Породица Ван Гог у његовој уметности односи се на дела која је Винсент ван Гог насликао за чланове породице Ван Гог или која их приказују. Године 1881. Винсент је нацртао портрет свог деде, који се такође звао Винсент ван Гог, и своје сестре Вил. Док је живео у Нинену, Винсент је овековечио свог оца на слици Мртва природа са Библијом након његове смрти 1885. године. Тамо је такође током 1884. и 1885. године направио много слика и цртежа парохијског дома својих родитеља, његове баште и цркве. На врхунцу своје каријере у Арлу насликао је Портрет уметникове мајке, Сећање на башту у Етену на којој су његова мајка и сестра и Читатељка романа, за коју се верује да представља његову сестру Вил.
Док је Ван Гог боравио у душевној болници Сен Пол у Сен Ремију, насликао је неколико слика као поклоне својој мајци и сестри, као и слику Бадемово дрво у цвату за свог брата Теа и његову супругу Јохану како би прославили рођење свог сина, којем су дали име Винсент.
Винсент ван Гог (деда) мини|Винсент ван Гог, Портрет Винсента ван Гога, уметниковог деде, 1881, Музеј Ван Гога, Амстердам
Деда Винсента ван Гога (рођен 1789) такође се звао Винсент ван Гог. Према првом биографу уметника, његовој снаји Јохани ван Гог, деда је био пастор, син Јохане ван дер Вин из Мехелена и Јоханеса ван Гога. Јохана ван Гог пише да је Јоханес „прво био израђивач златних жица као и његов отац, али је касније постао учитељ Библије и службеник у Клостеркерку (Манастирској цркви) у Хагу.” Она га описује као интелектуалца, човека преданог дужности који је награђиван признањима и сведочанствима за свој истакнути рад. Породично наслеђе од његовог прастрица — вајара и доживотног нежење — омогућило је Винсенту ван Гогу (старијем) да студира теологију на Универзитету у Лајдену. Након што је успешно завршио студије и сместио се у парохијском дому у Бенсхопу, оженио се Е. Х. Вридаг 1810. године. Остали су у браку све до Елизабетине смрти 7. марта 1857; велечасни Винсент ван Гог живео је до 1874. године.Hulsker, стр. 6
У јулу 1881. Винсент (млађи) је нацртао Портрет уметниковог деде (F876). Дело је нацртано оловком и смеђим мастилом, уз употребу непрозирне беле водене боје и смеђег туша. Цртеж је у власништву Музеја Ван Гога у Амстердаму.
Отац и мајка
Теодорус ван Гог мини|лево|Мртва природа са Библијом, 1885, Музеј Ван Гога, Амстердам (F117) Теодорус ван Гог је рођен 8. фебруара 1822. године, као једно од једанаесторо деце и једини од шесторо браће који је постао пастор попут свог оца. Теодорус је дипломирао на Универзитету у Утрехту 1849. након успешно завршеног теолошког програма, што му је омогућило да добије позицију пастора у Грот Зундерту, селу у регији Северни Брабант у Холандији. Његов отац, Винсент ван Гог, потврдио му је службу у Зундерту 1. априла 1849. године.Hulsker, стр. 6, 8 Велечасни Теодорус ван Гог био је пастор протестантске Холандске реформаторске цркве, која се држала калвинистичке доктрине. У мају 1851. Теодорус се оженио Аном Корнелијом Карбентус, чији је отац био у књижарском послу. Према речима Јохане ван Гог, Теодорус је био згодан мушкарац, „неки су га звали лепим пастором, имао је пријатан карактер и лепе духовне особине.”цитирано у Hulsker, стр. 6
Винсент ван Гог је насликао очеву холандску ауторизовану Библију на слици Мртва природа са Библијом (F117) неколико месеци након Теодорусове изненадне смрти у марту 1885. године. Библија симболизује очеву веру, коју је Винсент видео као заробљену у конвенцијама. Насликао је отворену страницу на одломку из Исаије 53. Испред Библије је поставио роман Емила Золе Радост живљења, који је за њега вероватно симболизовао световност. Изгорела свећа приказује гашење — можда и очевог живота и Винсентове вере.
