Burberry Group plc (срп. Барбери група плц) је британска луксузна модна кућа основана 1856. године од стране Томаса Барберија (Thomas Burberry) са седиштем у Лондону, Енглеској. Баве се дизајнирањем и дистрибуцијом готове одеће (ready to wear), укључујући мантиле (кабанице), кожне додатке, и обућу. Налази се на листи Лондонске берзе, где је и члан FTSE 100 индексa.

Историја

Ране године

19. век Барбери је основан 1856. године када је 21-годишњи Томас Бербери, бивши шегрт продавца тканина, отворио сопствену продавницу у Бејсингстоку (Basingstoke), Хемпшир (Hampshire), Енглеска. До 1870. године бизнис се потпуно фокусирао на развој одеће за боравак на отвореном. 1879. године Бербери је увео габардин у свој бренд, издржљиву, водоотпорну али тканину кроз коју може да се дише, где се шав чини водоотпорним пре шивења. 1891. године Барбери је отворио радњу у Хејмаркету (the Haymarket) , Лондон. мини|238x238п|Барбери фабрика у Бејсигстоку.

20. век 1901. године развијен је Барберијев „Еквестријан Витез“ лого који је садржао латинску реч „prorsum“, што значи „напред“, и он је регистрован као заштитни знак 1909. године. 1911. године компанија је почела да „облачи“ (спонзорише) Роалда Амундсена, првог човека који је дошао до Јужног пола, и Ернеста Шаклтона, који је предводио експедицију 1914. године са циљем преласка Антарктика. Барбери габардин јакна је била ношена од стране Џорџа Мелорија приликом његовог покушаја да освоји Еверест 1924. године.

Прилагођен да задовољи потребе војног особља, „тренч капут“ је настао током Првог светског рата; ношен је од стране британских официра у рововима. Након рата, постао је популаран међу цивилима.

Барберијев карарани шав се користи већ од 1920-их, првенствено као додатак у њиховим тренч капутима. Сестре и познате мотоциклисткиње, Бети и Ненси Дебенам, носиле су своје тренч капуте за путовања и трке 1920-их и препоручивале су њихову одећу у својој књизи из 1928. године „Мотоциклизам за жене“. Барбери је такође дизајнирао специјалну одећу за запослене у авио-компанијама. Они су опремили, њиховом одећом, госпођу Виктор Брус за њен лет око света 1930. године и њен самостални лет до Јапана. Носила је капут са два лица и водоотпорним габардином споља за лет и са унутрашњом страном од вуненог материјала која се може окренути напоље да би створила уредан изглед приликом силаска под пажњом публике коју су њени подухвати привукли. 1937. године, А. Е. Клаустон и Бети Кирби-Грин оборили су светски рекорд за најбржи повратни лет из Лондона у Кеиптаун у Барбери авиону, спонзорисаним од стране саме фирме. Барбери је био независна породично контролисана компанија до 1955. године, када cy Great Universal Stores (GUS) преузеле власништво.

Утицаји и успон ка значају Током 1970-их, Барбери је потписао договоре са светски познатим произвођачима, попут Mitsui-ја, да би правио нове производе заједно са већ постојећом Британском колекцијом.

Компанија је потписала Лорда Личфилда као фотографа, Лорд Леонард Волфсон је био председник, а Стенли Пукој је био водећи директор. Под овим вођством, Барбери је потражио експанзију у кључним географским центрима, попут Азије и Европе. Пораст компаније у овом периоду је вођен искључиво преко договора о лиценци у оба региона, што је додатно увеличало досег и диверзификовао своју међународну дистрибуцију. Ова иницијатива је укључивала и дубљи развој Барберијевих производних операција по континенталној Европи, вођених од стране Џона Вилијама Покоја до 1998. године. лево|мини|329x329п|Џон Вилијам Покој- директор Барбери Континетал Европа 1994.године

Размене извршене током договорених лиценци, попут оних у Јапану и Шпанији, нису пређашне установљене у књиговодство Барберијеве главне компаније, како налаже стандардна књиговодствена пракса, све док компанија није опет преузела контролу у своје руке. Чак шта више, ови договори су значајно допринели Барберијевим финансијским успесима. На пример, у власник Барберијеве лиценце у Јапану је стварао продају која се цени на око 435 милиона евра.

