мини|Јела од паленте су типична за Венецију и Венето Венецијанска кухиња () је традиционална кухиња која се налази у региону Венето у Италији. Има вековну историју и значајно се разликује од кухиња других региона у северној Италији, као и Аустрије, Словеније и Хрватске, упркос бројним сличностима. Светски познати десерт венецијанске кухиње је тирамису, први пут припремљен у граду Тревизу. Такође су популарна локална вина као што су Амароне, Просеко, Валполичела и коктел Шприц.

Преглед

Венецијанска кухиња је подељена у три категорије на географској основи: приобална, низијска и планинска. У свакој од ових категорија постоје бројне локалне кухиње. Сваки град у региону има своја препознатљива јела. Најчешће јело у региону је палента, која се припрема на различите начине у различитим кухињама. У Венету се кукуруз меље ситније него у другим италијанским кухињама, што венецијанској паленти даје укус пудинга.

Већина приобалних јела састоји се од морских плодова. У низијама је популарно месо који је спремљен на роштиљу - свињетина, говедина и пилетина; служи се са парадајзом, кромпиром или поврћем. Остала уобичајена јела у низијама укључују рижото, биголи, фетучине, равиоле и њоке. У планинама су популарна јела од свињетине и дивљачи, као и сиреви од крављег млека . Овде је приметан утицај тиролске кухиње. Типично локално јело је казунцеј, паста слична равиолима. Венецијанска кухиња је зачињена путером, маслиновим уљем, сунцокретовим уљем, сирћетом, реном, сенфом, мострадом и зеленим сосом.

Иако се у историјским документима становници Виченца често називају „манђагатима“ или „једачима мачака“, тренутно у локалној кухињи нема јела од мачака. Једење мачака је законом забрањено у Италији.

Венеција

мини|334x334п|Фритулебиголи у салси: паста биголи сервирана са сосом од инћуна и црног лука фегато ала венециана: џигерица, исецкана и кувана заједно са сецканим црним луком молече: рак са меким оклопом врсте Carcinus maenas, углавном пржен. паста е фађоли: чорба од пасуља са резанцима (обично дугачка, груба паста). полента е скије: мали шкампи из лагуне, пржени и постављени на кревет од меке беле паленте. ризи е биси: рижото са панчетом и грашком куван у чорби. рижото ди го, такође назван ди Бурано: рижото направљен од чорбе од главоча (Zosterisessor ophiocephalus), локално названог го или гјоцо. сарде ин саор: пржене сардине, умочене у лук делимично пржен у истом уљу, суво грожђе, пињоле (традиционално само током зиме ради повећања калорија) и друге зачине, посуте са доста сирћета, и све остављено да се маринира најмање једну ноћ. сепи ал неро: сипа кувана са њеним мастилом. Познати десерти овог краја укуључују:

баиколи фритула галани (или кроштуле) пинца (или пинса): торта за Богојављење направљена од кукурузног брашна, мешаног сушеног воћа (обично смокава и грожђица) и орашастих плодова заети (или залети): бисквити од кукурузног брашна са грожђицама

Верона

мини|Пандородинстана говедина припремљена са вином Амароне, често се служи уз паленту. њоке: традиција је да се домаће њоке од кромпира једу на Venerdì Gnocolar, последњи петак карневала. Lesso e pearà: Lesso је кувано мешано месо, популарно широм северне Италије, које се у Верони на јединствен начин служи уз pearà сос. То је густ сос који се споро кува од супе у којој се кувало месо, ренданог старог хлеба, говеђе коштане сржи и доста млевеног црног бибера. Неки рецепти додају и маслиново уље, рендани пармезан или путер. Назив соса потиче од речи pear, што на локалном дијалекту значи бибер, па отуда и pearà – „забиберено“. У прошлости је ово био раскошан оброк за већину становништва и зато се служио за велике празнике попут Божића. Pastissada de caval: старински гулаш од коњског меса из средњег века. палента са харингом Riso Vialone Nano: сорта пиринча специфична за низије јужно од Вероне рижото са локалним црвеним вином Амароне. рижото са зачињеним млевеним свињским месом које се користи за саламе и кобасице тортелини са млевеним месом

Десерти

мандорлато: типичан тврди колач, направљен у граду Колоња Венета. надалин: древни претходник пандора. Има равнији облик и чвршћу текстуру од свог познатијег пандана. пандоро: традиционални божићни слатки хлеб са квасцем, сада добро познат и једе се широм Италије. тирамису: релативно скорашњи рецепт који је наводно измишљен у Тревизу крајем 1960-их.

Виченца мини|Азијаго сир Виченца, заједно са Венецијом, има једну од најпрепознатљивијих кухиња у Венету. Виченцијанци су раније често називани магнагатима или манђагатима (што значи „једачи мачака“) због наводног присуства мачака у њиховој кухињи (узрокованог сиромаштвом у прошлости и током Другог светског рата), иако је кување мачака сада забрањено у Италији. Типична јела града и околине укључују:

сир Азијаго бакалар шпаргле И бикси де Лумињан и и бикси де Борсо (бикси значи „грашак“) рен, обично се ситно ренда и меша са сирћетом у сос који се користи уз кувано месо. Тартуфи Нанто млада ћуретина са соком од нара пиринач и грашак кромпир целер полутечна полента (понекад се служи са парадајз сосом или пиреом) вишње Маростика

Алкохолна пића лево|мини|Аперол шприц|269x269п Венецијанско вино се производи у винском региону Венету. Шира област која обухвата Венето, Фурланију-Јулију и Трентино-Јулијску крајину/Јужни Тирол позната је заједнички као Тре Венеција, по Млетачкој републици. Венето је најнасељенији и највећи произвођач вина са контролисаним деноминацијама порекла (DOC) од три региона. Иако Тре Венеција колективно производи више црвеног него белог вина, регион Венето производи више белих вина са DOC ознаком и посебно је дом вина Просеко и Соаве.

Регион је заштићен од сурове северноевропске климе Алпима, чија подножја чине северне крајности Венета. Ове хладније климе су погодне за беле сорте попут Гарганеге (главне сорте грожђа за Соаве), док су топлије јадранске приобалне равнице, речне долине и зона језера Гарда места где се производе чувена црвена вина Валполичела, Амароне и Бардолино. Бјанко ди Кустоза је вино које се гаји у региону Кустоза, близу језера Гарда.

Шприц, коктел на бази вина, обично се служи као аперитив широм Италије. Састоји се од просека, газиране воде и састојка за зачин, који може бити горки ликер, горки аперитив, амаро или сируп. Оригинални шприц користи горки аперитив Селект као састојак за зачин и настао је у Венецији 1920. Популарне варијанте су Аперол и Кампари.

Види још Римска кухиња Италијанска кухиња Сицилијанска кухиња

Референце

Спољашње везе

Категорија:Медитеранска кухиња