мини|Typus Orbis Terrarum (1572)

Абрахам Ортелијус (; 14. април 1527. — 4. јул 1598) био је фламански картограф, географ и трговац картама, књигама и антиквитетима, једна од кључних личности европске картографије 16. века. Његов рад је настајао у Антверпену, тадашњем значајном центру штампе и трговине картама, а врхунац каријере достигао је када је 1575. именован за географа шпанског краља Филипа II. Најпознатији је као приређивач и издавач дела Theatrum orbis terrarum (Позориште света), чије је прво издање објављено 1570. године и које се у историји картографије широко сматра првим модерним атласом у правом смислу речи. У оквиру тог концепта, атлас је био замишљен као књига састављена од уједначених картографских листова и пратећих текстова, штампаних са посебно гравираних бакарних плоча.

Успех Theatrum-а почивао је на систематичном избору најбоље доступне картографије и на начину представљања који је био разумљив и употребљив широј публици, уз стално допуњавање и ревизије у каснијим издањима. Theatrum је излазио од 1570. до 1612. године, у великом броју издања и на више језика, што га је учинило једним од најуспешнијих атласа свога доба. Посебну вредност има и Ортелијусов Catalogus Auctorum, односно списак коришћених аутора и извора, којим је читалац упућиван на картографе и географе чија су дела послужила као основа за поједине карте. Ортелијусово издаваштво је, уз преводе и ширење по европским тржиштима, допринело да се формат атласа као књиге уједначених карата устали као важан извор географског знања.

Каталог Ортелијусове сачуване преписке обухвата стотине писама са европским интелектуалцима из периода 1556—1598, претежно на латинском, што осветљава како научне и културне везе у којима је деловао, тако и улогу коју је Ортелијус имао у циркулацији знања о свету у раном новом веку.

Рани живот и образовање Ортелијус је рођен у Антверпену 1527. године. Често је описан као човек који је од младости био у контакту са тржиштем књига, отисака и карата, у граду где су штампарије и трговачке мреже брзо расле. Године 1547. примљен је у Гилду светог Луке као бојилац карата. У историји штампаних карата овај податак је важан јер указује на занатско искуство у обради отисака (боја, папир, припрема за купце), које је било саставни део картографског пословања у доба бакрореза.

О његовом формалном школовању нема довољно поузданих података; уместо тога, историографија наглашава да је стручност градио кроз праксу, путовања, колекционарство и сарадњу са другим картографима и ученим људима. Посебно се истиче његово пријатељство са Герхардом Меркатором, које је у биографским прегледима наведено као фактор који је додатно усмерио Ортелијусова интересовања ка географији и картографији као области знања.

Каријера и делатност Током 1550-их и 1560-их Ортелијус је изградио позицију на антверпенском тржишту као трговац и познавалац карата, али и као практичар који је могао да наручи, доради и припреми штампане карте за продају. У историји комерцијалне картографије Низоземске наглашава се да је управо Антверпен био центар у коме су се сусретали штампари, гравери, књижари и трговци, што је погодовало стварању великих картографских пројеката и њиховој дистрибуцији на европско тржиште.

Ортелијус је у то време објављивао и појединачне карте, које су му донеле репутацију и омогућиле да окупи шири круг сарадника, извора и издавачких контаката. Конгресна библиотека у свом прегледу истиче да је Theatrum био замишљен као дело које се редовно допуњује, што подразумева сложен уреднички и издавачки рад са плочама, текстовима и изворима из издања у издање. Године 1575. Ортелијус је именован за краљевског географа шпанског краља Филипа II, што се наводи као знак престижног признања. Ипак, његова делатност је остала пре свега везана за издавачку праксу и тржиште, као и за учену размену информација. То се огледа и у обиму преписке и у наглашавању извора у његовим издањима.

Theatrum orbis terrarum Прво издање Theatrum orbis terrarum појавило се 1570. године у Антверпену. Наглашава се да је Ортелијус, као уредник, уједначио формат карата и повезао их са пратећим текстом, чиме је успоставио модел атласа у модерном смислу речи. Рано издање је садржало 53 карте, а свака је имала коментар и опис. Додаје се да је атлас замишљен као књига за коју су плоче биле систематски гравиране у циљу уједначене презентације. У тексту Универзитета у Мичигену о њиховом примерку додатно се истиче да је Theatrum представио глобални компедијум 16‑вековне картографске експертизе у једном тому и да је тиме утицао на касније облике атласне продукције. лево|мини|Карта Персијског царства у Theatrum orbis terrarum (1570) Ортелијус је унутар Theatrum-а објавио и Catalogus auctorum (списак аутора/извора). Данашњи дигитализовани примерак укључује 92 имена, као и да издање обухвата 53 карте са описним текстовима на полеђини. У библиографској традицији истраживања атласа ови елементи су важни јер показују Ортелијусов уреднички концепт: атлас као синтеза мреже аутора и извора, а не као једноауторско дело. Атлас је био изузетно успешан и често ревидиран. Између 1570. и 1612. одштампано је преко 7.300 примерака у 31 издању и на седам језика. Утрехтске специјалне колекције наводе исту језичку разноврсност, као и чињеницу да је број карата растао допунама (Additamenta) кроз издања. Традиција издања настављена је и после Ортелијусове смрти, што сведочи о трајној потражњи за овим форматом.

