Џуел Пламбер Коб (17. јануар 1924 — 1. јануар 2017) била је амерички биолог, истраживач рака, професор, декан и универзитетски администратор. Допринела је области истраживања рака проучавањем третмана за меланом. Коб је била заговорник повећања заступљености жена и студената припадника мањинских заједница на универзитетима и креирала је програме подршке студентима заинтересованим за наставак постдипломских студија.
Рани живот Џуел Изадора Пламбер била је једино дете Френка В. Пламбера и Керибел (Кали) Пламбер. Оба њена родитеља живела су у Њујорку. Њена мајка, Керибел Кол Пламбер, радила је као наставница физичког васпитања и плеса након што је студирала плес на Универзитету Колумбија. Керибел је поново уписала факултет у исто време када и Џуел и дипломирала је на Универзитету Рузвелт 1945. године. Џуелин отац, Френк, био је први Афроамериканац који је стекне диплому доктора медицине на Универзитету Харвард, поставши лекар специјализован за дерматологију. Њен деда по оцу био је ослобођени роб који је дипломирао на Универзитету Хауард 1898. године и радио као фармацеут.
Економски привилеговано одрастање омогућило је Џуел Пламбер Коб прилике за интелектуално истраживање, од научне библиотеке њеног оца до образовања у неколико расно мешовитих институција. Очекивала је да ће постати наставница физичког васпитања, али се њено интересовање за науку учврстило током друге године средње школе док је гледала кроз микроскоп на часу биологије. Ово интересовање подстакла је њена наставница биологије, а била је фасцинирана и књигама о микроорганизмима као што је „Ловци на микробе” Пола де Крајфа.
Високо образовање Коб је уписала Универзитет Мичигена 1948. године. Незадовољна сегрегираним смештајем за афроамеричке студенте у Мичигену, прешла је на Колеџ Таладега у Алабами. Колеџ Таладега није признавао пренесене бодове, што је приморало Коб да почне изнова. Упркос томе, завршила је своје студије за три године уместо стандардне четири. Дипломирала је биологију 1944. године и постала чланица сестринства Алфа Капа Алфа.
Коб је у почетку одбијена за стипендију за постдипломске студије биологије на Универзитету у Њујорку, наводно због своје расе, али јој је стипендија одобрена након интервјуа. Магистрирала је на Универзитету у Њујорку 1947. године, а докторирала са фокусом на физиологију ћелије 1950. године.
Њена докторска дисертација, Mechanisms of Pigment Formation („Механизми формирања пигмента”), проучавала је формирање гранула меланинског пигмента in vitro користећи ензим тирозиназу.Warren, W. (1999). Black women scientists in the United States. Bloomington: Indiana University Press. Године 1949. именована је за независног истраживача у Морској биолошкој лабораторији у Вудс Холу. Године 2021. град је преименовао путељак у близини ове лабораторије у „Пут Џуел Коб” у њену част.
Професионални живот Након што је докторирала, Коб је постала асистент у настави биологије на Универзитету у Њујорку, док је истовремено радила за Национални институт за рак у Болничком центру Харлем (1950—1952).
Медицински факултет Универзитета Илиноис Од 1952. до 1954. године Коб је била предавач анатомије у Чикагу на Медицинском факултету Универзитета Илиноис, где је предавала хистологију.
Хантер колеџ Убрзо након тога, Коб се вратила у Њујорк, радећи као ванредни професор на постдипломским медицинским студијама Универзитета у Њујорку (1955—1960), а истовремено је радила и као гостујући предавач на Хантер колеџу (1956—1957)."CC NEWS Press Release", February 12, 1969. Plummer Cobb Jewel, Folder 1. Linda Lear Center for Special Collections and Archives, Connecticut College, New London, CT.
Колеџ Сара Лоренс Од 1960. до 1969. године Коб је била шефица биолошке лабораторије на Колеџу Сара Лоренс. Док је била тамо, спроводила је истраживања за учеснике у Националној научној фондацији.
