Борани (, транслит. *Boranoi*, англицизовано: *Borans*) или **Боради** (романизовано: *Boradoi*, како их је називао Св. Грегорије Чудотворац) били су племе чија је етничка припадност предмет расправе (иако су вероватно били Сармати или Скити), а које је живело на Истеру. Помиње их грчки историчар Зосим у свом делу Нова историја заједно са Готи, Карпима и Уругундима, као и Св. Грегорије Чудотворац у свом делу Канонска посланица (*Epistola Canonica*).

Етничка припадност и везе са другим племенима Најчешће предлагана теорија међу западним историчарима јесте да су Борани били скитско-сарматско племе.

Вилијам Смит и Јохан Каспар Цојс изједначили су Боране са Буланима (Βούλανες). Булани су били племе које је живело источно од Висле близу Гутона, иако Вилијам Смит наводи да је веза Булана са Селонима вероватнија, јер други рукописи називају Булане Сулонима. Уколико је читање „Булани” ипак тачно, могућа је веза са Пољанима. Поред тога, неки су изједначили Булане са Борусцима код Птолемеја. То је навело Улдастова да верује у словенско порекло Борана, што је била популарна идеја током прве половине 20. века.

Ремеников се сложио са теоријом о словенском пореклу, иако је такође предложио везу са германским Бурима или са Буланима, сматрајући их Скитима, Сарматима, Аланима или Словенима. Гапусенко је предложио да су Борани повезани са Пољанима и Борусцима. Пиоро је идентификовао Боране са германским Варинима. Ова идентификација је оцењена и као мало вероватна и као обећавајућа. Међутим, Васиљев је претпоставио да веза није у томе што су припадали истом племену, већ да су оба племена била милитаристичка или одбрамбена, те да име потиче од скандинавске речи *Vaeria*, што значи штитити или бранити. Због овог етнонима, Васиљев је претпоставио да су Борани били германски гардисти босфорских краљева.

Левада је предложио да су Борани били Батавци, пошто Амијан извештава да су Батавци и Херули у римској војсци увек деловали заједно, а Херули и Борани су били блиско повезани са Готима. Шчукин је подржао везу и са Бурима и са Варинима.

Мориц Шенфелд наводи да су Борани били негермански народ са негерманским именом.

Још једна предложена теорија јесте да име „Борани” значи „људи са севера” и односи се на новопридошле Готе, а можда и неке Херуле. Ипак, Св. Грегорије Чудотворац, као сведок из прве руке, прави разлику између њих.

Историја

Први забележени поход Боране први пут помиње Зосим као племе које је прешло Дунав и напало Мезију у лето 250. године н. е. заједно са савезничким племенима попут Гота, које је предводио Книва, и Карпа. Међутим, тачни детаљи њихове улоге у овом походу нису јасни.

251—256. н. е. Године 251. Готи, Борани, Уругунди и Карпи поново су застрашивали становништво које је живело на римском Балкану, а затим су опустошили земље све до мора. Касније исте године, искористивши неспособност Требонијана Гала да одбрани Царство, поново су опљачкали римске градове, одневши све што је преостало. Након тога су прешли у Азију и опљачкали Кападокију, Песинунт и Ефес. То је трајало до 253. године, када је Емилијан, заповедник панонских или мезијских легија и будући цар, подигао морал својим трупама, што му је омогућило да изненади нападачка племена и порази их. Ова победа навела је његову војску да прогласи Емилијана за цара, који је потом марширао на Италију и прогласио се за римског цара. Касније, 253. године, племена су довела Солун у опасност, што је натерало Атињане да обнове своје зидине које је уништио Сула, а Пелопонежане да утврде своју превлаку из страха. Године 256. или 257. Готи, Уругунди, Карпи и Борани опљачкали су Италију и Илирик без отпора.

thumb|Мапа првог и другог похода Борана (иако је оригинална локација неизвесна)

Први поход на Малу Азију (256. или 257. године) Према Зосиму, 256. или 257. године, Борани су прешли Кимеријски Босфор (Керчки мореуз) и ушли у географску Азију. Ова акција је наводно изведена лако, јер је Босфорско краљевство, из страха, снабдело Боране пловилима и водило их кроз пролаз. Док Зосим помиње само Боране као учеснике овог похода, Св. Грегорије Чудотворац бележи да су и Готи учествовали у нападима.

Због кретања Борана и Гота, многи становници обале Црног мора побегли су у римска утврђења како би спасили животе. Иако је пиратство било дуга традиција у овом региону, а Борани имали исте циљеве као пирати — пљачку богатства — ово је ипак представљало претњу за становнике региона јер су Борани и Готи били читава племена.

