Шестофакторски модел психолошког благостања је теорија коју је развила Керол Риф (енгл. ), а која одређује шест фактора који доприносе психолошком благостању, задовољству и срећи појединца.Seifert, T. A. (2005). The Ryff scales of psychological well-being. Assessment Notes Психолошко благостање се састоји од самоприхватања, позитивних односа са другима, аутономије, овладавања околином, осећаја сврхе и смисла у животу и личног раста и развоја. Психолошко благостање се постиже остваривањем стања равнотеже на које утичу како изазовни, тако и награђујући животни догађаји.

Мерење Рифова скала мерења је психометријски инвентар који се састоји од два облика (са 54 или 84 ставке) у којима испитаници оцењују тврдње на скали од 1 до 6, где 1 означава снажно неслагање, а 6 снажно слагање. Рифов модел се не заснива само на осећају среће, већ се темељи на Аристотеловој Никомаховој етици, „где циљ живота није осећати се добро, већ живети врлински”.Carol Ryff's Model of Psychological Well-being The Six Criteria of Well-Being

Рифова скала се заснива на шест фактора: аутономији, овладавању околином, личном развоју, позитивним односима са другима, сврси у животу и самоприхватању. Виши укупни резултати указују на веће психолошко благостање. У наставку су објашњења сваког критеријума и пример тврдње из Рифовог инвентара за мерење сваког од њих: Аутономија: Високи резултати указују на то да је испитаник независан и да регулише своје понашање независно од друштвених притисака. Пример тврдње за овај критеријум је: „Имам поверења у своја мишљења, чак и ако су у супротности са општим консензусом”. Овладавање околином: Високи резултати указују на то да испитаник ефикасно користи прилике и има осећај контроле у управљању факторима окружења и активностима, укључујући вођење свакодневних послова и стварање ситуација које погодују личним потребама. Пример тврдње за овај критеријум је: „Генерално гледано, осећам да држим под контролом ситуацију у којој живим”. Лични развој: Високи резултати указују на то да испитаник наставља да се развија, отворен је за нова искуства и препознаје побољшање у понашању и себи током времена. Пример тврдње за овај критеријум је: „Мислим да је важно имати нова искуства која доводе у питање начин на који размишљате о себи и свету”. Позитивни односи са другима: Високи резултати одражавају ангажованост испитаника у смисленим односима са другима, који укључују узајамну емпатију, интимност и наклоност. Пример тврдње за овај критеријум је: „Људи би ме описали као дарежљиву особу, спремну да подели своје време са другима”. Сврха у животу: Високи резултати одражавају снажну усмереност испитаника ка циљевима и уверење да живот има смисла. Пример тврдње за овај критеријум је: „Неки људи бесциљно лутају кроз живот, али ја нисам један од њих”. Самоприхватање: Високи резултати одражавају позитиван став испитаника о себи. Пример тврдње за овај критеријум је: „Свиђа ми се већина аспеката моје личности”.

Примена и резултати истраживања

Фактори доприноса

Позитивни фактори доприноса Позитивно психолошко благостање може произаћи из бројних извора. Срећан брак доприноси томе, на пример, као и задовољавајући посао или смислен однос са другом особом. Када бракови укључују опраштање, оптимистична очекивања, позитивне мисли о супружнику и љубазност, брак значајно побољшава психолошко благостање. Склоност ка нереалном оптимизму и преувеличаним самопроценама може бити корисна. Ове позитивне илузије су посебно важне када појединац добије претеће негативне повратне информације, јер илузије омогућавају адаптацију у таквим околностима ради заштите психолошког благостања и самопоуздања (Тејлор и Браун, 1988). Оптимизам такође може помоћи појединцу да се избори са стресовима који утичу на његово благостање.

Негативни фактори доприноса На психолошко благостање може се утицати и негативно, као што је случај са деградирајућим и ненаграђујућим радним окружењем, неиспуњавајућим обавезама и незадовољавајућим односима. Друштвена интеракција има снажан утицај на благостање јер су негативни друштвени исходи јаче повезани са благостањем него позитивни друштвени исходи. Трауматична искуства из детињства умањују психолошко благостање током целог одраслог живота и могу нарушити психолошку отпорност код деце, адолесцената и одраслих. Перципирана стигма такође умањује психолошко благостање, посебно стигма у вези са гојазношћу и другим физичким обољењима или инвалидитетом.