Ана ван Гог мини|Портрет уметникове мајке, октобар 1888, Музеј уметности Нортон Сајмон, Пасадена, Калифорнија (F477) Ана Корнелија Карбентус рођена је 10. септембра 1819. године у Хагу. Њен отац Вилем Карбентус био је краљевски књиговезац. Њена млађа сестра Корнелија удала се за Теодорусовог брата, Винсента ван Гога, трговца уметнинама, а њена старија сестра се удала за свештеника по имену Стрикер. Ана је постала побожна и корисна свештеникова жена, помажући свом мужу у парохији. Волела је уметност и била је уметнички наклоњена, „испуњавајући свеске цртежима биљака и цвећа” и студирајући сликање код Хендрика ван де Санде Бакхујзена. Надживела је своја три одрасла сина и свог мужа, али је ипак задржала „своју енергију и дух и носила своју тугу са ретком храброшћу.”
Портрет уметникове мајке (F477) базиран је на црно-белој фотографији његове мајке. Винсентова мајка изгледа као угледна жена средње класе, пажљива и поносна, на зеленој позадини.
Ван Гог је насликао Сећање на башту у Етену (F496) да би је окачио у својој спаваћој соби. Замислио је да је старија жена његова мајка, а млађа са карираним шалом његова сестра Вил. Вил је рекао да има „утисак о теби као да си из Дикенсових романа.” Вил стоји иза своје мајке на слици. Иза њих је жена нагнута и ради у башти. Мајка и ћерка испуњавају предњи план левог оквира слике, наизглед излазећи из призора. У писму сестри описао је слику: „Млађа од две даме које су изашле у шетњу носи шкотски шал са зеленим и наранџастим коцкама и црвени сунцобран. Старица има љубичасти шал, скоро црн. Али букет далија, од којих су неке цитрон жуте, а друге ружичасте и беле помешане, су као експлозија боја на тмурној фигури. Иза њих неколико кедрових грмова и смарагдно зелени чемпреси. Иза чемпреса се види поље бледо зелених и црвених купуса, окружено ивицом од ситног белог цвећа. Пешчана стаза је сирове наранџасте боје; лишће на две гредице гримизноцрвених геранијума је веома зелено. Коначно, у равни између њих, налази се слушкиња у плавом, која уређује мноштво биљака са белим, ружичастим, жутим и цинобер-црвеним цвећем.”
„Изволи. Знам да ово тешко да би се могло назвати сличношћу, али за мене преноси поетски карактер и стил баште онако како га осећам. Свеједно, претпоставимо да сте две даме у шетњи ти и наша мајка; претпоставимо чак да не постоји ни најмања, апсолутно ни најмања вулгарна и глупа сличност – ипак промишљен избор боје, тмурно љубичасте са мрљом насилне цитрон жуте боје далија, мени сугерише мајчину личност.”
„Фигура у шкотском карираном узорку са наранџастим и зеленим коцкама истиче се на тмурној зеленој боји чемпреса, чији је контраст додатно наглашен црвеним сунцобраном – ова фигура ми даје утисак о теби као онима из Дикенсових романа, нејасно репрезентативна фигура.”
Како се успињао до врхунца каријере, Винсент је уживао да својој породици поклања вредне слике. „Велики букети цвећа, љубичасти ириси, велики букети ружа,” отишли су његовој мајци. Још један пример, „најрешенија и најстилизованија од три” слике жена које беру маслине направљена је за његову сестру и мајку.
Породица мини|325px|Теодорус и Ана ван Гог са породицом, укључујући Винсента, Ану, Теа, Елизабету, Вилхелмину и Корнелијуса.
Ана и Теодорус били су посвећени заједницама којима су служили, обезбеђујући да њихова дела говоре једнако одлучно као и Теодорусове недељне проповеди. И мајка и отац су веровали да Бог увек бди над њима и охрабривали су своју децу да траже Божје присуство у природи, попут облика облака или у многим бојама залазака сунца.
Винсент је 1889. рекао: „Шта год мислио о другим стварима, наш отац и мајка су били узорни као брачни пар.”
Винсент ван Гог
Винсент ван Гог је рођен 30. марта 1853. године, тачно годину дана након мртворођеног првог детета Ане и Теодоруса које се такође звало Винсент. Као дете волео је животиње и цвеће. По темпераменту је био снажан, енергичан и тврдоглав. Винсент је волео да се игра напољу и измишљао је игре за своју браћу и сестре, за шта је једном био награђен најлепшим грмом руже у башти. Било је неколико случајева да је Винсент показао свој уметнички таленат, али након што би добио похвале од родитеља, он би те предмете уништио. Похађао је локалну школу, али интеракција са сеоским дечацима чинила га је грубим. Како је породица расла, доведена је гувернанта да подучава децу у парохијском дому.
