Абингдон на Темзи (), често само Абингдон, историјски је трговачки град у округу Оксфордшир у југоисточној Енглеској, у административном подручју Вејл ов Вајт Хорс. Налази се у долини реке Темзе, на њеној обали, у близини ушћа реке Ок у Темзу.

Град се развијао у блиској вези са некадашњом Абингдонском опатијом, моћним бенедиктинским манастиром основаним у раном средњем веку, чији је утицај вековима обликовао локалну привреду, управу и просторни развој насеља. Опатија је укинута током распуштања манастира у доба Хенрија VIII, што је означило крупан преокрет у градској историји и структури власништва над земљиштем.

Абингдон је дуго био повезан са историјским округом Беркшир и током више од једног миленијума био је део тог подручја, све до административне реформе 1974. године, када је прешао у Оксфордшир. Градско веће истиче да Абингдон има нешто више од 33.000 становника, што одговара подацима из пописне статистике за насеље.

У симболичком и културном пејзажу града посебно место има зграда окружне скупштине и тржнице (данас музеј) подигнута крајем 17. века у барокном стилу, која доминира градским тргом и сведочи о некадашњем значају Абингдона као управног средишта ширег подручја.

Историја Подручје Абингдона припада ширем средњетемзинском простору који је, због речних тераса, плодноће и повољних комуникација, био привлачан за насељавање у дугом периоду. Геолошко-географски описи средњетемзинске долине са Абингдоном као једним од локалних центара наглашавају значај алувијалних равни и речних наноса у обликовању насеља, земљишних ресурса и пољопривреде. Кључна прекретница у раној историји града јесте оснивање Абингдонске опатије у 7. веку (традиционално датирано у 675. годину), која је временом постала једна од имућнијих и утицајнијих монашких установа у јужној Енглеској. Рани извори и каснији прегледи истичу периоде процвата, али и разарања и обнове, укључујући наративе о раним нападима и кризама што је типично за манастирске комплексе тог доба. лево|мини|Пристаниште на Темзи у Абингдону и црква Свете Јелене (1979) Око манастирског комплекса постепено се развијао урбани склоп трговачког насеља. Абингдон се профилисао као пијачно место и локално привредно средиште, чему су доприносили речни саобраћај на Темзи, пољопривредна позадина долине и занатска производња. У касном средњем веку, на ширем подручју доминирају аграрне делатности и трговина, а у појединим периодима значајан је и удео вунарске привреде, што се у историографским прегледима наводи као један од темеља урбаног просперитета. Распуштање манастира у 16. веку означило је крај монашке управе над просторима опатије и значајно је изменило локалну економију и власничке односе. Према прегледу очуваних опатских грађевина, 9. фебруара 1538. године опат Томас Роуланд потписао је акт о предаји, чиме је окончан дуги манастирски континуитет, а део братства добио је компензације. Последице су се одразиле и на урбани развој, јер је део инфраструктуре и економских функција био везан за манастирски комплекс.

У новом веку Абингдон се учвршћује као трговачки и управни центар ширег подручја. Симбол тог статуса је монументална зграда окружне скупштине и тржнице (данас музеј), подигнута између 1678. и 1682. године, која је првобитно служила као судница изнад наткривеног пијачног простора и данас се истиче као једно од најрепрезентативнијих јавних здања касног 17. века у овом делу Енглеске.

Административни идентитет града мења се у 20. веку. Градско веће наглашава да је Абингдон више од хиљаду година припадао Беркширу, да би након реформе локалне управе 1974. године постао део Оксфордшира. Касније је обновљена и званична употреба додатка на Темзи. Град је изабрао да поново усвоји суфикс -on-Thames у 2011. години уз формално одобрење у наредном периоду.

У 20. веку Абингдон добија и изразиту индустријску и војну димензију. У граду је од 1929. године започета производња аутомобила марке MG у фабрици која је постала кључни део идентитета места. Фабрика је затворена 1980. године, што је у аутомобилској историји означено као крај једне ере британске спортске аутомобилске традиције. Поред тога, у непосредној близини града деловала је ваздухопловна база РАФ Абингдон као значајно војно упориште током 60 година, од 1932. до 1992, након чега је локација прешла у употребу копнене војске.

Географија лево|мини|Река Темза у Абингдону (2012) Абингдон лежи у јужној половини Оксфордшира, у оквиру долине Темзе, на пространој, претежно равничарској алувијалној равни која је историјски погодовала пољопривреди, али и условила повећану осетљивост на поплаве. Хидролошки, град је повезан са системом Темзе и њених притока. Река Ок протиче кроз Вејл ов Вајт Хорс и улива се у Темзу управо код Абингдона, што је наглашено и у службеним водопривредним описима сливног подручја.

Шире подручје припада сливу реке Ок, који обухвата ниско лежишта глинена подручја долине и усмерава отицање ка Темзи. Стратешки документи о ризику од поплава за јужни Оксфордшир и Вејл ов Вајт Хорс описују ток Ока као главну притоку Темзе у овом делу, наглашавајући да читав водоток припада Вејл ов Вајт Хорс и да се улива у Темзу код Абингдона. Управо због ниског рељефа и речне равни, просторни развој града је у великој мери условљен режимом великих вода и потребом за управљањем поплавним ризиком.

Локална геолошка литература за шири Абингдонски простор средњетемзинске долине описује присуство различитих седиментних јединица и њихов утицај на земљишта и водни режим, што је релевантно и за разумевање просторне организације града, пољопривредне употребе и појаве алувијалних станишта у долини.

У управно-географском смислу, Абингдон је део округа Вејл ов Вајт Хорс, чије је седиште традиционално везано за Абингдон и комплекс Abbey House, што одражава централност града у локалној мрежи насеља. Савремена улога града је и функционално повезана са ширим Science Vale појасом јужног Оксфордшира уз научно-технолошке паркове и привредне зоне у окружењу, што поједини прегледи истичу као важан контекст савремене демографске и економске динамике.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Градови у Енглеској