Екстринзичне и интринзичне психолошке потребе Студија спроведена почетком 1990-их, која је истраживала везу између благостања и оних аспеката позитивног функционисања који су изнети у Рифовом моделу, показује да су особе које су више тежиле финансијском успеху у односу на повезивање са другима или својом заједницом, постигле слабије резултате на различитим мерама благостања.

Појединци који теже животу дефинисаном припадношћу, интимношћу и доприносом својој заједници могу се описати као они који теже да испуне своје интринзичне психолошке потребе. Насупрот томе, они појединци који теже богатству и материјалним добрима, друштвеном признању, слави, имиџу или привлачности могу се описати као они који имају за циљ да испуне своје екстринзичне психолошке потребе. Снага интринзичних (у односу на екстринзичне) тежњи појединца, како показују рангирања важности, у корелацији је са низом психолошких исхода. Пронађене су позитивне корелације са показатељима психолошког благостања: позитивним афектом, виталношћу и самоактуализацијом. Негативне корелације су пронађене са показатељима психолошког лошег стања: негативним афектом, депресијом и анксиозношћу.

Односи са другима Новија студија која потврђује Рифову идеју о одржавању позитивних односа са другима као начину вођења смисленог живота, укључивала је упоређивање нивоа самопроцењеног задовољства животом и субјективног благостања (позитиван/негативан афекат). Резултати сугеришу да су појединци чији су поступци имали скривене еудајмонијске тенденције, према њиховим самопроценама (нпр. „Тражим ситуације које представљају изазов за моје вештине и способности”), имали више резултате субјективног благостања и задовољства животом у поређењу са учесницима који то нису чинили. Појединци су груписани према одабраним путевима/стратегијама ка срећи, идентификованим на основу њихових одговора у Упитнику о оријентацији ка срећи. Упитник описује и разликује појединце на основу три оријентације ка срећи које се могу следити, иако неки појединци не следе ниједну. Оријентација ка „задовољству” описује пут ка срећи који је повезан са усвајањем хедонистичких животних циљева ради задовољавања искључиво сопствених екстринзичних потреба. Оријентације ка ангажовању и смислу описују тежњу ка срећи која интегрише два конструкта позитивне психологије: „ток/ангажовање” и „еудајмонија/смисао”. Обе ове последње оријентације су такође повезане са тежњом да се задовоље интринзичне потребе за припадношћу и заједницом, а Анићева и Тончић су их спојили у јединствен „еудајмонијски” пут ка срећи који је изазвао високе резултате на свим мерама благостања и задовољства животом. Што је још важније, она је такође направила скале за процену менталног здравља. О овој структури фактора се расправљало, али је она покренула многа истраживања у области благостања, здравља и успешног старења.

Личност Мета-аналитичка истраживања показују да скале психолошког благостања снажно корелирају са свих пет великих црта личности. Неуротицизам је најснажнији предвиђач психолошког благостања међу пет великих црта, при чему негативно корелира са психолошким благостањем. Конкретно, отвореност има јаке везе са личним развојем, сарадљивост и екстраверзија су значајно повезани са позитивним односима, а савесност је значајно повезана са овладавањем околином и сврхом у животу.

Наследност Индивидуалне разлике у укупној еудајмонији, која се угрубо поистовећује са самоконтролом, као и у аспектима еудајмоније, јесу наследне. Докази из једне студије подржавају постојање 5 независних генетских механизама који леже у основи Рифових аспеката ове особине, што доводи до генетског конструкта еудајмоније у смислу опште самоконтроле, и четири помоћна биолошка механизма који омогућавају психолошке способности сврхе, деловања, раста и позитивних друштвених односа.

Терапија благостања Терапију засновану на шест Рифових елемената развио је Ђовани Фава (енгл. ) са сарадницима.

Види још Процват Субјективна виталност

Референце

Литература

Спољашње везе Репрезентативне публикације Керол Риф (делимично доступне за преузимање) Модел психолошког благостања Керол Риф: Шест критеријума благостања Триша А. Сајферт, Рифове скале психолошког благостања Рифове скале психолошког благостања (PWB), верзија са 42 ставке

Категорија:Психолошки модели Категорија:Благостање