Мађархоморог () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у беретћоујфалушком јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|150п|Tre'e војно картографско снимање Аустро-Угарске iy 1892. Село се налази југозападно од Бихаркерестеша, између Комадија и Керешсакала; са физичкогеографског становишта, налази се на јужном рубу Бихарске равнице, у близини Киш-Шаррета.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Његови остали суседи су Мезешаш на северу, Керешсегапати (Кермешдпуста) на североистоку, Керешsакал на истоку, Бихаругра на југоистоку. Такође се граничи са подручјима Жака и Фурта на северозападу.Таксативни подаци о насељу
Историја Мађархоморог је било насеље из доба Арпада. Његово име први пут је забележено као Хумурок у Варадском регистру 1214. године, у вези са суђењем где су сељани Чошија оптужили једног мештанина за крађу. Током векова, назив места мењао се више пута: 1273. као Хомрок, 1291. и 1322. као Хумурук, 1332. као Хумругд. Године 1322. Хумурук је био у власништву мајстора Михаља, сина Мартона, и граничио се са Тотијем. У 16. веку био је седиште деканата са два поддеканата и 32 парохије. Године 1406. постао је посед породице Чаки, под именом Кењеш-Хоморог. До 1553. био је у власништву породица Литерати, Вемен и Чаки под именом Киш-Хоморог. Године 1612. кнез Габор Бетлен га је поклонио Бенедеку Бухију. У 1732. био је у поседу породица Будаји, Таршољ, Киш, Сас и Сабо, а у другој половини 19. века власници су били Ана Будај, Жигмонд и Ђерђ Ретеги, Шандор Фехер и породице Балог и Немеш. Почетком 20. века имања су овде држали породица Чаки и наследници Фаркаша.
Садашња црква у насељу, изграђена у необарокном стилу, саграђена је 1894. године од стране мајстора Имреа Тота из Мезекерештеша. Њен ентеријер прати неокласични стил. Радови на реновирању цркве почели су 2005. године, а завршени су 2006. године. Порта је такође потпуно реновирана, где се налази споменик житељима Мађархоморога палим у Првом и Другом светском рату.Кратка историја насеља
Почетком 1900-их, насеље је обухватало и Кенез, Цифра-Њешта, Петенд, Нађ-Њешта, Киш-Тоти, Нађ-Тоти, Мођорош пуста и Болдогасоњтелке.
Демографија На попису из 1910. године, од 1669 становника, 1475 су били Мађари, а 183 Румуни. Од њих је 1206 било калвиниста, 379 грчких православаца, а 53 Израелита. Почетком 20. века припадао је округу Бихаркерештеши округа Бихар.
Године 2001, скоро 100% становништва насеља се изјаснило као мађарске националности.A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
На попису из 2011. године, 90,9% становништва се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 0,9% као Роми и 0,7% као Румуни (9,1% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 3,9%, калвинисти 62,2%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 16,1% (16,8% није одговорило).
У 2022. години, 94,5% становништва се изјаснило као Мађари, 0,8% као Роми, 0,8% као Румуни, 0,1% као Пољаци, 0,1% као Немци, 2,3% као друге националности које нису домаће (5,5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 50,9% су били калвинисти, 2% римокатолици, 0,7% гркокатолици, 0,4% остали хришћани, 1% остали католици, 16,8% неконфесионални (28,1% није одговорило)
Литература
BorovszkyBihar Győrffy György: Biharvármegye
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 135 — 138. Мађархоморог на utazom.com honlapján
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар