Промахон–Тополница (Προμαχώνας-Τopolnica)X. Κουκούλη-Χρυσανθάκη, H. Todorova, I. Ασλάνης, J. Bojadziev, Φ. Κωνσταντοπούλου, I. Vajsov, M. Βάλλα, V. Draganov. Νεολιθικός οικισμός Προμαχώνα-Τopolnica. Πρόγραμμα ελληνοβουλγαρικής συνεργασίας. – Δέκα χρόνια αρχαιολογικό έργο στη Μακεδονία και Θράκη (ΔΧΑΕΜΘ), Солун 1997, 123–127. Παπαθανασόπουλος, Г. Α. (ур.), Νεολιθικός Πολιτισμός στην Ελλάδα, Ίδρυμα Ν. Π. Γουλανδρή – Μουσείο Κυκλαδικής Τέχνης, Атина 1996, кат. бр. 84. Νέες ανασκαφικές έρευνες στη Νεολιθική Μακεδονία (Μέρος Γ΄) Προμαχών-Topolnica је назив праисторијског насеља које се налази на бугарско-грчкој граници, недалеко од десне обале реке Струма — на почетку Рупелске клисуре. Смештено је између бугарског села Тополница и грчког насеља Драготин (Промахон, Προμαχώνας)Promachon–Topolnica: A Greek-Bulgarian Archaeological Project.
Административно, насеље је подељено на два дела: бугарски сектор — Тополница и грчки сектор — Промахон. До 1992. године, када почињу археолошка истраживања у грчком сектору Промахон, насеље је било познато искључиво под својим бугарским именом — Тополница. Управо је ово насеље, на основу чијих истраживања је добила назив култура Тополница–Акропотамос — велика каснонеолитска култура распрострањена у долини реке Струма.Х. Тодорова – И. Вајсов, Неолитске културе у Бугарској. У: Х. Тодорова, И. Вайсов. Новокаменната епоха в България. София 1993, 113—116
Материјали из бугарског сектора Тополница чувају се у Национални археолошки институт с музејем (НАИМ-БАН), Национални историјски музеј (НИМ-Софија), Регионални историјски музеј (Благоевград) (РИМ-Благоевград) и Историјски музеј (Петрич) (ИМ-Петрич), док се налази из грчког сектора Промахон чувају у Археолошком музеју у Сер (Серес) и у бази при санаторијуму код Сидирокастро.
Положај { "type": "FeatureCollection", "features": [ { "type": "Feature", "properties": { "marker-symbol": "cross", "marker-size": "small", "marker-color": "#B80000"}, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 23.328884, 41.386820 ] } } ] }
мини|263px|3D модел ерозионог конуса на којем је изграђено праисторијско насеље Промахон–Тополница
Праисторијско насеље Промахон–Тополница налази се на граници између Бугарске и Грчке, у југозападном углу Бугарске, у близини граничне пирамиде бр. 63. Данашња държавна граница дели локалитет на два дела: онај који припада Бугарској назива се сектор Тополница, док се у грчком делу налази сектор Промахон.
Праисторијско насеље лежи око 1 km западно од десне обале реке Струма, 2 km јужно од бугарског села Тополница (Бугарска), односно 3,5 km северозападно од села Промахон (Грчка). Смештено је на ивици једне од њених издужених надплавних тераса, у подножју источних падина планине Беласица. Ово представља западни део једне од широких долина у сливу реке Струма, која се на истоку граничи са Сенгелском планином. Веома је вероватно да су у прошлости воде реке Струма текле ближе самом праисторијском насељу.
У Бугарској се локалитет на којем се налази насеље назива Кременица. Геолошка структура подручја показује да је насеље изграђено на великом ерозионом конусу.
Праисторијско насеље заузима површину од око 40 декара. Његов доминантан географски положај може се тумачити као показатељ да су његови становници контролисали пролаз кроз Рупелску клисуру, а самим тим и трговачки пут дуж реке Струма.
Промахон–Тополница представља важну спону између неолитских култура северне Грчке и оних из југозападне Бугарске и Србије. Крајем шестог и почетком петог миленијума пре н. е. насеље је имало кључну улогу у праисторији овог дела Балканског полуострва, као и у култним праксама у региону. Живот у њему трајао је око 400 година, између 5100. и 4700. године пре н. е.
