Аргокс или аргонокс је неформални назив за гас за дисање у роњењу који се састоји од аргона и кисеоника. . Смеша може да се састоји од различитих фракција аргона и кисеоника, у зависности од њене намене. Смеша се прави истим техникама мешања гасова које се користе за производњу нитрокса, осим што се код аргокса аргон додаје у почетном делимичном пуњењу чистим кисеоником уместо ваздухом.
Аргокс је у суштини теоријски гас који се може користити за роњење, па се зато ретко користи, и обично се сматра да нема практичну примену тамо где његове користи надмашују његове недостатке.
Могуће употребе
За човеково истраживање Марса Аргокс, или полу-аргокс/полу-нитрокс, је могућа мешавина кисеоника за људско истраживање Марса због релативне количине аргона у атмосфери Марса. Атмосфера Марса се састоји од приближно: 95% CO2, 1,9% аргона, 1,9% азота. Иако је људима могуће да удишу чисти кисеоник, атмосфера чистог кисеоника је била узрок пожара у Аполо 1. Као таква, станишта на Марсу могу имати потребу за додатним гасовима. Једна могућност је употерба азота и аргона из атмосфере Марса; међутим, тешко их је одвојити један од другог. Као резултат тога, у стаништима на Марсу може се користити 40% аргона, 40% азота и 20% кисеоника. Други концепт за дисање ваздуха је употреба пречишћивача угљен-диоксида са аминским перлама за вишекратну употребу. Док угљен-диоксида филтрира ваздух астронаута, други део се испушта у атмосферу Марса."The Caves of Mars - Martian Air Breathing Mice". highmars.org. Archived from the original on 24 July 2007. Retrieved 12 June 2015
За надувавање сувог ронилачког одела Хелијум у тримиксу за дисање, који се користи да би се избегла азотна наркоза при дубоким роњењима, даје гасу високу топлотну проводљивост у поређењу са ваздухом, што га чини неприкладним за надувавање сувог одела. Рониоци који дишу тримикс у сувим оделима обично надувају своја сува одела својим декомпресионим гасом (обично нитроксом или кисеоником). Док неки носе још једну малу боцу, намењену за надувавање сувог одела, која садржи аргон.
Друга класа ронилаца на средњим дубинама од 30–45 метара (100–150 стопа) којима није потребан тримикс, понекад носи „пони“ боцу за хитне случајеве, као што се учи на многим курсевима дубоког роњења. Такве друге боце су често запремине 3 литра и могу се монтирати на различите начине, од носача за боцу до монтаже на ремен. Ова друга боца може се користити за аргокс, ако се користи суво одело.
Док неки тврде да би се мешавина аргокса са садржајем кисеоника сличним оном у ваздуху могла користити као гас за надувавање одела уместо чистог аргона, јер би таква мешавина имала само мало већу топлотну проводљивост од чистог аргона и, за разлику од чистог аргона, она би била подесна за дисање у хитним случајевима. Међутим, постоји много проблема са употребом гаса за надувавање одела као гаса за дисање у хитним случајевима. Аргон је веома наркотичан гас, што значи да се може удисати само на релативно малим дубинама изнад 20 метара. Међутим, у хитним случајевима ово је довољно за адекватно време декомпресије на типичним нивоима декомпресије између 3 метра и 9 метара и спасило би рониоца од директног изрона. Мала величина типичних веома малих боца за надувавање одела значи да би се њихов садржај брзо исцрпео ако би се удисали, али то није случај са већим посудама.
Топлинска проводљивост аргона је 68% топлотне проводљивости ваздуха или нитрокса, па се стога користи у надувавању сувог одела. Коришћење аргокса и количини од 20% би смањило би топлотну проводљивост на 74% у оодносу на ваздух.
Аргон је далеко наркотичнији (око 2,3 пута) од јефтинијег и лакше доступног азота на дубини, тако да губи у односу на азот у свим улогама као примарни гас за дисање. Ако се максимална оперативна дубина за ваздух услед наркозе узме на 40 метара), онда би за аргокс са 20% (20% O2, 80% Ar) то било 14,5 метара.
Као декомпресиони гас На основу теорије изобарне контрадифузије, теоретски је постављено да аргон, због своје веће молекулске масе у поређењу са азотом (40 наспрам 28 u), може изазвати мање оптерећење инертним гасом, ако се користи као декомпресиони гас, уместо нитрокса. МОД аргокс мешавина које садрже више од око 47% кисеоника ограничен је МОД-ом кисеоника (под претпоставком ppO2 од 1,5 атм), а не МОД-ом аргонске наркозе. Максимална МОД за аргокс мешавине се јавља на 47% кисеоника и 53% аргона, и износи око 22 м. Ова дубина је теоријски максимум који се може безбедно постићи са било којом двокомпонентном аргонском/кисеоничком мешавином: већи удео кисеоника од око 50% резултираће токсичношћу кисеоника пре ове дубине, а већи удео аргона од око 50% резултираће аргонском наркозом пре ове дубине.
Међутим, пошто је аргокс наркотичнији од азота (што га чини опаснијим ако се декомпресиона мешавина случајно удише), и пошто је аргокс умерено скупљи од нитрокса, и углавном зато што је мало истраживања урађено о стварним (у односу на теоријске) физиолошким аспектима дисања аргона током декомпресије, аргокс тренутно није препоручен од стране ниједне професионалне агенције за ову сврху.
Иако постоји мало истраживања која се односе на декомпресију ронилаца помоћу аргонских мешавина, спроведене су научне студије о декомпресији астронаута помоћу аргокса. Прелиминарни резултати тих студија указали су на већи ниво декомпресионе болести када је коришћен аргокс, у односу на чисти кисеоник; међутим, коришћење чистог кисеоника није опција за декомпресију при притисцима за које би се аргокс користио у роњењу, и није урађено директно поређење аргона са азотом. Такође постоји одређена количина анегдотских доказа унутар ронилачке заједнице да је неформално експериментисање са декомпресијом на аргонским мешавинама резултирало високом учесталошћу декомпресионе болести, али нема формалних студија.
Референце
Спољашње везе
Why Argon? Diving applications: Why Argon? - A discussion of various rarely used and theoretical diving gases.
Категорија:Хипербарична медицина