоче да ова хуманоидна бића то чине већ небројене године, што објашњава судбину многих бродова који су отпловили на запад и никада се нису вратили.

Конан спасава преостале заробљенике, укључујући и Санчу, која је у међувремену допливала до острва, и започиње борбу против црних хуманоида. После бруталне борбе, Конан убија њиховог вођу који, пре него што падне мртав, изговара древну бајалицу (једине речи које су икада изговорила та ћутљива бића), којом активира механизам самоуништења унутар базена. Његова болесно зелена течност избијају увис попут гејзира и, као да се ослободила некаквог мистичног јарма, почиње да јури преживеле пирате, који у паници трче ка броду. Посада успева да дигне сидро и исплови неколико секунди пре него што змијолика маса течности дотакне труп брода.

Конан преузима кормило чим брод крене. Крвави од борбе са црним бићима и потресени овим натприродним догађајима, преживели чланови посаде без оклевања прихватају Конана као свог новог вођу. Убрзо, Конан учвршћује свој ауторитет као капетан и присваја Санчу као свој плен. Он завршава причу обећањем о будућим пљачкањима приморских градова и о благу које ће задобити.

Пријем Кларк Ештон Смит је у писму Х. Ф. Лавкрафту, датираном на октобар 1933. године, похвалио ову причу. Смит је написао: „Хауард има неке изузетне примере романтичне фантастике у Базену црних бића.”

Џин Вулф је у свом есеју Најбољи увод у планине издвојио Хауардов епиграф у причи Базен црних бића као једну од најбољих ствари које је икада прочитао.

Референце

Спољашње везе Conan.com: Званични веб-сајт

Категорија:Приповетке Категорија:Конан Варварин