Број карата се у атласу допуњавао и развијао: од 53 карте у 1570, преко 119 карата у 1598, до максимума од 166 карата у каснијим издањима до 1641. године. Тај податак је важан јер показује да Theatrum није био једнократна публикација, већ динамичан издавачки пројекат са видљивом праксом ревизије и проширења.

Остала дела мини|Maris Pacifici (1589) Поред главног атласа, Ортелијус је објављивао и самосталне карте. Његова светска карта Typus orbis terrarum спада међу најпрепознатљивије слике света из 16. века, и проучава се због начина на који комбинује географске податке, картуше и графичку реторику ренесансне картографије.

Посебно место у његовом опусу заузима Parergon, тематски корпус карата античког и библијског света који је временом постао препознат као рани историјски атлас. Истраживања о Parergon-у наглашавају спој географије и историје, као и чињеницу да је додатак настао у оквиру већ познатог Theatrum-а као специјализовани корпус картографије прошлости.

Ортелијус је припремао и топонимске/лексикографске приручнике као што су Synonymia geographica и Thesaurus geographicus, који су служили за идентификацију античких и савремених географских назива и за критичко повезивање текстуалних извора са картографским приказом. У историјским прегледима ренесансне картографије такви приручници се често посматрају као део хуманистичке историјске географије и ширег интересовања за антику.

У расправама о рецепцији Tabula Peutingeriana анализирају се путеви преноса и тумачења тог дела од средњег века до ренесансе, што је важно за разумевање раномодерних приступа картографисању прошлости у којима се Ортелијус и његови савременици јављају као актери учених мрежа и издавачке праксе.

Значај и наслеђе Ортелијусово наслеђе најјасније се уочава у учвршћивању атласа као књишког жанра и као стандарда за представљање географског знања. Историјски прегледи комерцијалне картографије истичу да су уједначен формат, систем допуна и издавачка инфраструктура помогли да се у 17. веку развије атласна епоха у којој се атлас јавља као уобичајена форма географске синтезе. Значајан аспект Ортелијусовог приступа јесте и видљивост извора. Catalogus auctorum је омогућио да се атлас чита као мрежа ауторитета и преузетих знања, а истраживачима да реконструишу токове утицаја, копирања и ревизија међу картографима и издавачима.

Parergon је утицао на развој историјских атласа и на картографско обликовање прошлости као видљиве, мапиране стварности. У историографији историјских атласа, Ортелијус се често посматра као важан рани аутор унутар овог жанра, иако се Parergon развија у оквиру ширег географског атласа.

Ортелијусове карте представљају важан слој извора за разумевање начина на који су простори српских земаља и југоисточне Европе приказивани у западноевропској картографији 16. века. У домаћој историографији наглашава се да су у раномодерним атласима честе картографске традиције, односно преношење старијих података и споро исправљање грешака услед ограниченог познавања терена и извора.

Као пример критичког читања раномодерних карата које је Ортелијус користио и реиздавао, у домаћој историографији се анализирају картографске заблуде и промене топонимије у региону Баната и шире. У једној таквој студији, међу картографским изворима се експлицитно наводи Ортелијусова Hungariae descriptio издавана у Антверпену, од 1572. надаље. Овакве студије су корисне за критичко читање Ортелијусовог атласа као компилационог дела, јер показују како су поједине грешке могле да се преносе и како су локална знања каснила у односу на западноевропску картографију. У истраживањима историјске картографије Србије и Старе Србије у 19. и раном 20. веку, Ортелијус се јавља и као једна од полазних тачака за праћење раномодерних појмова регија (нпр. назива и граница Македоније) и њихових каснијих рецепција, што показује дуготрајност атласних представа као културног наслеђа.

Изабрана библиографија Theatrum orbis terrarum (Антверпен, 1570; бројна проширена и вишејезична издања). Parergon, sive veteris geographiae aliquot tabulae (додатак у оквиру Theatrum; више издања у XVI веку). Thesaurus geographicus (Антверпен, 1596). Synonymia geographica (географски/топонимски приручник; више издања у XVI веку).

Види још Картографија

Референце

Литература

Спољашње везе

Конгресна библиотека САД – Ortelius Atlas (есеј и примерци) KB – Atlas Ortelius (преглед примерака) Theatrum orbis terrarum (1570), Internet Archive (дигитализовано издање)

Категорија:Рођени 1527. Категорија:Умрли 1598. Категорија:Фламански географи Категорија:Фламански картографи