Давид Году (; 16. октобар 1996) француски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Групама—ФДЖ јунајтед. Освојио је једном Ардеш класик и остварио је три етапне побједе на Вуелта а Еспањи, коју је једном завршио на шестом мјесту, а Тур де Франс је једном завршио на четвртом мјесту.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је у Ландивизију, у департману Финистер, од мајке рачуновође и оца керамичара који је био љубитељ брдског бициклизма. Током дјетињства, родитељи су га сваке године водили на одмор у Валменије у Савоји, гдје је желио да постане брдаш. Са шест година се придружио бициклистичком тиму Ландивизјен, а са девет година је упознао је Валентена Мадуа на регионалној трци и постали су ривали у омладинским категоријама.
Године 2013. придружио се тиму Бриошен у јуниорској категорији, а током сезоне завршио је трку Ронде се Вал на 20 мјесту, гдје је побиједио Ели Жезбер, након чега је освојио трку Гран при де ла мине де Пулен са, са 16 година. Године 2014. први пут је изабран у јуниорски тим француске за трку Трофеј сентре Морбиан, гдје је завршио на 27 мјесту, а затим је освојио трку Обел Тимистер ла Глез, уз једну етапну побједу.
Године 2015. у својој првој сезони у категорији до 23 године, прешао је у тим се Коте д’Армор Мари Морен, гдје је прве сезоне завршио Ронде де л’Исар на 11 мјесту, а Тур де Паис де Савоја на 18 мјесту.
Године 2016. прву етапу трке Ронде де л’Исар завршио је на другом мјесту, а затим је изабран у тим Француске до 23 године за неколико трка за професионалце. Завршио је на 57 мјесту трку Букл де л'Олн, а након што је завршио на деветом мјесту на трци Гран при де Плумелек, изјавио је да је срећан и изненађен својим наступом. Изабран је у тим Француске за трку Корс де ла Пекс за возаче до 23 године, која је била дио Купа нација за возаче до 23 године, гдје је побиједио на другој етапи седам секунди испред Теа Гејган Харта и освојио је трку 11 секунди испред Гејган Харта. У јуну је објављено да ће прећи у тим ФДЈ као стажер од 1. августа, заједно са Леом Венсаном. У августу је завршио Тур де л’Ен на петом мјесту, 11 секунди иза Сема Омена, а недељу дана касније стартовао је Тур де л’Авенир, који се сматра као Тур де Франс за возаче до 23 године, гдје је био један од највећих фаворита. Побиједио је на шестој етапи 14 секунди испред Едварда Равасија, као и 18 секунди испред Харма Ванхукеа, након чега је седму етапу завршио на другом мјесту, иза Ника Шулца и преузео је лидерску мајицу. На последњој етапи је сачувао предност и освојио је трку 24 секунде испред Равасија. У септембру је потписао двогодишњи професионални уговор са тимом од 2017.
Професионална каријера 2017—2020.
мини|десно|усправно|Году на Тур де л’Ен трци 2017.
Године 2017. почео је професионалну каријеру и прве сезоне је завршио Флеш Валон на деветом мјесту, секунду иза Алехандра Валвердеа који је освојио трку четврти пут заредом. У августу је возио Тур де л’Ен, гдје је напао заједно са сувозачем Тибом Пиноом, радили су заједно до краја и побиједио је на етапи, што му је била прва побједа у каријери, а такође је дошао на друго мјесто у генералном пласману, секунду иза Пиноа. Последњу, четврту етапу, завршио је у групи која је дошла на циљ седам секунди иза прве тројице возача и завршио је на другом мјесту у генералном пласману, 14 секунди иза Пиноа, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. У финишу сезоне завршио је Милано—Торино на петом мјесту, 30 секунди иза Ригоберта Урана.