Историја истраживања
Праисторијско насеље Промахон–Тополница откривено је 1979. године заслугом Димитрине Бачварове, тадашње директорке музеја у граду Петрич. У том периоду она спроводи серије теренских рекогносцирања уз учешће ученика, чланова кружока „Млади историчар“. Локалитет је регистрован и 1980. године од стране бугарско-пољске експедиције „Струма“, која је проучавала насеобинску мрежу дуж сливова река Струмешница и средњег тока Струме. Рекогносцирања су спроведена под руководством Мјечислава Домарадског, а у њима су учествовали и Лиляна Љиљана Перничева-Перец, Малгожата Гремска-Кулов и Илија Кулов.
Археолошка истраживања насеља започела су 1980. године и трајала су више од 20 година. Ископавања у сектору Тополница одвијала су се без прекида у периоду 1980–1991. године и била су под руководством Хенријете ТодоровеИв. Вајсов, П. Зидаров, „Промахон–Тополница, сектор Тополница (геофизичка истраживања)“, Археолошка открића и ископавања 2010, Софија 2011, стр. 48., Тодор Димов, Јавора Бојаџиева и Ивана Вајсова. У том периоду локалитет се налазио у строго чуваној „затвореној“ граничној зони, због чега су истраживања била временски ограничена.
Истраживања грчког сектора Промахон започела су 1992. године и трајала до 2002. годинеПубликација из 1994. године о првим годинама археолошких истраживања грчког сектора Промахон Њима су руководиле Хајдо Кукули-Хрисантаки и Јоанис Асланис. У оквиру грчко-бугарског пројекта у истраживањима је учествовао и бугарски тим на челу са Хенријетом Тодоровом]], у чијем су саставу били: Јавор Бојаџиев, Иван Вајсов, Веселин Драганов, Калин Димитров и други.
Методологија истраживања
Поред традиционалних археолошких метода, неолитско насеље Промахон–Тополница истраживано је и применом геофизичких метода[https://www.academia.edu/1234938/Promachon_Topolnica_Sector_Topolnica_Greek_Bulgarian_border_Geophysical_investigations_2010_2011_ 2010–2011 — Промахон–Тополница, сектор Тополница, резултати геофизичких истраживања.2014 — Geophysical investigation and archaeological reality in the neolithic settlement Promachon–Topolnica Методама геоелектрике (вертикално електрично сондирање) испитана је целокупна површина насеља, док је методама геомагнетике истражен бугарски сектор Тополница и мањи део грчког сектора Промахон. Резултати ових истраживања показују да је рано насеље заузимало мању површину и да је било опкољено широким валом са благом спољашњом и стрмом унутрашњом страном.
Резултати археолошких истраживања
Праисторијско насеље Промахон–Тополница има три основне фазе развоја. Оне су најбоље представљене у стратиграфији укопаног храма у сектору ПромахонPromachon–Topolnica. Cult structures from Middle Struma (Presentation Pernik – 2023)
Фаза I (5250–5100. г. пре н. е.) мини|Стратиграфски профил укопаног храма откривеног у сектору Промахон (фотографија из 2002. године)
Током прве фазе живота насеља овде је изграђен велики, сутеренски храм, укопан око 3 m у стерилни слој. Храм је био двоспратан. Доњи, укопани део служио је за вршење жртвених ритуала. У њему је откривен велики број букранниона — фронталних делова лобања бикова. Вертикални зидови храма били су ојачани усправно постављеним дрвеним коцевима, на које су били окачени поменути биковски лобањски фрагменти. Лобање су биле претходно обрађене — уклоњен је потиљачни део, а предњи делови су бојени црвеном охром.PROMACHON–TOPOLNICA. Contacts and communication breakdowns in the distant past at the modern Bulgarian–Greek border (Poster 2014) На појединим местима зидови су имали дрвену оплату осликану полихромном геометријском орнаментиком. У сутерен се улазило степеништем кроз отвор у поду храма. Постоји вероватноћа да је кровна конструкција укопаног храма била равна, овалног облика, изграђена од масивне дрвене конструкције.
