мини|Пад Титана (1588–1590) Корнелис Корнелисзон ван ХарлемКраћа верзија патронима Корнелисзон је Корнелис. (Cornelisz.) (1562 — 11. новембар 1638) био је холандски сликар Златног доба и цртач, један од водећих уметника северног маниризма у Холандији и важан претходник Франса Халса као портретисте.

Биографија Рођен у Харлему, Корнелис Корнелисзон ван Харлем био је ученик Питера Питерса у Харлему, а касније Гилиса Коањеа у Антверпену. Познат је међу историчарима уметности као члан харлемских манириста, на које је снажно утицао рад Бартоломеја Шпрангера, чије је цртеже у Харлем донео Карел ван Мандер 1585. године, што је имало снажан и тренутни ефекат.Slive 1995, стр. 8. Сликао је углавном портрете, као и митолошке и библијске мотиве. У почетку је Ван Харлем сликао велика, високо стилизована дела са актовима у италијанском стилу у уврнутим позама са гротескном, неприродном анатомијом. Касније се његов стил променио у онај који се заснивао на холандској реалистичкој традицији.

Када су његови родитељи побегли из Харлема, док је шпанска војска опседала град 1573. године током Осамдесетогодишњег рата, Ван Харлем је остао и одгајао га је сликар Питер Питерс Старији, његов први учитељ. Касније, 1580–1581. године, Ван Харлем је студирао у Руану у Француској, и Антверпену (код Коањеа), пре него што се вратио у Харлем, где је остао до краја живота. Постао је цењени члан заједнице и 1583. године добио је своју прву званичну наруџбину од града Харлема, портрет милицијске чете, Банкет харлемске цивилне гарде. Касније је постао градски сликар Харлема и добио бројне званичне наруџбине. Као портретиста, како група тако и појединаца, имао је важан утицај на Франса Халса. Оженио се Марићен Арентсдр. Дејман, ћерком градоначелника Харлема, нешто пре 1603. године. Године 1605. наследио је трећину имања свог богатог таста.

Дела Заједно са Карелом ван Мандером, Хендриком Голцијусом и другим уметницима, покренуо је неформалну школу цртања која је у круговима историје уметности постала позната као Харлемска академија или „харлемски маниристи”. Вероватно је то била веома неформална група, која се можда састајала да би цртала голе моделе, а свакако да би размењивала уметничке погледе. Ван Харлем је такође одиграо улогу у неуспелом покушају доношења нове повеље за Еснаф Светог Луке у Харлему 1630. године, којом се покушао подићи статус уметника. Његови регистровани ученици били су Саломон де Брај, Корнелис Јакобс Делф, Корнелис Енгелс и Герит Питерс Свелинк. Међу његовим студентима био је и Корнелис Клас Хеда (брат Вилема Класа Хеде), који је изгледа извезао Ван Харлемов специфичан бренд маниризма у Индију, где је био активан на двору султана у Биџапуру.

Његове слике су изложене у Музеју Франса Халса у Харлему, Рајксмузеуму у Амстердаму, Лувру у Паризу, Националној галерији у Лондону, Ермитажу у Санкт Петербургу, Музеју Бас у Мајами Бичу и другим музејима.

Галерија

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Веб-галерија уметности Artcyclopedia Музеј Гети

Категорија:Рођени 1562. Категорија:Умрли 1638. Категорија:Холандски сликари