Гранулом је агрегација макрофага (заједно са другим ћелијама) која се формира као одговор на хроничну упалу. Настаје када имуни систем покушава да изолује стране супстанце које иначе не може да елиминише на други начин. Такве супстанце укључују инфективне микроорганизме (бактерије и гљивице), као и друге материјале као што су страни предмети, кератин и фрагменти хируршких шавова.

Најчешће се формирају у плућима, затим, јетри, бубрезима, кожи или скоро било где другде у човековом телу. Ануларни грануломи су генерално најчешћи, и најчешће се манифестују као квржица, избочина или осип. Могу бити ружичасте, жуте или боје коже и највероватније се појављују на рукама, прстима, ногама, стопалима и лактовима.

Грануломи нису злочудни (канцерогени), јер сами по себи обично нису озбиљни, а понекад су симптом неког другог обољења.

Опште информације У патологији, гранулом представља организовану колекцију макрофага.

У медицинској пракси, лекари повремено користе термин гранулом у његовом дословнијем значењу: „мали чворић”. Будући да мали чворић може представљати било коју врсту ткива – од безазленог невуса до малигног тумора – оваква употреба термина није нарочито специфична. Примери овакве употребе термина гранулом су лезије познате као гранулом гласних жица (или контактни гранулом), пиогени гранулом и интубациони гранулом; све оне заправо представљају гранулационо ткиво, а не грануломе. „Плућни хијалинизирајући гранулом” је лезија коју карактерише фиброза налик келоиду у плућима и она није грануломатозне природе. Слично томе, радиолози често користе термин гранулом када на рендгенском снимку или компјутеризованој томографији грудног коша уоче калцификовани чворић. До ове претпоставке долазе јер грануломи обично садрже калцијум, иако су ћелије које чине гранулом сувише ситне да би их радиолог могао видети. Најпрецизнија употреба термина гранулом захтева да патолог прегледа хируршки уклоњено и обојено (специјалним бојама) ткиво под микроскопом.

Макрофаги, тачније хистиоцити, јесу ћелије које дефинишу гранулом. Они се често спајају формирајући вишеједарне Лангхансове џиновске ћелије. Макрофаги у грануломима се често називају „епителиоидним”, што указује на њихову површну сличност са епителним ћелијама. Епителиоидни макрофаги се разликују од обичних макрофага по томе што имају издужена језгра која често подсећају на ђон папуче или ципеле. Такође имају већа језгра од обичних макрофага, а њихова цитоплазма је обично ружичастија када се боји еозином. Сматра се да су ове промене последица „активације” макрофага од стране узрочног антигена.

Други кључни појам у наведеној дефиницији је реч „организована”, која се односи на збијену формацију лоптастог облика. Макрофаги у овим формацијама су обично толико збијени да је тешко разликовати границе појединачних ћелија. Раштркани макрофаги се не сматрају грануломима.

Сви грануломи, без обзира на узрок, могу садржати и друге ћелије и матрикс. Ту спадају лимфоцити, неутрофили, еозинофили, вишеједарне џиновске ћелије, фибробласти и колаген (фиброза). Додатне ћелије понекад указују на узрок гранулома. На пример, грануломи са бројним еозинофилима могу бити знак кокцидиоидомикозе или алергијске бронхопулмоналне гљивичне болести, а грануломи са бројним неутрофилима указују на бластомикозу, грануломатозу са полиангиитисом, аспирациону пнеумонију или болест мачјег гребања.

Што се тиче основног узрока, разлика између гранулома и других врста упала је у томе што се грануломи формирају као одговор на антигене који су отпорни на инфламаторне ћелије „првог одговора“, као што су неутрофили и еозинофили. Антиген који изазива формирање гранулома је најчешће инфективни патоген или супстанца страна телу, али понекад је антиген који изазива проблем непознат, као код саркоидозе.

