Џо Бугнер (, право име József Kreul, ) био је британско-аустралијски професионални боксер рођен у Мађарској, који се такмичио у тешкој категорији а такође и глумац. Имао је троструко држављанство, првобитно је био држављанин Мађарске пошто је тамо и рођен, а постао је натурализовани држављанин и Уједињеног Краљевства и Аустралије.

Неуспешно је изазвао Мухамеда Алија за шампионску титулу у тешкој категорији 1975. године, изгубивши једногласном одлуком судије. Као глумац, често је био познат по својим негативним улогама у филмовима са Бадом Спенсером у главној улози и по улози у акционом филму „Улични борац“ из 1994. године, заједно са Жан-Клодом Ван Дамом и Раулом Хулијом.

Рођен у Серегу, југоисточном предграђу Сегедина у јужној Мађарској, Бугнер и његова породица су побегли након совјетске инвазије 1956. године и настанили се у Британији. Висок 1,93 m и тежак до 102 kg, Бугнер је два пута био британски и Комонвелт шампион у тешкој категорији и три пута је био европски шампион у тешкој категорији ЕБУ. Био је рангиран међу десет најбољих тешкаша на свету 1970-их, борећи се против противника као што су Мухамед Али, Џо Фрејзер, Рон Лајл, Џими Елис, Мануел Рамос, Чак Вепнер, Ерни Шејверс, Хенри Купер, Брајан Лондон, Мак Фостер, Руди Луберс, Едуардо Корлети, Јирген Блин и Џорџ Џонсон. Дејли телеграф га је рангирао међу десет најбољих британских боксера тешке категорије свих времена.

Бугнер се повукао из бокса 1976. године, али се спорадично враћао током наредне две деценије са различитим успехом. Преселио се у Аустралију 1986. године, усвојивши надимак „Аустралијанац Џо“, побеђујући борце као што су Грег Пејџ, Дејвид Беј, Андерс Еклунд и Џејмс Тилис пре него што се поново пензионисао након пораза техничким нокаутом од Френка Бруна 1987. године. Последњи пут се вратио током 1990-их, освојивши титулу аустралијског првака у тешкој категорији 1995. године и мање цењено првенство Светске боксерске федерације (WBF) у тешкој категорији 1998. године у 48. години против Џејмса „Боункрашера“ Смита. Последњи пут се пензионисао 1999. године са коначним резултатом од 69–13–1, укључујући 41 победу нокаутом.

Ране године Бугнер је рођен у Серегу, у Мађарској. Његова породица је побегла у Уједињено Краљевство крајем 1950-их због инвазије Совјетског Савеза на Мађарску 1956. године, након Мађарске револуције те године. У почетку је био један од око 80 избеглица смештених у студентском дому у Смедлијевој фабрици у Висбечу. Населили су се у граду Сент Ајвс у Хантингдонширу, близу Фенса. Бугнер се истакао у спорту у школи и био је национални јуниорски шампион у бацању диска 1964. године. Живео је и тренирао у Бедфорду током својих раних боксерских година, био је редован члан Бедфорд Бојс клуба под тренерским надзором Пола Кинга и похађао је школу Голдингтон Роуд у Бедфорду.

Боксерска каријера На свом професионалном дебију 1967. године, Бугнер, тада 17-годишњак, изгубио је нокаутом од Пола Брауна, боксера са само једном победом у четири борбе. Ипак, није сматран боксером са „стакленом вилицом“ током своје каријере, претрпео је само још један пораз нокаутом до 1987. Годину дана касније, Бугнер је нокаутирао Пола Брауна у четвртој рунди њиховог реванша.

Године 1969, Бугнер се борио са Улриком Регисом из Тринидада и Тобага у Лондону и победио на поене. Регис се срушио након борбе и преминуо три дана касније од повреде мозга. Исте године, Бугнер је претрпео свој други професионални пораз од америчког леворуког боксера. Године 1970, победио је Брајана Лондона у Лондоновој последњој борби и Чака Вепнера, обојицу нокаутом. Године 1971, са 21 годином, тесно и контроверзно је победио Хенрија Купера (тада 36-годишњака, са 40 победа и 13 пораза) на поене у борби за Европско првенство. Купер је потом завршио каријеру. Бугнер је потом одбранио титулу тесном одлуком на поене против Јиргена Блина. Међутим, већ у следећој борби изгубио је појас од леворуког Џека Бодела након лошег наступа. Године 1972. повратио је титулу другом победом над Блином.

