„Панчево 5” била је једна од панчевачких уметничких група у периоду од 1958. до 1978. године.
Историјат Уметничка група „Панчево 5” заједно је излагала своје радове у свечаној сали Музичке школе „Јован Бандур” јесени 1958. године. Сачињавали су је академски сликари Стојан Трумић, Ксенија Илијевић, Јован Витомиров, Добривоје Војиновић и академски вајар Божидар Јововић. Формирана је двадесетак дана пред само отварање изложбе, у част прославе Дана ослобођења града Панчева (1944—1958). Иницијатор да се наведени уметници удруже у групу био је Стојан Трумић, осведочени ликовни стваралац, педагог и есејиста. Из изабраног назива се закључује да су чланови групе житељи Панчева и да је њихов број ограничен на петоро уметника без могућности накнадног прикључења. Група није имала неки свој посебни програм или начела сем да повремено заједно излажу. Сви чланови групе радили су као ликовни педагози у панчевачким школама тако да им је егзистенција била обезбеђена. Излагали су заједно и самостално широм Србије и иностранства, до 1972. сваке године.
У Народном музеју Панчево излагали су од 28. априла до 10. маја 1972, након чега је уступила неочекивана подужа пауза. Последњи пут група се огласила поводом двадесет година од формирања, изложбом у галерији Културног центра Панчева, септембра 1978. године.
Чланови Чланови уметничке групе „Панчево 5” били су:
Стојан Трумић — у уметничком животу се појавио пре Другог светског рата, када је сликао према мотивима Баната. Убрзо након завршетка рата учествовао је у неколико изложби војвођанских уметника, где је био оспораван као уметник који слабо следи правце зацртане социјалистичкој уметности. У то време се појављује и његова књига цртежа 1946. године у којој наставља са представљањем равничарских крајолика Војводине. Прве послератне деценије „открива” жанр потрет који га је, поред пејзажа, испуњавао до краја стваралаштва. Ксенија Илијевић — у почетку, тражећи сопствени ликовни израз, сликала је пејзаже, мртве природе, ентеријере тумачећи их кроз своје виђење импресионистичких идеја. На њена промишљања и промене њеног стила, поред личних експеримената и истраживања, утицала су студијска путовања: Париз 1954, Грчка 1956. и Енглеска 1963, касније размена искустава у ликовним колонијама у Бечеју (1968—1969). Била је први уметник у граду који је имао самосталну изложбу 1952. године. Имала је уметничке изложбе у фабричком кругу „Трудбеника” са Божидаром Јововићем, низ слика које прате изградњу фабрике Азотара, цртеже старог Панчева који су објављивани у Панчевцу. Јован Витомиров — сликарству се посветио током Другог светског рата, на курсу код Петра Добровића у Београду 1942. године. Прикључивши се касније Трећој армији заједно са осталим уметницима учествовао је у послератним изложбама, а затим се уписао на Ликовну академију у Београду. Увек је сликао оно што је видео, доживео, од ентеријера радионица, берберница, преко улица, градова, до портрета људи око себе. У почетку је био посвећен камерном изразу Милуновића и Челебоновића, са послом сценографа у Народном позоришту у Панчеву. Затим се посветио бележењу призора старог Панчева, сликањем портрета, ентеријера, пејзажа. Добривоје Војиновић — доселио се у Панчево 1955. године као образовани сликар. Запосливши се као педагог убрзо се прикључио органованом ликовном животу у граду и учествовао је у оснивању Групе. Исте 1958. године имао је запажену изложбу „Жена кроз кичицу уметника”. У своју уметност уносио је утиске са студијских путовања, из Грчке, Италије и понајвише Француске, ородивши их сопственим сликарским сензибилитетом. Себе је првенствено сматрао портретистом. Био је и пејзажиста и, као и други сликари Групе, често је стварао за потребе илустровања листа Панчевац. Божидар Јововић — изложбену активност започео је 1951. године по изласку са Академије коју је завршио у класи Долинара и Росандића. Године 1953. дошао је у Панчево, где је стварао као вајар и сликар. Активно се укључио у друштвени рад 1954. излажући у фабрици „Трудбенику” са Божом Јанковићем и Ксенијом Илијевић. Формирао је сопствени стил који се одражавао у два вида скулптуре саздане на кубистичким реминисценцијама, истакнутог геометризма, као и стваралаштво у коме је геометрика ублажена заобљенијим контурама, уз знатно више лирике. Као и Јован Витомиров, 1974. године био је ангажован као градски уметник. На улицама и трговима Панчева и околних насељених места биле су изложене његове препознатљиве скулптуре.
Галерија
Види још
Изложба „Сећањем од заборава: 60 година од оснивања уметничке групе Панчево 5” (2019)
Референце
Категорија:Народни музеј Панчево Категорија:Уметничке групе