1987. године, директор ГУС-а Виктор Барнет је постао председник Барберија, поставивши Роуз Марију Браво да врши корпоративну препознатљивост и реноме као луксузна модна кућа. Барнет је водио фирму до успешнe ицијалне јавне понуде y 2001. години.

21. век 2001. године Кристофер Бејли је постављен за креативног директора. Бејли је био главни креативни директор од 2014. године, као и извршни директор од 2014. до новембра 2017. године. Бејли је напустио позицију главног креативног директора марта 2018. године и завршио сарадњу са брендом у потпуности до краја 2018. године.

У периоду између 2001. и 2005. године, Барбери је био повезиван са Chav-ом, енглеском навијачком хулиганском групом, али и са фудбалском хулиганском културом генерално. Ова промена у репутацији бренда дошла је јефтинијом одећом, прометом украдене и појавом фалш робе, које су променили Барберијев чувени шав, као и са тиме што су познате личности блиске Chav култури носиле бренд. Повезаност са фудбалским хулиганизмом је довело до тога да се ношење Барбери одећа забрани у појединим аренама и центрима. Барбери Група плц је првобитно уврштен на Лондонску берзу у јулу 2002. године. GUS је продао свој преостали удео у Барбери-ју у децембру 2005. године. Године 2005,Санио Схокаи (Sanyo-Shokai) је био носилац лиценце за Барбери сашивену робу у Јапану, са малопродајном вредношћу од 435 милиона евра.

Роуз Мари Браво, извршна директорка, отишла је у пензију 2006. године. Заменила ју је друга Американка, Анђела Арендтс, која се придружила напустивши бренд Лиз Клејборн у јануару 2006. године и преузела позицију извршне директорке 1. јула 2006. године.

Арендтс и Бејли су успешно преокренули тадашњу Chav репутацију  коју је бренд стекао на крају Бравоовог мандата и уклони ефекат снижења цене због свеприсутности бренда, уклањањем препознатљивог шаблона бренда са свих производа компаније осим 10% производа, враћањем лиценци за парфеме и козметичке производе у своје руке и откупом шпанске франшизе која је вредела 20% групних прихода.

Барбери је почео са продајом путем интернета први пут у Америци, затим у Уједињеном краљевству октобра 2006. године, па у остатку Европе 2007. године.

2010-те У 2012. години објављено је да је Арендтс најплаћенији извршни директор у Великој Британији, са платом од 16,9 милиона фунти годишње.

У октобру 2013. године објављено је да ће Арендтс преузети позицију вишег потпредседника за малопродају и онлајн пословање у компанији Apple, Inc. од априла 2014. године, а да ће је на месту генералног директора заменити Бејли. Током њеног мандата, продаја је порасла на преко 2 милијарде фунти, а тржишни капитал се повећао за више од три пут на чак 7 милијарди фунти. Барбери промовише своје британско порекло; од јула 2012. године, Барбери је одржавао два производна погона у Великој Британији, један у Каслфорду за производњу кабаница и један у Киглију. У пролеће 2014. године, Бејли је постао извршни директор компаније Барбери и задржао је улогу главног креативног директора. Његова основна плата је била 1,1 милион фунти, са укупном надокнадом до 10 милиона фунти годишње, у зависности од испуњења продајних циљева. У јулу 2016. године објављено је да ће шеф бренда Селин, Марко Гобети, постати извршни директор компаније Барбери плц, док ће Бејли постати креативни директор са титулом председника. Године 2016, бренд је лансирао свој парфем „Господин Барбери“. Почетком маја 2017. године, продавница је објавила да премешта 300 запослених из Лондона у Лидс. У јулу 2017. године, Гобети је заменио Бејлија на месту извршног директора. У марту 2018. године, Барбери је именовао Рикарда Тишија, креативног директора Живаншија од 2005. до 2017. године, за главног креативног директора бренда. Рекао је: „Почаствован сам и одушевљен што се придружујем компанији Барбери као њен нови главни креативни директор и што се поново удружујем са Марком Гобетијем. Имам огромно поштовање према британском наслеђу и глобалној привлачности компаније Барбери и узбуђен сам због потенцијала овог изузетног бренда.“

Неколико месеци касније, Тиши је представио нови лого и монограм за бренд, које је дизајнирао енглески графички дизајнер Питер Савил.