Керамичке посуде депоноване у сутерену, високе шупље цилиндричне столице коришћене за израду ударачких музичких инструмената, аскоси, бројне лобање биковаTrantalidou, Katerina. “Dans l’ombre du rite…”, Stockholm 2013, 61–86, антропоморфне фигурине (од којих су неке непечене и грубо моделоване), глинене лампе и други специфични предмети, као и бројни стратиграфски слојеви, сведоче о цикличном карактеру култних ритуала који су се изводили у храму.Promachon–Topolnica. Cult structures from Middle Struma (Presentation Pernik – 2023)
Насеље из овог периода у суштини представља комплекс изграђен око храма, окружен широким глиненим валом. Веома је вероватно да су и друге зграде имале директну везу са култним праксама, што насеље чини регионалним култним центром. Велике јаме од носећих коцева указују на масивну дрвену конструкцију зграда, које су биле груписане у комплексе (кластере), са више објеката под заједничким равним кровом, који је такође коришћен у свакодневном животу. То потврђују обрушени, опечени елементи термичких инсталација и глинени подници пронађени унутар објеката. Није искључено да су неке зграде биле и двоспратне. Сутерени зграда фазе I били су укопани око 50 cm у стерилни слој.
Прво насеље је уништено у пожару, о чему сведочи снажан пепељасти слој који је запечатио рушевине објеката. Није искључено (али за сада недоказано) да је пожар последица спољне интервенције.
За керамику ове фазе карактеристично је присуство великог броја специјалних посуда украшених густом супстанцом на бази црног биљног катрана (сока добијеног из коре и корења четинарских и листопадних биљака), помешаног са финим прашкастим честицамаUrem-Kotsou et al., Quaternary International 496 (2018), 68–79 (често погрешно називаног битумен). Ова супстанца коришћена је за причвршћивање геометријских орнаменталних панела израђених од беле коре брезе, чији су трагови пронађени на зидовима неких керамичких посуда. Њихово откривање у сутерену храма недвосмислено указује на култни карактер ове категорије керамике.
За овај период карактеристична је и појава керамике украшене у стилу Промахон (орнаменталне композиције изведене широким, црвено обојеним пољима)I. Vajsov. Promachon-Topolnica. A Typology of Painted Decorations and Its Use as a Chronological Marker. - In: H. Todorova, M. Stefanivic and G. Ivanov (eds.). The Struma/Strymon River Valley in Prehistory. In The Steps of James Harvey Gaul, Vol. 2 (Sofia, 2007), 79–120, као и специфичне категорије тзв. black-topped керамике. По први пут се јављају и аскоси, од којих неки имају урезану декорацију и изражене антропо-зооморфне особине.
Општа карактеристика керамичког комплекса јасно показује да је насеље једно од периферних у оквиру северозападне културе Винча B2, која је успешно наметнула одређене култне праксе у региону. Овој фази припадају и најранији трагови појаве јужне популације — културе Тополница–Акропотамос.
Фаза II (5100–4900. г. пре н. е.) Током друге фазе насеље значајно расте. Ово је време културе Тополница–Акропотамос. Одбрамбени вал из прве фазе престаје да постоји. Насеље има хоризонталну стратиграфију и две подфазе (A и B). Фазе показују јасну развојну континуитет.
Масовно се јавља керамика са за регион карактеристичном осликаном декорацијом: стил Струмско (осликан широким, тамнобраон линијама), стил Акропотамос (осликан танким, тамнобраон линијама) и стил Димитра (широка поља обојена црвено, оивичена танким тамнобраон линијама). Стратиграфски положај осликане керамике у стилу Струмско показује да она претходи керамици осликаној у стилу Акропотамос, што је и одлучујуће при издвајању две подфазе. У стварности, међутим, у насељу постоје и зоне у којима су ова два стила истовремена. На појединим местима широка тамнобраон декорација у стилу Струмско јавља се заједно са најранијом широком графитном декорацијом. Хронолошки, појава поменуте графитне декорације у Промахон–Тополници сматра се најранијом графитном декорацијом на Балканима.