Године 1864, Винсент је са једанаест година послат на школовање у оближњи интернат у Зевенбергену, што је довело до његовог доживотног осећаја изгнанства. Године 1866. његови родитељи су одлучили да га пошаљу у нови и престижни Колеџ Вилем II у Тилбургу. У марту 1868. Ван Гог се изненада вратио кући. Током његове две године на Колеџу Вилем II сликар Ц. Ц. Хујсманс му је био наставник уметности. Како је Ван Гог улазио у одрасло доба, јаз се проширио. Након што није успео као трговац уметнинама и свештеник, одлучио је да постане уметник. Што су његови чланови породице више предлагали могуће алтернативне позиве, то је био већи јаз између Винсента и његове породице. Поред тога, Винсентов начин облачења, понашање и необичан љубавни живот узнемиривали су и срамотили породицу. До 1881. Винсент је развио свој лични поглед на свет и религију који се веома разликовао од погледа његових родитеља, сматрајући да је организована религија превише стежућа. Писао је свом брату Теу: „Сматрам да су очеве и мајчине проповеди и идеје о Богу, људима, моралу и врлини пуне бесмислица.”
Тео ван Гог
Тео ван Гог је рођен у Грот Зундерту 1. маја 1857. године, четири године након свог брата Винсента. Био је нежнији, љубазнији и крхкије грађе, али је делио црвенкаст светао тен и светло плаве очи свог старијег брата. Тео и Винсент почели су да пишу писма један другом 1872. и наставили су током 18 година, са 668 писама од Винсента Теу, од којих су многа садржала скице. Тео је постао Винсентов кључни извор емоционалне и финансијске подршке док је градио свој уметнички развој. Тео, који је водио уметничку галерију у Паризу и био добро упућен у трендове модерне уметности, саветовао је Винсента. Тео се оженио Јоханом Бонгер и добили су сина, коме су дали име Винсент Вилем. Тео је умро шест месеци након Винсентове смрти, 25. јануара 1891. године.
Музеј Ван Гога приписује слику, која се генерално сматра аутопортретом, заправо приказу његовог брата Теа. За Портрет Теа ван Гога (F294), музеј наводи да је слика направљена „како би се експериментисало са бојом, као што можемо видети у ефекту жутог шешира на плавој позадини, и у распону боја на јакни, машни и позадини.” Алберт Џ. Лубин, аутор књиге „Странац на Земљи: Психолошка биографија Винсента ван Гога” (енгл. Stranger on the Earth: A Psychological Biography of Vincent van Gogh) тврди да Винсент није насликао ниједан портрет свог брата.
Поред ове слике налази се један од Винсентових аутопортрета (F296), такође насликан 1887. године.
мини|Бадемово дрво у цвату, 1890. Музеј Ван Гога, Амстердам (F671) Винсент је насликао Бадемово дрво у цвату за Теа и његову супругу како би прославили рођење њиховог сина, симболизујући нови живот у цветовима бадемовог дрвета. Винсент је писао својој мајци поводом рођења Теине и Јоханине бебе: „Колико сам био срећан када су стигле вести... много бих више волео да је дечака назвао по оцу, о коме толико размишљам ових дана, него по мени; али пошто је то сада већ урађено, одмах сам почео да правим слику за њега, да је окаче у својој спаваћој соби, велике гране белог бадемовог цвета насупрот плавом небу.”
Светле боје су рефлексија слика које су настале у Арлу и трансформативног рада који је Винсент имао на жанру мртве природе.
Вил ван Гог
Вил, скраћено од Вилхелмина, била је најмлађа од Винсентових сестара, рођена 1862. године. Живела је са родитељима, а након што је њен отац умро, остала је са мајком. Понекад је била гувернанта, приватна медицинска сестра, социјална радница и наставница веронауке. Чежнула је да постане писац и била је ентузијастична када би чула вести о Паризу, његовој уметности и културним дешавањима. Ван Гог и Вил су једно другом писали о књижевности и модерној уметности на веома сличан начин као што је то радио са својим братом, Емилом Бернаром и Полом Гогеном.