десно|мини|300x300п|Рибарска колиба у Рејкјавику 1835. године са рибом окаченом напољу ради сушења. Риба сушена на ветру је и даље популарна на Исланду. Исландска кухиња има дугу историју. Важни делови исландске кухиње су јагњетина, млечни производи и риба. Популарна јела на Исланду укључују скир (исландски јогурт), хангикјот (димљена јагњетина), клајнур (пржено тесто), лауфабрауд (хлеб у облику пахуљице) и болур. Тораматур је традиционални буфет који се служи на зимским прославама; укључује избор традиционално сушених месних и рибљих производа који се служе са густим тамним и слатким раженим хлебом и исландским алкохолним пићем - аквавит. Укуси ове традиционалне сеоске хране потичу од њених метода конзервирања: кисељење у ферментисаној сурутки или саламури, сушење и димљење.
Модерни исландски кувари обично наглашавају квалитет доступних састојака, а не вековне традиције и методе кувања. Бројни ресторани на Исланду специјализовани су за морске плодове. На годишњем такмичењу кувара „Храна и забава“ (које се одржава од 2004. године), такмичари креирају иновативна јела са свежим састојцима произведеним на Исланду. Поносни су на квалитет јагњећег меса, морских плодова и (у скорије време) скира. Остали локални састојци укључују морске птице и водене птице (укључујући њихова јаја), лосос и пастрмку, купину, боровницу, рабарбару, исландску маховину, шумске печурке, дивљу мајчину душицу, селен, анђелику и сушене морске алге, као и широк спектар млечних производа.
Због историје насељавања у суровој клими, животињски производи доминирају исландском кухињом. Међутим, популарни укус се развијао како би се приближио европским нормама. На пример, потрошња поврћа је знатно порасла последњих деценија, док је потрошња рибе смањена, али је и даље далеко већа него у било којој другој развијеној земљи, око четири пута већа од просека.Tillaga til þingsályktunar um aðgerðir til að bæta heilbrigði Íslendinga með hollara mataræði og aukinni hreyfingu. [Whitepaper on "ways of improving the health of Icelanders through better nourishment and exercise"], Acts of the 131st Legislature of Iceland, 2004-05, case 806 ()
Историја Корени исландске кухиње налазе се у традицији скандинавске кухиње, јер је исландска култура, од свог насељавања у 9. веку па надаље, изразито нордијска култура са традиционалном економијом заснованом на потрошачкој пољопривреди. Неколико догађаја у историји Исланда било је од посебног значаја за његову кухињу. Са хришћанизацијом 1000. године дошла је традиција поста и забрана конзумирања коњског меса. Значајнији у погледу пољопривреде и снабдевања храном био је почетак Малог леденог доба у 14. веку. Пољопривредници више нису могли да гаје јечам и морали су да се ослањају на увоз било које врсте житарица. Захлађење је такође довело до важних промена у становању и грејању: дугачка кућа раних досељеника, са пространом салом, замењена је исландским кућама од тресета са много мањих соба, укључујући и праву кухињу. Ова врста становања коришћена је до 20. века.
Историчари често користе реформацију која је почела 1517. године као прелаз између средњег века и раног модерног периода у исландској историји. Пољопривреда на Исланду наставила се традиционалним праксама од 14. века до краја 18. века, када су спроведене реформе због утицаја просветитељства. Трговински монопол који је дански краљ увео 1602. године имао је одређени утицај на кулинарске традиције. Кухиња Данске имала је највећи утицај у 19. веку и почетком 20. века, када је земља имала блиске односе са Исландом. Почетком 20. века, економски бум заснован на комерцијалном риболову и преради резултирао је спорим преласком са традиционалних млечних производа и меса на конзумацију рибе и коренастог поврћа. Конзервирана храна почела је да се замењује свежим састојцима.
Средњовековни Исланд десно|мини|Приказ унутрашњости средњовековне дугачке куће у Ланси Медоузу на Њуфаундленду Када су Исланд населили имигранти из Скандинавије и викиншких колонија на Британским острвима, донели су своје методе пољопривреде и прехрамбене традиције нордијског света. Истраживања показују да је клима Исланда била много блажа током средњег века него што је сада, а извори говоре о узгоју јечма и овса. Већина овога се конзумирала као каша или се користила за прављење пива. Говеда су била доминантне домаће животиње, али су фарме такође узгајале живину, свиње, козе, коње и овце. Живина, коњи, овце и козе које су први пут донете на Исланд од тада су се развијале у изолацији, нетакнуте модерним селективним узгојем. Стога се понекад називају „насељеничка раса“ или „викиншка раса“.
Методе конзервације десно|мини|Ферментисана ајкула, хакарл, пример је кулинарске традиције која се наставила од насељавања Исланда у 9. веку до данас. Риба је складиштена у соли, а пре Црне смрти, Исланд је извозио бакаларе на рибљу пијацу у Бергену. Међутим, чини се да је со била мање заступљена на Исланду него у Норвешкој. Производња соли, која се углавном обављала кувањем морске воде или спаљивањем морских алги, постепено је нестала када је прекомерна испаша изазвала несташицу огревног дрвета у већем делу земље у 14. веку. Уместо конзервирања сољу, Исланђани су почели да конзервирају месо у ферментисаној сурутки. Ова метода је била позната и из Норвешке, али је тамо добила мали значај.
Археолошка ископавања на средњовековним фармама открила су велике округле рупе у складиштима где се налазило буре са млечном киселином. Две средњовековне приче говоре о људима који су спасили животе у запаљеној кући тако што су остали потопљени у бурету са киселином. Средњовековни Исланђани су користили ферментацију за конзервирање и рибе и меса, методу која значајно мења укус хране, чинећи је сличном веома јаком сиру. Ферментација се и даље користи за сушење ајкула (хакарл), ража и харинги. Ферментисана јаја су регионални деликатес, који се данас ретко налази. Димљење и сушење меса и рибе се такође практиковало, иако се сушење меса сматрало крајњом могућношћу.