Колеџ у Конектикату Коб је радила као професор зоологије и декан Факултета уметности и наука на Колеџу у Конектикату од јула 1969. до јула 1976. године. Била је прва црна деканка у историји овог колеџа."CC NEWS Press Release 1976." Plummer Cobb Jewel, Folder 1. Linda Lear Center for Special Collections and Archives, Connecticut College, New London, CT. Прихватајући позицију на Колеџу у Конектикату, изјавила је: „Ово је колеџ у транзицији, који се креће напред узбудљивим темпом. Потребно нам је више црних студената и наставника који ће нам помоћи да формулишемо и спроведемо наше смеле нове планове.”
мини|десно|Џуел Пламбер Коб са стажистом Током свог рада на Колеџу у Конектикату, имплементирала је Програм стипендирања за Афроамериканце који је обезбедио финансијску помоћ за најмање 37 студената основних студија на овом колеџу. Стипендија је имала за циљ повећање финансијске подршке за студенте из мањинских заједница. Овај рад је инспирисао сличне програме и на другим универзитетима.
Коб је такође основала петогодишњи постдипломски претмедицински програм, који је пружао финансијску помоћ и образовне могућности за студенте припаднике мањина на колеџу који су желели да каријеру наставе у медицини или стоматологији. Студентима су обезбеђени ресурси за туторство и саветовање. Само пет година након оснивања овог програма, ти студенти су примљени на постдипломске студије на факултетима као што су Јејл, Џорџтаун и Универзитет у Конектикату.
Током боравка у Конектикату, др Коб је била чланица болнице Лоренс и Меморијал у Њу Лондон у, а такође је изабрана за директора Америчког савета за образовање (1973—1976). Као чланица Националног одбора за науку и саветница Америчког удружења за унапређење науке, др Коб је председавала конференцијом 30 научница из редова мањина како би пружила препоруке школама, креаторима политика и влади САД о томе како регрутовати више жена припадница мањина у науку. Веома утицајан извештај објављен је под насловом The Double Bind: The Price of Being a Minority Woman in Science („Двострука замка: Цена тога да будеш жена припадница мањине у науци”).
Због бројних улога које је обављала, Коб је радила дуге сате. Лабораторијски рад је обављала рано ујутру, након чега је следио административни рад пре наставе у поподневним сатима.
Морска биолошка лабораторија Као студенткиња постдипломских студија, Коб је провела лето 1949. године као независни истраживач у Морској биолошкој лабораторији у Вудс Холу, где је проучавала инхибицију деобе ћелија у јајима морских јежева (Arbacia). То је био рани увод у истраживачко интересовање које ће Коб обимно развијати у каснијим годинама: како хормони, ултраљубичасто светло и хемотерапијски лекови могу изазвати промене у деоби ћелија. Прво лето које је провела у овој лабораторији довело је до дубоке повезаности са Вудс Холом, где је касније купила и другу кућу. Постала је члан корпорације МБЛ 1972. године, а именована је за заслужног члана Друштва МБЛ 2007. године. Коб је дуго била читалац у библиотеци, а такође је радила у Управном одбору кампање МБЛ од 1997. до 2000. године.
Резиденцијални колеџ Даглас У јулу 1976. године Коб је одлучила да напусти Колеџ у Конектикату и постане декан и професор биолошких наука на Резиденцијалном колеџу Даглас на Универзитету Ратгерс, као и администратор са пуним радним временом за Женско одељење Ратгерса. Највеће оклевање Коб приликом напуштања претходног колеџа односило се на ограничавање наставка њеног истраживачког рада због нове улоге.
Док је била на Дагласу, Рокфелерова фондација изабрала је Коб (заједно са још девет Американаца) да учествује на глобалној конференцији у Италији о будућности високог образовања за жене. Поред тога, у априлу 1978. године председник Џими Картер именовао је Коб за члана Одбора за иностране стипендије, организације одговорне за утврђивање услова за Фулбрајтову стипендију.
