мини|(за још једну, полуажурирану, интерактивну мапу, погледајте овде ) алт=Territories occupied by Russia since the fall of the Soviet Union|мини|250x250п|Мапа која приказује Русију тамноцрвеном бојом, а територије под руском окупацијом у Европи светлоцрвеном бојом, као што следи:
У Молдавији: Придњестровље (1), од 1992 У Грузији: Абхазија (2) и Јужна Осетија (3), од 2008. године У Украјини: Крим (4) и делови Луганске области (5) и Доњецке области (6) од 2014. године, и делови Запорошке области (7) и Херсонске области (8) од 2022. године
Области јужне и источне Украјине су окупиране и контролисане од стране Русије као резултат руско-украјинског рата и текуће инвазије. У украјинском закону, оне су дефинисане као „привремено окупиране територије“. Од 2024. године, Русија окупира скоро 20% Украјине и процењује се да око 3 до 3,5 милиона Украјинаца живи под окупацијом; од инвазије, окупиране територије су изгубиле отприлике половину свог становништва. Многе избеглице су отишле у ратом мање захваћене делове Украјине као и у земље Европе. Канцеларија Уједињених нација за људска права извештава да Русија чини тешка кршења људских права у окупираној Украјини, укључујући произвољна притварања, присилне нестанке, мучење, сузбијање мирних протеста и слободе говора, присилну русификацију, пасонизацију, индоктринацију деце и сузбијање украјинског језика и културе. Након 2022. у окупираним територијама је било случајева прислилног додељивања руских докумената новорођеној деци у окупираним територијама.
Окупација је почела 2014. године руском инвазијом и анексијом Крима и њеним де факто преузимањем украјинског Донбаса Plokhy, Serhii (2023). The Russo-Ukrainian war: the return of history. New York, NY: WW Norton. p. 126. ISBN 978-1-324-05119-0. током рата у источној Украјини . Migacheva, Katya; Oberholtzer, Jenny; Nichiporuk, Brian; Radin, Andrew; Kofman, Michael; Tkacheva, Olesya (2017). Lessons from Russia's Operations in Crimea and Eastern Ukraine. Santa Monica: RAND Corporation. p. 44. ISBN 978-0833096067. Русија је 2022. године покренула инвазију свих размера. Међутим, због жестоког украјинског отпора и логистичких изазова "Why the Russian military is bogged down by logistics in Ukraine". The Washington Post. 30 March 2022. Retrieved 3 October 2022. ( нпр. заустављени руски конвој из Кијева ), руске оружане снаге су се повукле из северне Украјине почетком априла. Hunder, Max (4 April 2022). "Ukraine's northern regions say Russian troops have mostly withdrawn". Reuters. Retrieved 3 October 2022. У септембру 2022. године, украјинске снаге су покренуле Харковску контраофанзиву и ослободиле већи део те области . "Russian troops retreat as Ukrainian counteroffensive makes rapid progress". CBS News. 11 September 2022. Retrieved 25 January 2023. Још једна јужна контраофанзива резултирала је ослобођењем Херсона тог новембра.
Русија је 30. септембра 2022. године објавила анексију Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области, упркос томе што је окупирала само део територије на коју је полагала право. Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију којом се ова анексија одбацује као незаконита и потврђује право Украјине на територијални интегритет. "So-called referenda in Russian-controlled Ukraine 'cannot be regarded as legal': UN political affairs chief". UN News. 27 September 2022. Archived from the original on 28 September 2022. Retrieved 29 September 2022.
Од 2024. године, мировни услови Украјине захтевају да руске снаге напусте окупиране територије. Руски услови захтевају да задржи сву земљу коју окупира и да јој се дају све области које полаже право, али које не контролише у потпуности. "Putin lays out his terms for ceasefire in Ukraine". BBC News. 14 June 2024. Retrieved 14 June 2024."Vladimir Putin issues fresh demands to Ukraine to end war". The Guardian. 14 June 2024. Retrieved 14 June 2024."Putin states Ukrainian Armed Forces must withdraw from 4 Ukrainian oblasts to begin peace talks". Ukrainska Pravda. 14 June 2024. Retrieved 14 June 2024. Одређени аналитичари сматрају да би дозвољавање Русији да задржи земљу коју је заузела „наградило агресора, а казнило жртву“ и подстакло даљи руски експанзионизам .
Референце