Борани и Готи допловили су до Питијунта, кавкаског града који су основали грчки колонисти. То је била најудаљенија тачка римске контроле дуж Црног мора, над којом су Римљани имали само делимичну контролу. Ипак, упркос томе, Римљани су успели да отерају ова два племена и нанесу им велике губитке, захваљујући генералу вештом у одбрани по имену Сукесијан. Борани и Готи, плашећи се да ће још Римљана доћи у помоћ Питијунту, одлучили су да се повуку.

Приликом повлачења, Борани и Готи нису могли да користе бродове Босфорског краљевства, јер су они већ били отпловили назад. Уместо тога, морали су да заплене све бродове које су могли пронаћи дуж обале како би се вратили кући. Иако Зосим то не помиње експлицитно, вероватно су заробили и људе да управљају тим бродовима, с обзиром на њихову поморску неукост.

Други поход на Малу Азију (257. или 258. године) Следеће године, 257. или 258, Борани и Готи покренули су још један поход. Овог пута успели су да обезбеде бродове од Босфорског краљевства. Као и прошли пут, напали су Питијунт. Међутим, Сукесијан је био послат у Сирију од стране Валеријана и унапређен у преторијанског префекта због победе над Борани и Готима претходне године. Због тога су два племена успела да успешно заузму Питијунт.

Након заузимања Питијунта, Борани и Готи наставили су да плове јужно преко Црног мора. Напали су храм Артемиде на ушћу реке Фасис, а затим наставили пловидбу до Трапезунта. Град Трапезунт имао је двоструке зидине, а уз то је њихов редовни гарнизон непознате величине био ојачан са додатних 10.000 људи. Упркос томе, Римљани, којима је плата била важнија од свега, нису правилно чували зидине, чак нису ни поседали осматрачнице. Два племена су то искористила; посекли су дрвеће и употребили га да се попну на зидине Трапезунта ноћу. Заузели су град, побили становнике и опљачкали га, стекавши огромно богатство. Након тога, Борани су се разишли и почели да пљачкају регион Понта.

Успех овог похода инспирисао је Готе да учине исто; изградили су сопствене чамце и пловили дуж Тракије и Мезије, док се њихова војска кретала паралелно са флотом.

У Понту Св. Грегорије Чудотворац био је епископ Неоцезареје од око 240. године. Побегао је у планине како би избегао Децијев прогон. До средине 250-их година постао је водећи хришћанин у региону. Написао је писмо 262. године, вероватно другом епископу, документујући лоша дела која су хришћани тог региона чинили током и након инвазије Борана и Гота на Понт. Наводи се да су неки хришћани крали оно што је преостало након инвазије, попут закопаног сребра, стоке и њива, како би надокнадили своје губитке. Неки људи који су побегли из заробљеништва племена тражили су помоћ од одређених хришћана, али су их ови задржали и присилили да раде за њих. Други су помагали Боранима и Готима да лоцирају куће и погубљују Римљане. Неки су чак пљачкали куће људи који су побегли пре него што су Борани то могли да учине.

Након азијских похода Између средњег Дњепра и горњег Јужног Буга, као и у средњем Дњестру, постоји висока концентрација римског новца, кованог у регионима као што су Мезија, Македонија, Тракија, Дакија, Битинија, Мизија, Троада и Јонија. С друге стране, источно од Дњепра, у шумско-степској области Дњепар-Доњец, налази се новац кован у Понту, Пафлагонији и Кападокији. Већина новчића који се налазе источно од Дњепра потиче из града Трапезунта.

Иако би објашњење за ове новчиће могла бити трговина, то делује мало вероватно. Вероватније је да су последица војних активности. Овај наратив се поклапа са причом о Боранима и сугерише да су се након свог другог напада населили између Дњепра и Доњеца, близу Босфорског краљевства, радије него у својој првобитној домовини.

Локација Према Јохану Каспару Цојсу, Борани су се првобитно населили између Буга и Висле заједно са Амадоцима и Костобоцима. Пре него што су мигрирали на југ ка обали заједно са Готима, ова локација је предложена под претпоставком да су Булани код Птолемеја еквивалент Боранима. Други извори их смештају југозападно од Карпа на североисточној обали Дунава. Ово се поклапа са тврдњом Зосима да су живели дуж Истера. Шел Филологус их смешта јужно од Бура. Још једна теорија је да су живели у јужној Русији или Украјини близу Гота. Иако то није на Истеру, објашњава како су могли лако отићи до Босфорског краљевства. Ако је то случај, онда би Уругунди могли бити исти као и Урги код Страбона.

Референце

Категорија:Стари народи Европе Категорија:Римска историја Категорија:Сармати Категорија:Сарматска племена Категорија:Номадске групе у Евроазији