Године 1973. Бугнер је изгубио борбе које нису биле борбе за титулу против Мухамеда Алија и Џоа Фрејзера, од којих ниједан није могао да га нокаутира. Фрејзер га је оборио, али се Бугнер одлучно борио. Многи Британци сматрају ову борбу једном од његових најбољих. Годину дана касније, победио је бившег светског шампиона у средњој категорији и бившег WBA шампиона Џимија Елиса. Ова победа му је донела борбу за светског шампиона против Алија 30. јуна 1975. У борби одржаној у Малезији, углавном се крио иза свог двоструког гарда и заслужено изгубио на поене после петнаест рунди.

Године 1976. Бугнер је у првој рунди нокаутирао Ричарда Дана док је бранио своју европску титулу. Међутим, након што је изгубио на поене од Рона Лајла 1977. године, привремено се повукао из бокса и борио се само још једном до 1982. године. По повратку у ринг, суочио се са снажним Ернијем Шејверсом и заустављен је у другој рунди. Упркос неким значајним успесима, његова каријера је касније опала. Надмашен је против Френка Бруна 1987. године и изгубио је техничким нокаутом. Након овог пораза, повукао се. Од 1995. до 1998. године, борио се још девет борби, побеђујући противнике као што су Боб Мировић и остарели Џејмс Смит.

Багнер се борио још само једном. У јуну 1999. године, у 49. години, победио је издржљивог борца на позицији „крака“ Левија Билапса, који је дисквалификован због ниских удараца.

Живот ван бокса Након пресељења у Аустралију, Бугнер и његова супруга Марлен уложили су паре су виноград и виноградарство. Виноград је пропао 1989. године, а он је изгубио процењених два милиона аустралијских долара.

Бугнер је радио у филмској индустрији. Током 1970-их, појавио се у једном од неколико јавних огласа под називом „Буди паметан, буди безбедан“, они су се бавили подучавањем деце како безбедно да пређу пут или улицу. Године 1979, Бугнер се појавио у италијанском филму „Io sto con gli ippopotami“ са Бадом Спенсером и Теренсом Хилом, а поново је сарађивао са Спенсером током 1980-их. Радио је као стручни саветник на филму Расела Кроуа „Човек из Пепељуге“, који је био филм о боксеру тешке категорије Џејмсу Џ. Брадоку. Бугнер је избачен усред пројекта, што га је навело да Кроуа назове „црвом без црева и проклетом девојком“.

Бугнер је патио од озбиљне повреде леђа коју је задобио тренирајући за борбе у средњим годинама. Финансијски проблеми су га подстакли да се поново врати у ринг у тако позним годинама. Кевин Лушинг је 2008. године одржао добротворну приредбу за Бугнера.

У новембру 2009. године, Бугнер је заменио Камилу Далеруп 4. дана британске ТВ емисије „Ја сам позната личност... извуците ме одавде!“. Напустио је емисију 16. дана након што је изгубио суђење у џунгли под називом „Затвор у џунгли“ од колеге, познате личности Стјуарта Менинга.

Бугнер је имао троје деце: Џејмса, Џоа млађег и Ејми, са бившом супругом Мелоди.Joe Bugner: Having the boxer as a dad made my life hell, says his son James 26 November 2009. Daily Mirror

Бугнерова аутобиографија, „Џо Бугнер – Моја прича“, објављена је од стране издавачке куће New Holland Publishing (Аустралија) 14. новембра 2013. године.

Бугнер је последње године живота провео са деменцијом и умро је у дому за негу у Бризбејну, Аустралија, 1. септембра 2025. године, у 75. години живота.

Професионални резултати

83 борбе: Победе: 69 (41 нокаут), Порази: 13 (4 нокаута), Нерешено: 1 Рунде: 571 Проценат нокаута: 49,4%

У интервјуу из 2004. године, Багнер је рекао да је најтежи ударач са којим се икада суочио био Ерни Шејверс, а највеће батине које је претрпео добио је од Рона Лајла.

Рекорд егзибиционог бокса

РезултатРекордПротивникТипРунда, времеДатумЛокацијаНапомене20–0 Мухамед Али?8. фебруар 1979. 10–0 Мухамед Али?3. децембар 1974.

Референце

Спољашње везе Основне информације на boxrec.com Евиденција каријере

Категорија:Рођени 1950. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Боксери Категорија:Мађарски боксери Категорија:Британски боксери Категорија:Аустралијски боксери Категорија:Натурализовани држављани Аустралије