Систем дизајна, у области дизајнa корисничког интерфејса, представља структурисан оквир који обједињује стандарде, поново употребљиве компоненте и документацију, са циљем доследног развоја дигиталних производа у оквиру једне организације. Он функционише као централни извор информација за дизајнере и развојне тимове, чиме се обезбеђују уједначеност визуелног идентитета и већа ефикасност током рада на пројектима. Систем дизајна може да укључује библиотеке образаца и компоненти, водиче стила који дефинишу типографију, палету боја, размаке, димензије и позиционирање елемената, као и дизајнерске језике, имплементиране компоненте, правила брендирања и детаљну документацију. Овакви системи имају значајну улогу у дизајну и развоју дигиталних производа, укључујући мобилне апликације и веб-сајтове.
Систем дизајна служи као референтни оквир који омогућава заједничко разумевање између дизајнерских, инжењерских и продуктних тимова. Такво разумевање доприноси ефикасној комуникацији и сарадњи између различитих тимова укључених у процес дизајнирања и израде производа, што у крајњем исходу резултира доседним корисничким искуством.
Међу познатим системима дизајна налазе се Lightning Design System (Salesforce), Material Design (Google), Carbon Design System(IBM) и Fluent Design System (Microsoft).
Предности Неке од предности система дизајна укључују:
Унапређење процеса рада између фазе дизајна и фазе имплементације Стварање заједничког језика и усклађеног разумевања унутар и између различитих функционалних тимова Скраћивање времена израде захваљујући поново употребљивим компонентама и јасно документованим дизајнерским одлукама Побољшање укупног квалитета производа кроз кохерентно корисничко искуство и доследну примену дизајнерског језика Олакшано одржавање и могућност скалирања система, уз истовремено смањење дизајнерског и техничког дуга
Порекло Концепт система дизајна постоји дуже време, иако се у различитим периодима појављивао под различитим називима. Прва значајна разматрања о употреби образаца и системског приступа потичу из 1960-их година, када је Кристофер Александер на НАТО конференцији о софтверском инжењерству указао на потребу структурисаног развоја софтвера. Његова књига A Pattern Language (Језик образаца), објављена током 1970-их година у сарадњи са Маријем Силверстајном и Саром Ишикавом, имала је значајан утицај на каснији развој концепта система дизајна.
Током касних 1980-их и 1990-их година интересовање за обрасце у дигиталном окружењу поново је порасло, што је довело до развоја софтверских дизајнерских образаца и њихове шире примене у дизајну корисничких интерфејса. Овај период обележен је и развојем колаборативних алата за уређивање садржаја, као и појачаним научним интересовањем за ову област.
Нови талас интересовања започео је 2006. године покретањем Yahoo! Design Pattern Library и Yahoo! User Interface Library, док је 2014. године Google представио Material Design као дизајнерски језик. Током 2010-их година, пораст сложености дигиталних производа довео је до развоја методологија попут БЕМ-а и атомског дизајна, чиме је појам система дизајна додатно учвршћен у савременој пракси.
Разлика између језика образаца, система дизајна и УИ комплета Језик образаца омогућава да се исти образац појављује у различитим облицима и варијацијама. На пример, форма за пријављивање корисника, која садржи поља за корисничко име и лозинку, као и дугмад за пријаву, регистрацију и опоравак лозинке, представља образац без обзира на то да ли су дугмад зелене или љубичасте боје. Обрасци се називају обрасцима управо зато што њихов конкретан визуелни изглед може да варира, док међусобне сличности омогућавају да се задржи иста структура и однос елемената, познат као конфигурација.
За разлику од тога, дизајнерски језик подразумева скуп прецизно дефинисаних визуелних смерница, укључујући одређене боје, типографију и друге графичке елементе. Већина система дизајна омогућава прилагођавање елемената дизајнерског језика кроз обрасце, у складу са конкретним потребама.
УИ комплет представља скуп корисничко-интерфејсних компоненти, без јасно дефинисаних правила или смерница о њиховој употреби.
Дизајнерски токени Дизајнерски токен представља именовану променљиву која чува одређено дизајнерско својство, као што су боја, типографска подешавања, вредности размака или друге дизајнерске одлуке. Дизајнерски токени служе као јединствен извор истине за ова својства на нивоу читавог бренда или система и омогућавају висок степен апстракције, флексибилности, скалабилности и доследности у великим системима дизајна.
Како су дизајнерски токени у суштини дизајнерске одлуке изражене у коду, они доприносе бољој сарадњи између дизајнера и програмера. Овај концепт присутан је у бројним познатим системима дизајна, укључујући Material Design компаније Google, Style Dictionary компаније Amazon, Spectrum компаније Adobe и Atlassian Design System.
Радна група W3C Design Tokens Community Group ради на развоју отворених стандарда за дизајнерске токене.
Референце
Категорија:Дизајн Категорија:Кориснички интерфејси