Грануломи се јављају код широког спектра болести, како инфективних тако и неинфективних. Инфекције које карактеришу грануломи укључују туберкулозу, лепру, хистоплазмозу, криптококозу, кокцидиоидомикозу, бластомикозу и болест мачјег гребања. Примери неинфективних грануломатозних болести су саркоидоза, Кронова болест, берилиоза, грануломатоза са полиангиитисом, еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом, плућни реуматоидни чворићи и аспирација хране и других честица у плућа.

Казеозни наспрам неказеозних гранулома мини|Туберкулозни казеозни гранулом Важна одлика гранулома јесте присуство или одсуство некрозе, која подразумева изумрле ћелије које под микроскопом изгледају као маса безобличног детритуса без видљивих једара. Сродни појам, казеација (буквално: претварање у сир), односи се на облик некрозе који голим оком подсећа на сир („казеозан”) и обично је карактеристика гранулома код туберкулозе. Препознавање некрозе у грануломима је важно јер грануломи са некрозом најчешће имају инфективни узрок. Постоји неколико изузетака од овог општег правила, али оно ипак остаје корисно у свакодневној дијагностичкој патологији.

Етиологија Инфекције и саркоидоза су два најчешћа узрока гранулома. У остале инфекције које најчешче могу изазвати грануломе спадају:

Туберкулоза (ТБ) Инфекција нетуберкулозним микобактеријама Одређене врсте гљивичних инфекција мини|Гранулом узрокован страним телом Друге инфекције, страни предмети у телу, одређене удисане супстанце и реакције на лекове такође могу бити узрок гранулома.

Грануломи се формирају када одређене ћелије имуног система (макрофаги) нису у стању да униште нешто што сматрају опасним. То може бити инфекција, попут бактерија или гљивица, или се могу развити као одговор на страна тела уграђена у кожу, која људско тело не препознаје, попут хируршких шавова или трна.

Макрофаги су посебне имуне ћелије које „гутају“ супстанце које не припадају људском телу и уништавају их. Ако нису у стању да нешто униште, то може покренути све више и више имуних ћелија да дођу у то подручје и у том подручју формирају кластер ћелија.

Грануломи се понекад формирају и када имуни систем претерано реагује и изазива упалу, чак и када нема против чега да се бори.

Фактори ризика Грануломи су чешћи код људи са хроничним (дуготрајним) инфекцијама или упалама, попут туберкулозе, одређених гљивичних инфекција или  Кронове болести.

Клиничка слика Грануломи обично не изазивају симптоме, а када се појаве, клиничка слика зависи од бројности и од тога где се гранулом формира у телу.

Симптоми могу укључивати:

На плућима: кратак дах, кашаљ, бол у грудима или хрипање На оку: проблеми са видом, црвенило или бол у очима На кожи: квржице (које могу бити светлије или тамније од околне коже, нијансе ружичасте или љубичасте), плакове и разне врсте осипа, на или испод површине коже. На јетра: повишене вредности тестова јетре у крви

Такође клиничку слику може да карактерише појава симптоме инфекције, попут грознице, отечених лимфних чворова и ноћног знојења.

Ануларни грануломи су генерално најчешћи, најчешће се манифестују као квржица, избочина или осип. Могу бити ружичасте, жуте или боје коже и највероватније се појављују на рукама, прстима, ногама, стопалима и лактовима.

Грануломи обично нису болни.

Терапија Појединачни грануломи се често не лече, изузев ако узрокују проблеме у функционисању тела или се налазе на месту које може проузроковати штету. Многи облици гранулома узроковани инфекцијом захтевају лечење чак и ако их има само неколико.

У зависности од узрока, могући третмани могу укључивати примену:

кортикостероида  за смањење упале, имуносупресора  ако нарушено имунолошко стање узрокује грануломе, антибиотских, антифунгалних или антипаразитски лекови за лечење инфекција.

Превенција Спречавање гранулома подразумева одржавање општег здравља и минимизирање изложености штетним супстанцама. Применом редовне хигијене, редовним вакцинисањем и избегавањем продуженог излагање иритантима или супстанцама за које се зна да изазивају упалу, може се спречити појава гранулома.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Упале Категорија:Анатомска патологија