У априлу 2018. године објављено је да ће се сер Џон Пис повући са места председника управног одбора и да ће га на месту председника заменити Гери Марфи. Марфи је рекао: „Барбери је јединствени британски бренд који дуго поштујем и радујем се сарадњи са Марком Гобетијем и управним одбором како бисмо водили компанију кроз следећу фазу пораста.“

Марфи је био извршни директор компаније Kingfisher plc, као и тренутни председник компанија Tate and Lyle и Blackstone Group International Partners LLP. Писов одлазак означио је промену у руководству групе, пошто су Гобети и Арендс отишли ​​претходних година.

У мају 2018. године објављено је да је Барбери поднео тужбу против корпорације Таргет, тврдећи да је Таргет копирао њихов препознатљив дизајн, те потражује износ од 2 милиона долара, уз покриће свих судских трошкова.

У јулу 2018. године објављено је да је у претходних пет година Барбери уништио непродату одећу, додатке и парфеме вредне преко 90 милиона фунти како би заштитио свој бренд и спречио крађу или јефтину продају тих артикала.

Док је представник Greenpeace-а критиковао одлуку, Барбери је тврдио да је енергија генерисана сагоревањем њихових производа заробљена, што је чини еколошки прихватљивом. Према годишњем извештају Барберија, до краја фискалне 2018. године, компанија је уништила робу вредну 28,6 милиона фунти, што је повећање у односу на 26,9 милиона фунти у односу на фискалну 2017. годину.

У септембру 2018. године, Барбери је објавио да ће одмах престати са праксом спаљивања непродате робе. Барбери је такође најавио да ће престати да користи право крзно у својим производима и да ће постепено укинути постојеће крзнене предмете.

У фебруару 2019. године, Барбери се извинио због приказивања дуксерице са омчом око врата на својој ревији на Лондонској недељи моде. Барбери је саопштио да је уклонио тај артикал из своје колекције, након што су критике једне од његових манекенки довеле до негативних реакција на интернету.

2020-те У фебруару 2020. године, компанија Барбери је била приморана да затвори 24 од својих 64 продавница на територији Кине због пандемије Ковида-19 (енг. COVID-19). До јула 2020. године, компанија је објавила да ће смањити број радних места за 500 широм света, укључујући 150 у седишту компаније у Великој Британији, у покушају да уштеди 55 милиона фунти након смањења продаје услед пандемије Ковида-19 ( енг. COVID-19).

Године 2021, Барбери је објавио да ће до 2040. постати „еколошки прихватљива“ компанија.Модни бренд је такође објавио да ће се обавезати на нови циљ смањења продаје од стране добављача (тј. имовине коју не поседује или не контролише организација која извештава о инвентару компаније) за 46% до 2030. године, што је повећање у односу на раније обећање смањења од 30%. У марту 2021. године, Барбери је био први луксузни бренд који је био на мети критика на санкције у Кини због наводних кршења људских права у Синђангу. Амбасадорка бренда и глумица Џоу Донгју раскинула је уговор са Барбери-јем.

У априлу 2022. године, након одласка Марка Гобетија, шеф Версаћеа, Џонатан Акеројд, преузео је Барбери као следећи извршни директор, у договору који је укључивао златни „здраво“ бонус вредан 6 милиона фунти како би се покрио губитак бонуса награда које би изгубио због напуштања позиције у претходној фирми.

У јулу 2022. године, Барбери је прогласио тајландског уметника Вачиравита Чиварееа својим првим глобалним амбасадором бренда из региона Јужне Азије и Пацифика.

Касније 2022. године, главни оперативни и финансијски директор компаније најавио је забрану употребе „егзотичних'' кожа, попут алигаторове и змијске, у својим колекцијама. У септембру 2022. године, Барбери је најавио дизајнера Данијела Лија, бившег креативног директора Ботега Венете, као замену за Рикарда Тишија на месту главног креативног директора компаније.