Године 2018. возио је Тур де Франс по први пут и завршио је на 34 мјесту у генералном пласману, сат и по иза Герента Томаса. У септембру је Меморијал Марко Пантани завршио на другом мјесту, изгубивши у спринту од Давидеа Балеринија. Године 2019. завршио је УАЕ тур на трећем мјесту у генералном пласману, иза Приможа Роглича и Валвердеа, из освојену класификацију за најбољег младог возача. У априлу је Лијеж—Бастоњ—Лијеж завршио на шестом мјесту, у групи која је дошла на циљ 57 секунди иза Јакоба Фуглсанга и 30 секунди иза Давидеа Формола, а затим је на Тур де Романди трци побиједио на трећој етапи у спринту прве петорице испред Руија Косте. Трку је завршио на петом мјесту у генералном пласману, преко минут иза Роглича, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. У јулу је возио Тур де Франс, гдје је радио за Пиноа и завршио је на 13 мјесту у генералном пласману, 24 минута иза Егана Бернала, као и на другом мјесту у класификацији за најбољег младог возача, док је Пино напустио Тур током етапе 19 због повреде, док је био на петом мјесту у генералном пласману. У финишу сезоне је Милано—Торино завршио на петом мјесту, десет секунди иза Мајкла Вудса, а Ђиро ди Ломбардију на 11 мјесту, у групи која је дошла на циљ 50 секунди иза Баукеа Молеме. На почетку 2020. завршио је УАЕ тур на четвртом мјесту, скоро два минута иза Адама Јејтса, након што је трка прекинута послије пете етапе јер је више возача било позитивно на ковид 19. Због пандемије ковида 19 у марту је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане. У септембру је возио Тур де Франс, али је морао да га напусти током етапе 16. У септембру је возио Вуелта а Еспању, гдје је био у бијегу на етапи 11 и побиједио је четири секунде испред Марка Солера, чиме је остварио прву побједу на гранд тур тркама. У бијег је отишао и на етапи 17, гдје је побиједио 28 секунди испред Ђина Медера, а након што је завршио преко три и по минута испред неколико возача из првих десет, дошао је на осмо мјесто у генералном пласману. На последњој, етапи 18, није било промјена и завршио је на осмом мјесту, преко седам минута иза Роглича, као и на другом мјесту у класификацији за најбољег младог возача, четири минута иза Енрика Маса.
2021—
мини|лево|усправно|Году на Тур де Франсу 2022.
Године 2021. завршио је Тур де Алпс маритимес ет ди Вар на шестом мјесту у генералном пласману, 12 секунди иза Ђанлуке Брамбиле, уз освојену класификацију за најбољег младог возача, секунду испред Мадуе. Недељу дана касније возио је Фон Ардеш класик, гдје је напао на 20 -{km}- до циља, што је пратио само Клемен Шампусен, возили су заједно до циља, а у спринту је побиједио Году, чиме је освојио прву трку у каријери. У априлу је возио Вуелта ал Паис Баско трку, гдје се на последњој етапи издвојио заједно са Рогличем и побиједио је, а послије етапе је изјавио да му је Роглич рекао да га етапа не занима и да неће да се бори за побједу. Трку је завршио на петом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Роглича, који је освојио трку захваљујући времену које је узео на последњој етапи. Флеш Валон је завршио на седмом мјесту, 11 секунди иза Жилијена Алафилипа, а четири дана касније је возио Лијеж—Бастоњ—Лијеж, који је завршио на трећем мјесту у спринту петочлане групе која је дошла на циљ, а коју је одспринтао Тадеј Погачар. У јуну је Критеријум ди Дофине завршио на деветом мјесту у генералном пласману, минут и десет секунди иза Ричија Порта, уз освојену класификацију за најбољег младог возача два минута испред Орелина Паре Пентреа. У јулу је био лидер тима на Тур де Франсу заједно са спринтером Арноом Демаром, али је послије хронометра на петој етапи заостајао два и по минута. До краја је ишао у бијег на неколико етапа и завршио је на 11 мјесту у генералном пласману, 22 минута иза Погачара. Возио је друмску трку на Олимпијским играма 2020. које су због пандемије ковида 19 помјерене за 2021. гдје је завршио на седмом