Сир Сир се правио од козјег и овчијег млека, као и од крављег млека. Скир, меки сир сличан јогурту који се једе кашичицама, првобитно је био традиција донета на Исланд из Норвешке. Опстао је само на Исланду. Сурутка која је остала при прављењу скира се киселила и користила за чување меса. Вероватно је да је превласт скира у исландској кухињи довела до нестанка других традиција производње сира у модерној ери, све док индустријска производња сира није почела у првој половини 20. века.
Кување и оброци десно|мини|Два исландска рога за пиће из око 1600. године у Данском националном музеју У 14. веку, исландске куће од тресета су развијене и постепено су замениле дугачке куће. Имале су кухињу са подигнутим каменим огњиштем за кување које се називало хлодир. Хлађење климе током Малог леденог доба онемогућило је узгој јечма, а овце су замениле скупљу стоку као доминантну стоку. Исланд је постао зависан од увоза свих житарица. Због несташице огревног дрвета, људи су се окренули тресету, стајњаку и сушеном вресу као гориву.
У средњовековном Исланду људи су јели два оброка током дана, ручак и вечеру. Храна се јела из чинија. За пиће су коришћене дрвене кригле са поклопцем на шарке. Виша класа је у посебним приликама користила богато резбарене рогове за пиће. Кашике су биле најчешћи прибор за јело, направљене од рога или костију, и често украшене резбаријама. Осим за гозбе, за које би се постављали столови, људи су јели храну из крила, седећи на креветима, који су се налазили уз спољни зид куће.
Рани модерни период Исландска потрошачка пољопривреда од средњег века па све до 20. века била је ограничена кратким периодом производње (лето) у поређењу са дугим хладним периодом. Осим повремене дивљачи, храна произведена у три месеца лета (укључујући конзервирање меса и сирева) морала је бити довољна за девет месеци зиме. Истраживачи су проценили да би, на основу ових метода преживљавања, Исланд могао да издржава становништво од око 60.000 људи. Вековима су се методе пољопривреде врло мало мењале, а риболов су обављали мушкарци користећи удице и конопце из чамаца направљених од наплављеног дрвета. Пољопривредници су такође поседовали чамце, тако да је риболов био ограничен на периоде када пољопривредни радници нису били потребни за пољопривредне радове. Риба није била само храна, већ трговачка роба, и мењала се за производе које су доносили страни трговачки бродови. Људи су зависили од трговине житарицама, као што су раж и овас, које су на Исланд транспортовали дански трговци. До 19. века, велика већина исландских пољопривредника били су закупци на земљишту у власништву исландске земљопоседничке елите, католичке цркве или (посебно након конфискације црквеног земљишта током реформације ) краља Данске. Закупци су користили вишак рибе, лоја и путера да би платили земљопоседнику његове дажбине.
Значајне регионалне варијације у пољопривреди за личне потребе развиле су се у зависности од тога да ли су људи живели близу океана или у унутрашњости. Такође, на северу земље, главни период риболова поклапао се са периодом кошења сена у јесен. То је резултирало неразвијеношћу риболова јер је рад био посвећен кошењу сена. Насупрот томе, на југу је главни период риболова био од фебруара до јула. Неки историчари су описали исландско друштво као веома конзервативно пољопривредно друштво. Због потражње за пољопривредним радницима током кратких лета, закупци и земљопоседници су се противили формирању рибарских села. Риболов се сматрао ризичним у поређењу са пољопривредом, а Алтинг је усвојио многе резолуције којима се ограничава или забрањује закупцима без земље да живе у приобалним селима како би се бавили риболовом.
Спољна трговина десно|мини|Кување јаја и ситне дивљачи, па чак и печење у топлим изворима, је посебна карактеристика исландске кухиње. С обзиром на доминацију пољопривреде за животне услове на Исланду, недостајала је специјализација и трговина међу фармама. Као што сведоче неке исландске саге, домаћа трговина изгледа да је била сумњива као врста лихварства од доба насељавања. Међутим, трговина са страним трговачким бродовима била је жива и витална за економију, посебно за житарице и мед, алкохол и (касније) дуван. Рибарски бродови из приобалних подручја Европе заустављали су се ради намирница у исландским лукама и трговали оним што су имали са локалним становништвом. То би укључивало пиво, слану свињетину, кекс и дуван за жвакање, који су се продавали за плетене вунене рукавице, ћебад итд. Трговачки бродови су повремено пристајали из Холандије, Немачке, Енглеске, Шкотске, Ирске, Француске и Шпаније, да би продавали своје производе, углавном за бакалар. Брод је истакнуто приказан на краљевском печату Исланда.
Године 1602, дански краљ, забринут због активности енглеских и немачких бродова у ономе што је сматрао територијалним водама, увео је трговински монопол на Исланду, ограничавајући трговину само на данске трговце. Од њих се захтевало да редовно шаљу трговачке бродове на Исланд превозећи трговачку робу потребну земљи. Док је илегална трговина цветала у 17. веку, од 1685. године влада је увела строже мере за спровођење монопола до 1787. године. Као резултат тога, исландски фармери су гајили врсту ражи која је преовлађивала у Данској, а уведен је и бренивин, аквавит пиће произведено од ражи. Ови производи су заменили друге житарице и пиво.
Житарице десно|мини|Камен за млевење кукуруза из Шкотске. Слично камење је коришћено на Исланду за млевење кукуруза у брашно.