Живан Хараван (Ниш, 8. јул 1946) српски је новинар, колумниста, и бивши политичар, социјални радник и вокални солиста. Био је један од запажених говорника студентских демонстрација 1968. године, а као певач био је награђиван током 1970-их година. Кандидовао се за председника Србије на првим вишестраначким изборима 1990. године. Дуги низ година обављао је функцију секретара Градске организације цивилних инвалида рата Београд.

Биографија Хараван је рођен у Нишу 8. јула 1946. године. Син је Хајима Мике Харавана, пуковника ЈНА, и Јованке Митровић стено-дактилографкиње.

Његов отац, Хајим Мика (Шуца) Хараван био је првоборац Краљевачког батаљона Прве пролетерске бригаде током Другог светског рата. Као водећи певач хора Бригаде извео је Интернационалу и химну Хеј, Словени на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943. године. Био је једини члан породице Хараван који је преживео холокауст.

Након тога, његов отац наставио је да живи у Београду са Јованком, док је Живан одрастао у Краљеву код бабе и деде по мајци. Родитељи су били у браку неколико година, након чега су се развели. У том периоду рођен је и његов млађи брат Зоран, који је остао да живи у Београду.

Детињство је провео у Краљеву, у скромном домаћинству код бабе и деде по мајци, где је похађао основну и средњу школу.

Према Харавановом сведочењу објављеном у листу Мост, његов деда Арон и тројица стричева стрељани су на Бубњу, док су бака Рахела и две тетке убијене у душегупкама у логору Старо сајмиште.

Његов брат је Зоран Хорван, који је касније био народни посланик Српског покрета обнове.

Године 1961, са 15 година, Хараван је преживео тешку несрећу у Краљеву са експлозивном направом, услед чега му је ампутирана шака. Током опоравка окренуо се музици као виду рехабилитације.

Завршио је средњу економску школу у Краљеву и кратко студирао социологију пре него што је дипломирао на Вишој школи за социјалне раднике.

Музичка каријера Музичку каријеру започео је крајем шездесетих година. Године 1969. освојио је прву награду публике на такмичењу Гонг клуб за интерпретацију песме Арсена Дедића Знат ћеш.

Ширу препознатљивост стекао је учешћем у такмичарском серијалу ТВ Београд Максиметар. У јануару 1971, у свечаном издању поводом прве годишњице емисије, био је један од троје финалиста заједно са Дубравком Димић и Љиљаном Петровић, где је освојио друго место.

Прву сингл плочу са песмама Куцај три пута и Сузе на киши објавио је 1971. за продукцијску кућу ПГП РТБ, уз пратњу Плавог ансамбла и гудача Трипа Симонутија. Убрзо након објављивања првог сингла постао је стални певач на тадашњим жаргонски називаним игранкама, у чувеном београдском клубу Машинац, где је наступао од 1971. до 1974. уз пратњу оркестара Делфини и Рибели, који су касније под именом Мама Ко Ко постали пратећи оркестар Здравка Чолића. На Машинцу је стекао велику популарност међу београдском омладином и студентском публиком широм тадашње СФР Југославије.

Током своје музичке каријере (1971–1974), у летњем периоду јул–август, имао је стални ангажман у студентском одмаралишту Горан-Савиња у Макарској. Другу сингл плочу са песмама Ирена Мериз и Плачи, плачи, са композицијама Александра Кораћа и Михајла Живановића, објавио је 1973. за Београд диск, уз пратњу Ревијског оркестра РТБ.

Након освајања прве награде публике на фестивалу Земун ’73, крајем 1974. повукао се са професионалне музичке сцене како би се посветио свом примарном позиву социјалног радника. Његов музички рад био је предмет касније ретроспективне пажње; песма Куцај три пута емитована је у епизодама 492 и 738 емисије Нафталина аутора Сандра Бачића.

Дискографија Куцај три пута / Сузе на киши (1971, сингл, ПГП РТБ, С 51543) Плачи, плачи / Ирена Мерис (1973, сингл, Београд диск, СБК-0199)

Професионална каријера Након повлачења са музичке сцене 1974. године, Хараван је започео каријеру као социјални радник. Касније је постао секретар Градске организације цивилних инвалида рата Београда, функцију коју је обављао деценијама.

На овој позицији био је гласан заговорник права цивилних инвалида рата, често критикујући несразмеру између државних бенефиција које примају цивилни инвалиди рата и ратни војни инвалиди.

Током 1980-их, Хараван се афирмисао као сатиричар и друштвени коментатор. Писао је за листове Студент, Омладинске новине и Наша борба.

Хараван наводи да је јавно критиковао Јосипа Броза Тита током студентског збора 1968. године. Због својих написа уврштен је у Стипе Шувара 1984. године, регистар политичких непријатеља који је саставио ЦК СК Хрватске.

Политичка каријера Странка социјалне правде Године 1990. Хараван је основао Странку социјалне правде. Програм странке фокусирао се на социјално угрожене слојеве: пензионере, инвалиде и незапослене. Залагао се за ревизију привилегија за учеснике НОБ-а, тврдећи да друштвена заштита треба да се заснива на потребама, а не на прошлим заслугама.

Кандидовао се за председника Србије на изборима 1990. Освојио је 7.791 глас (0,16%).

Демократска странка У марту 1992. године, Хараван је распустио Странку социјалне правде и позвао чланство да приступи Демократској странци , којој се и сам придружио. Из чланства се повукао 1995. године након неслагања са тадашњим лидером Зораном Ђинђићем.

Активизам Хараван је остао активан у јавном животу током 1990-их, често указујући на друштвене и политичке проблеме. Током студентских протеста 1996/97, Хараван је објавио отворено писмо председнику Слободану Милошевићу, оптужујући полицију за бруталност према његовој породици и, средином 1990-их, Хараван је јавно упозоравао на растући антисемитизам у друштву. Његове изјаве дате магазину НИН цитирао је историчар Филип Џ. Коен у својој књизи Тајни рат Србије (), као доказ друштвене климе тог времена.

Новинарска каријера Био је редован коментатор за различите медије, укључујући недељник Сведок и магазин Таблоид. Од краја 1979. до краја 1981. године био је ТВ новинар РТС-а у емисији Београдска хроника за коју је направио око 80 ауторских ТВ прилога и репортажа. Последњих година објављује анализе друштвених догађаја за портал Директно. Године 2025. објављена је збирка његових колумни под насловом Хронике.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Живан Хараван на сајту -{Direktno.rs}-

Категорија:Српски политичари Категорија:Српски новинари Категорија:Рођени 1946. Категорија:Новинари из Ниша Категорија:Српски музичари Категорија:Политичари из Ниша Категорија:Српски колумнисти Категорија:Српски поп певачи Категорија:Списак српских извођача забавне музике