мини|десно|300п|Мапа Римског царства и околних народа 125. године н. е. Мапа приказује две могуће локације Фена, засноване на могућим тумачењима Тацита (Ливонија) и Птолемеја (горњи ток реке Висле). Друга локација коју наводи Птолемеј, у северној Скандинавији, није приказана јер мапа не покрива тај регион. Фени (лат. ) били су древни народ североисточне Европе, који је први описао Корнелије Тацит у делу Германија 98. године н. е.
Антички извори
Фени се први пут помињу код Корнелија Тацита у делу Германија 98. године. Њихова локација је неизвесна због нејасноће Тацитовог извештаја: „Вислански Венеди у својим пљачкашким походима прелазе све шумовите и планинске пределе између Пеуцина и Фена”.Тацит G.46 Грчко-римски географ Птолемеј, који је своју Географију написао око 150. године, помиње народ под називом Phinnoi (Φιννοι), за који се углавном верује да је синоним за Фене. Он их лоцира у два различита подручја: северну групу у северној Скандији (Скандинавија), за коју се тада веровало да је острво, и јужну групу, која је наизглед живела источно од горњег тока реке Висле (југоисточна Пољска).Ptolemy II.11 и III.5 Остаје нејасно какав је био однос између ове две групе.
Следећи антички помен Фена/Фина налази се у делу Getica хроничара из 6. века, Јорданеса. У свом опису острва Scandza (Скандинавија), он помиње три групе са именима сличним Птолемејевим Финима: Screrefennae, Finnaithae и mitissimi Finni („најблажи Фини”).Jordanes G.III Верује се да назив Screrefennae значи „скијашки Фини” и они се генерално идентификују са Птолемејевим северним Финима и данашњим Финцима. Finnaithae су идентификовани са облашћу Финведен у јужној Шведској. Нејасно је ко су били mitissimi Finni.
Етно-лингвистичка припадност
Тацит није био сигуран да ли да класификује Фене као Германе или Сармате. Нејасноћа његовог извештаја оставила је идентификацију Фена отвореном за различите теорије. Предложено је да су Римљани можда користили назив Фени као опште име за различите негерманске (тј. балтословенске и угрофинске) народе североисточне Европе.R. Bosi, The Lapps (1960) pp. 44–47 Против овог аргумента говори чињеница да Тацит разликује Фене од других вероватно негерманских народа у региону, као што су Ести и Вислански Венети.Tacitus G.45-6
Такође је предложено да би Тацитови Фени могли бити преци модерног финског народа. Јуха Пентикејнен пише да је Тацит можда описивао народ Сами или пра-Финце када је говорио о Фенима, напомињући да су неки археолози идентификовали ове народе као аутохтоне становнике Феноскандије.Juha Pentikäinen, Kalevala Mythology, Indiana University Press, 1999, pp. 226 Контекст Фена је такође укључивао финске Естонце кроз различита тумачења. Ипак, према неким лингвистима, одређени лингвистички докази могу се тумачити као подршка идеји о постојању архаичног индоевропског дијалекта и непознатих палеоевропских језика у североисточном региону Балтичког мора пре ширења угрофинских језика попут прасамијског и прафинског у раном бронзаном добу око 1800. године п. н. е. Међутим, у Тацитово време (1. век н. е.) угрофински језици (прасамијски и прафински) били су главни језици у северној Феноскандији.Mikko Heikkilä: Bidrag till Fennoskandiens språkliga Förhistoria i tid och rum. University of Helsinki. 2014. tps://helda.helsinki.fi/bitstream/handle/10138/135714/bidragti.pdf - Abstract in English pp. 7-8Ante Aikio 2006: On Germanic-Saami contacts and Saami prehistory
Друга теорија је да су Тацитови Фени и Птолемејеви северни Фини били исти народ и да су представљали изворни народ Сами у северној Феноскандији, што Тацитов опис чини првим историјским записом о њима, а помињање две различите групе „Фина” може сугерисати да је већ тада постојала подела између Финаца и Самија.Doug Simms, The University of Texas, The Early Period of Sámi History, from the Beginnings to the 16th Century Иако ово може изгледати као веродостојна идентификација за Фине северне Скандинавије, сумњиво је за Тацитове Фене. Тацитови Фени (и Птолемејеви јужни Фини) били су јасно стационирани у континенталној Европи, а не на Скандинавском полуострву, и стога су били изван модерног опсега Самија. Насупрот томе, постоје неки археолошки докази да је опсег Самија можда био шири у антици.Hansen & Olsen (2004) Топоними везани за Самије налазе се чак до јужне Финске и Карелије.Ante Aikio 2007: The study of Saami substrate toponyms in Finland. Onomastica Uralica. (http://mnytud.arts.klte.hu/onomural/kotetek/ou4/08aikio.pdf)
Неизвесности су навеле неке научнике да закључе да је Тацитов назив Фени бесмислена ознака коју је немогуће приписати било ком одређеном региону или етничкој групи. Али Тацит географски повезује Фене са Пеуцинима (Бастарнима) и Венедима, иако непрецизно, наводећи да ови други обично пљачкају „шуме и планине” између друга два народа. Он такође даје релативно детаљан опис начина живота Фена.
Материјална култура
Чини се да је реч Fenni била облик прагерманске речи *fanþian-, која означава „луталице” или „ловачки народ”,Svensk Etymologisk Ordbok (online) иако је Владимир Орел сматрао њену етимологију нејасном и навео неколико алтернативних предлога (нпр. извођење из пракелтског *þenn- „брдо”). Тацит описује Фене на следећи начин:
У чудесном дивљаштву живи народ Фена и у бедној сиромаштини, без оружја, без коња и без домова; њихова храна су обичне биљке, њихова одећа коже, њихов кревет земља; једина нада им је у стрелама, које због недостатка гвожђа шиље костима. Лов храни и мушкарце и жене; оне свуда прате мужеве и траже свој део плена. Немају другог склоништа чак ни за своју нејач, против насиља олуја и дивљих звери, осим сплетених грана дрвећа; то је уточиште за старце, и тамо се млади враћају. Такво стање сматрају срећнијим од мукотрпног обрађивања земље, од напора подизања кућа, од брига наде и страха које прате чување сопствене и отимање туђе имовине. Сигурни од људи, сигурни од богова, постигли су ствар бескрајне тежине: да им чак ни жеље нису потребне.
Овај опис приказује начин живота који је много примитивнији од оног средњовековних Самија, који су били сточари, живели од крда ирваса и настањивали софистициране шаторе од јелење коже. Међутим, археолошки докази сугеришу да су пра-Сами и пра-Финци имали начин живота сличнији Тацитовом опису.
Види још Фин (етноним) Фински народи Ситони Финингија
Референце
Литература
Античка Јорданес Getica (око 550. н. е.) Птолемеј Географија (око 150. н. е.) Тацит Германија (око 100. н. е.)
Модерна Anderson, J.G.D. (1958) Textual note to Tacitus' Germania
Hansen, L.I. & Olsen, B. (2004): Samenes Historie fram til 1750 Kinsten, Silje Bergum (2000): "The Northern Sami People" (The Norway Post, 19 August 2000) (trans. Paul Sjoblom)
Категорија:Стари народи Европе Категорија:Угрофински народи