мјесту, у групи која је дошла на циљ минут и седам секунди иза Ричарда Карапаза. На Тур де Луксембург трци је побиједио на последњој етапи нападом у финишу, испред Жоаоа Алмеиде који је одспринтао групу и завршио је на шестом мјесту у генералном пласману, минут и 17 секунди иза Алмеиде, прескочивши на последњој етапи Пиноа. У финишу сезоне је возио класике у Италији, завршивши Тре вали Варезине на осмом мјесту, у групи која је дошла на циљ 38 секунди иза Алесандра де Маркија и Давидеа Формола, након чега је Милано—Торино завршио на шестом мјесту, у групи која је дошла на циљ 48 секунди иза Роглича, а Ђиро ди Ломбардију на седмом мјесту, у групи која је дошла на циљ 51 секунду иза Погачара. Године 2022. завршио је Волта ао Алгарве на петом мјесту у генералном пласману, два минута иза Ремка Евенепула, након чега је Меркан тур класик Алпс маритимес завршио на трећем мјесту, 34 секунде иза Јакоба Фуглсанга и три секунде иза Мајкла Вудса. У јуну је побиједио на трећој етапи на Критеријуму ди Дофине, у спринту испред Ваута ван Арта, који је почео да слави мислећи да је он побиједио. У јулу је потписао нови уговор са тимом до 2025. изјавивши да просто не види себе у другом тиму. На Тур де Франсу је био у првих десет и такмичио се са Роменом Бардеом ко ће да буде најбоље пласирани француски возач, о чему је изјавио да не треба да им буде циљ буду најбољи француски возачи ако Француска жели да поново освоји Тур. Завршио је на четвртом мјесту у генералном пласману, 13 и по минута иза Јонаса Вингегора, чиме је остварио најбољи пласман на некој гранд тур трци, а то је такође био најбољи пласман неког француског возача послије Бардеа 2017. када је завршио на трећем мјесту. У финишу сезоне је Гран при сајклисте де Монтреал завршио на петом мјесту, последњем у спринту прве групе у којем је побиједио Погачар. Године 2023. завршио је Тур де Алпс маритимес ет ди Вар на седмом мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Кевина Вокелена, уз освојену брдску класификацију. Дана 25. фебруара возио је Фон Ардеше класик, гдје је тим Судал—Квик-степ радио на темпо када су бјегунци достигнути. Алафилип је напао на успону на 30 -{km}- до циља, што је само Году пратио и на спусту су брзо направили предност. До краја су радили заједно, а у спринту је побиједио Алафилип. Дан касније возио је Фон Дром класик, гдје се група раздвојила на око 100 -{km}- до циља и у првој групи је остало 35 возача. Алафилип је напао на успону на 41 -{km}- до циља, што су пратили Руи Коста и Мартен, али су их остали достигли. Ентони Перез је напао на 40 -{km}- до циља и брзо је стекао предност. Иза се издвојила група од седам возача, а Перез је стекао минут и по предности пред два последња успона. На успону Мур д’Алекс је напао Андреа Бађиоли, што су пратили Коста, Квин Симонс и Году, који је у спринту заостао и завршио је на четвртом мјесту, минут и 11 секунди иза Переза, а двије секунде иза Косте и Бађиолија. У марту је возио Париз—Ницу, коју је завршио на другом мјесту у генералном пласману, 53 секунде иза Погачара, а 45 секунди испред Вингегора, након чега је Вуелту ал Паис Баско завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Вингегора. Возио је арденске класике, али није завршио Амстел голд рејс, након чега је напустио Флеш Валон на преко 70 километара до циља због алергије, а затим је напустио Лијеж—Бастоњ—Лијеж након што је отпао рано од главне групе. У јулу је возио Тур де Франс заједно са Пиноом, који је најавио да ће на крају сезоне да заврши каријеру. На неколико етапа је губио вријеме и завршио је на деветом мјесту у генералном пласману, 23 минута иза Вингегора. Возио је Тур де Луксембург, али га је заједно са Пиноом напустио на половини прве етапе због болести. Требало је да вози Ђиро ди Ломбардију, последњу трку Пиноа у каријери, али је одлучио да заврши сезону у септембру због лоше форме.
мини|десно|усправно|Году након побједе на Тур де Луксембургу 2024.