Калифорнијски државни универзитет у Фулертону Коб је именована за председника Калифорнијског државног универзитета у Фулертону 1981. године, чиме је постала прва Афроамериканка која је водила велики универзитет у западноме делу Сједињених Држава. Од самог почетка свог мандата почела је да унапређује кампус и његове објекте.
Коб је била успешна у обезбеђивању средстава за изградњу Зграде за инжењерство и рачунарске науке, која је изграђена државним средствима, као и Геронтолошког центра Руби, који је био први објекат у историји колеџа финансиран приватним донацијама. Такође је обезбедила финансијски капитал за изградњу првог студентског дома у кампусу. Завршетак овог стамбеног комплекса касније је назван у њену част. Коб је такође преговарала о споразуму са корпорацијом Мериот и градом Фулертоном о закупу за изградњу хотела, што јој је омогућило да расположива средства искористи за изградњу спортског комплекса у кампусу. Већина планирања за Научно-лабораторијски центар, који се данас зове Ден Блек Хол, урађена је док је Коб била председница.
У Фулертону, неки чланови професорског већа нису делили интересовања Коб за истраживање и изградњу, сматрајући да је примарна мисија колеџа да предаје. Њена одлука да уђе у споразум о изградњи хотела у кампусу и да дода сателитски кампус у јужном делу округа Оринџ због тога је изазвала критике. Коб је оба питања изнела пред Факултетски сенат на гласање и оба пута су њене одлуке подржане.
Године 1990, у 66. години, била је приморана да се пензионише према правилу које је увела В. Ен Рејнолдс, канцеларка система Калифорнијског државног универзитета, које је налагало да сви председници кампуса старији од 65 година морају да оду у пензију. Реагујући на њен одлазак, Џулијан Фостер, истакнути политиколог са тог кампуса, истакао је да је њен нагласак на истраживању и научном раду њен најважнији допринос овом универзитету.
Након одласка у пензију 1990. године, Коб је именована за професора повереника Калифорнијског државног универзитета за одељење у Лос Анђелесу. Постала је доживотни члан одбора повереника 2005. године.
Године 1991. постала је главни истраживач у Центру и мрежи за приступ науци и инжењерству у Јужној Калифорнији, који помаже ученицима основних и средњих школа из неповлашћених средина да наставе каријеру у областима науке и инжењерства.
Године 2001. Коб је постала главни истраживач за пројекат СТЕП за младе у оквиру пројекта ASCEND на Калифорнијском државном универзитету у Лос Анђелесу.
Истраживачки рад Истраживачки рад Џуел Коб укључивао је проучавање односа између меланина и оштећења коже, као и ефеката хормона, ултраљубичастог светла и агентa хемотерапије на деобу ћелија. Коб је открила да дубља пигментација меланина може заштитити ћелије од штетног УВ зрачења, што омогућава људима са тамнијим теном да имају мање шансе да оболе од рака коже у поређењу са људима светлијег тена. Коб је такође открила да је метотрексат ефикасан у лечењу одређених врста рака коже, рака плућа и дечије леукемије. Овај лек се и данас користи у хемотерапији за лечење различитих карцинома и аутоимуних болести, укључујући рак дојке, рак главе и врата, рак плућа, леукемију и неке врсте лимфома. Коб је била прва која је објавила податке о актиномицину Д и његовој способности да изазове смањење једара у једру нормалних и малигних људских ћелија.
Добила је грант од 5.000 долара од Америчког друштва за борбу против рака за наставак истраживања о директном деловању хормона на меланоме човека и миша у ткивној култури."Letter from American Cancer Society. "May 26, 1971. Plummer Cobb Jewel, Folder 1. Lear Center for Special Collections and Archives, Connecticut College, New London, CT. Овај грант је подржао њена истраживања и шире испитивање раста и диференцијације пигментних ћелија код меланома код људи и мишева.
Осталу подршку за њена истраживања рака пружиле су стипендије за постдокторске студије и истраживачки грантови фондова: „Дејмон Рањон”, Националне научне фондације, Националног института за рак и Јавне здравствене службе.