Фредерик Јелинек (; Кладно, 18. новембар 1932 – Балтимор, 14. септембар 2010), рођен Беджих Јелинек () је био чешко-амерички истраживач у области теорије информација, допринео је развоју савремених технологија за машинско превођење језика и препознаванје говора.
Биографија Рођен као Беджих Јелинек, 18. новембра 1932.године у месту Кладно у тадашњој Чехословачкој републици, од оца Вилема (Vilém) и мајке Труде (Trude). Одрастао је у јеврејској породици. Током окупације Чехословачке, његов отац Вилем је планирао да емигрира али безуспешно, заробљен је у логор Терезин где је преминуо 1945. године. Породица се преселила у Праг ради избегавања заробљеништва.
По завршетку Другог светског рата, Јелинек похађа гимназију након више пропуштених година школовања због рестрикција током окупације. Неколико година касније 1948. његова мајка одлучује да с породицом напусти Чехословачку због комунистичког режима који није дозволио Јелинеку да положи државну матуру. Породица се настањује у Њујорку где је Јелинек похађао вечерњу школу за инжерњера на градском колеџу Њујорка.
Током студија добија стипендију од Националог комитета за слободну Европу која му је омогућила да студије настави на Масачусетиском институту технологије, где је учио о теорији иформација од Роберта Фано-а. Докторирао је 1962. године.
Каријера Јелинек је 1962. године започео каријеру на Универзитету Корнел, где је истраживао и предавао о теорији информација. Његов покушај да оствари сарадњу с лингвистом Чарлсом Ф. Хокетом на примени теорије информација на језик није био успешан, али Јелинек је учествовао у поспешивању програма теорије информација на Корнелу.
Јелинек се 1972. године придружио компанији ИБМ, где је више од две деценије предводио групу која се бавила континуираним препознавањем говора. Његов иновативни приступ препознавању говора заснивао се на статистичким методама, омогућавајући рачунарима да ефикасније обрађују природни језик у односу на претходне моделе коју су покушавали да опонашају људске когнитивне способности. 1974. године престаје да предаје на Унвиерзизету Корнел
1993. године, Јелинек се пензионише из компаније ИБМ и придружује се Универзитету Џон Хопкинс као директор Центра за језик и обраду говора. Убрзо након придруживања, започео је с организовањем летњих истраживачких радионица у области језика и обради говора која је спајала инстраживаче из различитих сфера.
Током своје истрађивачке каријере био је више пута награђиван.
Научни рад Педесетих година 20. века теорија информација је привукла све већу пажњу као метод за проучавање језика и говора, упркос Клод Шенон-овом неслагању.
Деценију након, долази до успона формалне лингвистике за коју се везује Ноам Чомски уместо приступа заснованог на вероватноћи. Истраживања у овом периоду губе финансије од владе САД-а.
Радећи у компанији ИБМ, Јелинек је статистичке приступе и приступе засноване на теорији информација у обради језика и говора редефинисао као значајан правац у истраживању. Проблем препознавања говора се третирао као пробабилистички проблем декодирања: на основу аксутичког сигнала, систем препознаје највероватнији низ речи птратећи статистичке моделе самог говорног сигнала и самог језика који се говори. Уместо да се унапред одреде лигнвистичка правила, моделе изводе из самих података о говору.
Нека од његових дела су:
"Statistical Methods for Speech Recognition" (1998) "Probabilistic Information Theory: Discrete and Memoryless Models" (1968)
Референце
Категорија:Амерички информатичари Категорија:Амерички лингвисти