Трансалпина или DN67C 1 је национални пут дуг 148 км се налази на планина Карпати у Румунији. Један је од највиших путева у Карпатима .Повезује градове Новаци на јужној страни планине са Себешем ( Sebeș) на северу. То је највиши пут у Румунији, са највишом тачком на превоју Урделе (на 2.145 м). Трансалпина пролази кроз четири округа – Горж , Вилча , Сибиу , Алба – прелазећи планине Паранг од југа ка северу. Највећа надморска висина се достиже на делу од око 20 км, у округу Вилча, пролазећи на краткој удаљености од врхова Денгхеру (2.084 м), Папуша(Păpușa) (2.136 м), Урделе (Urdele) 2.228 м и Мунтину (Muntinu) (2.062 м).
Трансалпина је латински назив, који се користи у старим латинским текстовима Țara Românească , што значи „земља иза планина“.
Будући да је планински пут на великој надморској висини, затворен је током зиме, а отворен је од средине маја до средине октобра (у зависности од времена) и то само током дана (08:00–20:00).
Историја Почеци овог пута су нејасни, неки извори тврде да су га први пут изградиле римске легије током ратова са Дачанима , због чега је на историјским картама наведен као „римски стратешки коридор IV“.
Локална легенда каже да је крајем 18. века, почетком 19. века, свака породица учествовала у изградњи дела овог пута, у зависности од физичких и финансијских могућности.
Према другим изворима, пут су обновили и асфалтирали Немци током Првог светског рата , из војних разлога, али је веома мало коришћен.
Оно што је сигурно јесте да је ова рута, позната као Потека Дракулуј (Ђавоља стаза), првобитно била планинска стаза коју су користили пастири из Маргинимеа Сибиулуј да би прелазили планине са стадима оваца у Цара Романеаска (Влашка).
С обзиром на лекције из Првог светског рата, краљ Карол II је желео да румунске копнене снаге имају стратешки пут за брдску артиљерију , коју вуку коњи, а којим би могле да се крећу трупе које се крећу између Влашке и Трансилваније. Радови на рестаурацији су се одвијали између 1934. и 1939. године; краљ Карол II је присуствовао отварању пута 1939. године, у пратњи будућег краља Михаила I , као и Татарескуа и његове супруге Аретије. Читаву руту су прешли у теренском возилу . Након инаугурације, пут је био познат као Друмул Регал (Краљевски пут) или Друмул Регелуи ( Краљев пут), што је заменило популарни назив Потека Дракулуи ( Ђавоља стаза). Пут је поново рехабилитован током Другог светског рата , јер је Немцима био потребан приступ овом путу из војних разлога. Након тога, више од 70 година, пут је био мало или нимало одржаван. Прича каже да је Николае Чаушеску изградио Трансфагарашки пут (DN7C) током комунистичког режима само да би надмашио Трансалпину.
Новија историја Радови на побољшању почели су 2008–2009. године како би се овај спектакуларни пут трансформисао у модерну једносмерну траку (148 км), по високој цени од 385 милиона евра. Није било економског или саобраћајног оправдања за трошење тако великог износа (2,6 милиона по км) јер је пут ограничене употребе (максимално 6 месеци годишње) због временских услова на великој надморској висини, а већ је постојао национални пут (DN7A) који је прелазио подручје и могао се користити 12 месеци годишње (DN7A је на нижој надморској висини на оси ЈИ-СЗ) за чије је побољшање било потребно само 10% износа потрошеног на Трансалпину. Постоје и докази о корупцији, а међу умешаним именима су премијер Лудовик Орбан , тадашњи (2007–2008) министар саобраћаја, и Варујан Восганијан , између многих других. Трансалпина, коју углавном користе туристи, има ограничења брзине (максимално 30 км/х) и тежине (максимално 7,5 тона), потребно је најмање 3 сата да се пређе са једног краја на други аутомобилом.
Референце
Категорија:Путеви Руминије Категорија:Предели Румуније Категорија:Путеви Европе