-{PLATO}- (), такође познат као Пројекат -{Plato}-, био је први општенаменски систем наставе уз помоћ рачунара. Развој система започет је 1960. године, а радио је на рачунару ILLIAC I Универзитета Илиноиса. До краја 1970-их година PLATO је подржавао неколико хиљада графичких терминала распоређених широм света, повезаних са готово десетак различитих умрежених мејнфрејм рачунара. Многи савремени концепти вишекорисничког рачунарства први пут су развијени управо у оквиру система PLATO, укључујући форуме, огласне табле, онлајн тестирање, електронску пошту, ћаскање, сликовне језике, инстант поруке, дељење екрана на даљину и вишекорисничке видео-игре.
Систем PLATO осмишљен је и изграђен на Универзитету Илиноиса и био је у употреби током четири деценије. Обезбеђивао је наставне програме од основног до универзитетског нивоа за студенте Универзитета Илиноиса у Урбани и Шампeјну (UIUC), ученике локалних школа, затворске осуђенике и кориснике на другим универзитетима. Настава је обухватала широк спектар предмета, укључујући латински језик, хемију, педагогију, музику, есперанто и основну математику. Систем је садржао бројне функције значајне за наставну праксу, као што су преклапање текста и графике, контекстуално оцењивање одговора у слободном тексту на основу присуства кључних речи, као и механизме повратних информација осмишљене да реагују на различите алтернативне одговоре.
Права на комерцијално пласирање система PLATO лиценцирана су компанији Control Data Corporation (CDC), произвођачу мејнфрејм рачунара на којима је развијен систем PLATO IV. Председник компаније CDC, Вилијам Норис, планирао је да PLATO постане значајан фактор у области рачунарства, али се испоставило да комерцијализација система није била једноставна као што се очекивало. Ипак, PLATO је стекао значајну базу корисника у појединим тржишним сегментима, а последњи продукциони систем PLATO био је у употреби све до 2006. године.
Историја
Подстицај Пре доношења закона G.I. Bill 1944. године, којим је обезбеђено бесплатно високо образовање за ветеране Другог светског рата, високо образовање у Сједињеним Америчким Државама било је доступно само мањем делу становништва, иако је свега око 9% популације служило у војсци. Почетком 1950-их година уочен је значајан пораст броја уписаних студената, а проблем обезбеђивања наставе за велики број нових студената постао је озбиљна брига универзитетских управа. У том контексту појавила се идеја да би рачунарска аутоматизација, која је повећала производњу у фабрикама, могла на сличан начин да унапреди и академску наставу.
Лансирање вештачког сателита Спутњик 1 од стране СССР-а 1957. године подстакло је Владу Сједињених Америчких Држава да повећа улагања у образовање у области науке и инжењерства. Године 1958, Канцеларија за научна истраживања Ваздухопловства САД организовала је конференцију на Универзитету Пенсилваније посвећену настави уз помоћ рачунара, на којој су заинтересоване стране, укључујући компанију IBM, представиле своје студије.
Почеци Око 1959. године, физичар Чалмерс В. Шервин са Универзитета Илиноиса предложио је Вилијаму Еверету, декану факултета инжењерства, идеју о рачунарски подржаном систему учења. Еверет је затим препоручио Данијелу Алперту, другом физичару, да сазове састанак са инжењерима, администраторима, математичарима и психологима. Након недеља састанака, нису успели да се договоре око једног дизајна. Пре него што су признали неуспех, Алперт је споменуо идеју лабораторијском асистенту Доналду Бицеру, који је већ размишљао о проблему и предложио да направи демонстрациони систем.
Пројекат PLATO је успостављен убрзо након тога, а 1960. године први систем, PLATO I, радио је на локалном рачунару ILLIAC I. Систем је укључивао телевизор за приказ и посебну тастатуру за навигацију кроз меније функција. PLATO II, из 1961. године, омогућавао је рад за два корисника истовремено, што је било једно од првих реализованих вишекорисничких решења са временским дељењем ресурса.
Систем PLATO је редизајниран у периоду од 1963. до 1969. године. PLATO III омогућавао је „сваком“ кориснику да креира нове наставне модуле користећи програмски језик TUTOR, који је 1967. године осмислио студент биологије Пол Тенцар. Изграђен на рачунару CDC 1604, који им је уступио Вилијам Норис, PLATO III могао је истовремено да покреће до 20 терминала и био је у употреби у локалним установама у Чампагн-Урбани које су приступале систему својим прилагођеним терминалима. Једини удаљени PLATO III терминал налазио се близу државног капитола у Спрингфилду, Илиноис, у Springfield High School. Повезан је са PLATO III системом видео везом и посебном линијом за пренос података са тастатуре.
Системи PLATO I, II и III финансирани су малим грантовима из заједничког фонда Војске, Морнарице и Ваздухопловства САД. Када је PLATO III био у функцији, сви учесници били су уверени да вреди проширити пројекат. Према томе, 1967. године, Национална фондација за науку (NSF) одобрила је стабилно финансирање тиму, омогућавајући Алперту да оснује Computer-based Education Research Laboratory (CERL) на Универзитету Илиноиса у Урбани–Шампeјну. Систем је био способан да подржи 20 терминала са временским дељењем ресурса.
Категорија:Образовање Категорија:Софтвер