24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.
Догађаји
1360 — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1648 — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи. 1789 — Почела је Брабантска револуција инвазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике. 1795 — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава. 1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“. 1912 — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату. 1917 — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство. 1922 — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру. 1939 — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду. 1944 — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету. 1945 — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација. 1960 — Прототип совјетске интерконтиненталне балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа. 1964 — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом. 1970 — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче. 1980 — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“. 1991 — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самоопредељење. 2000 — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије. 2001 — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру. 2002 — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен. 2003 — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године. 2020 — Срушио се авион америчке морнарице у Алабами, и два пилота су погинула. У самоубилачком бомбашком нападу на образовни центар у Кабулу, убијено је 18 особа, а 57 је рањено.
Рођења 51 — Домицијан, римски цар. (прем. 96) 1503 — Изабела Авиз, шпанска краљица. (прем. 1539) 1632 — Антони ван Левенхук, холандски научник. (прем. 1723). 1804 — Вилхелм Едуард Вебер, немачки физичар. (прем. 1891) 1885 — Џејмс С. Шерман, амерички политичар. (прем. 1912) 1887 — Октав Лапиз, француски бициклиста. (прем. 1917) 1889 — Мустафа Голубић, генерал НКВД-а, атентатор. (прем. 1941) 1891 — Рафаел Леонидас Трухиљо, доминикански политичар (прем. 1961) 1898 — Пенг Дехуај, кинески војни лидер и политичар. (прем. 1974) 1927 — Жилбер Беко. француски музичар и глумац. (прем. 2001) 1927 — Жан Клод Паскал, француски глумац и певач. (прем. 1992) 1930 — Јохан Галтунг, норвешки социолог и математичар. (прем. 2024) 1932 — Пјер-Жил де Жен, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1991). (прем. 2007) 1936 — Бил Вајман, енглески музичар, најпознатији као басиста групе -{The Rolling Stones}-. 1939 — Ф. Мари Ејбрахам, амерички глумац. 1942 — Фернандо Ваљехо, колумбијски писац, филмски стваралац и сценариста. 1947 — Кевин Клајн, амерички глумац, комичар и певач. 1947 — Борислав Џаковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2019) 1953 — Бранко Милановић, српски економиста. 1954 — Малком Тернбул, аустралијски политичар. 1966 — Роман Абрамович, руски милијардер, предузетник, инвеститор и политичар. 1972 — Катарина Жутић, српска глумица. 1973 — Венсан Кандела, француски фудбалер. 1973 — Џеф Вилсон, новозеландски рагбиста. 1976 — Петар Стојчев, бугарски пливач. 1978 — Мајер Четмен, амерички кошаркаш. 1978 — Саша Шестић, аустралијски бармен и бивши рукометаш. 1980 — Моника Арнолд, америчка музичарка, глумица и предузетница. 1981 — Кристофер Букер, амерички кошаркаш. 1984 — Антон Гавел, словачко-немачки кошаркаш. 1985 — Вејн Руни, енглески фудбалер. 1985 — Александар Радојичић, српски глумац. 1986 — Дрејк, канадски музичар и глумац. 1989 — Огњен Врањеш, босанскохерцеговачки фудбалер. 1990 — Никола Вучевић, црногорски кошаркаш. 1991 — Бојан Дубљевић, црногорски кошаркаш. 1992 — Урош Ћосић, српски фудбалер. 1994 — Мигел Араухо, перуански фудбалер. 1994 — Андрија Луковић, српски фудбалер. 1999 — Лазар Шаренац, српски фудбалер.
Смрти 996 — Иго Капет, француски краљ (рођ. 938) 1260 — Кутуз, мамелучки султан Египта. 1375 — Валдемар IV Дански, краљ Данске. (рођ. 1320) 1537 — Џејн Симор, краљица Енглеске, трећа супруга Хенрија VIII. (рођ. 1508) 1601 — Тихо Брахе, дански астроном. (рођ. 1546). 1725 — Алесандро Скарлати, италијански композитор. (рођ. 1660) 1907 — Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар. (рођ. 1852) 1945 — Видкун Квислинг норвешки политичар и државник. (рођ. 1887) 1948 — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла. (рођ. 1870) 1958 — Џорџ Едвард Мур, енглески филозоф и професор. (рођ. 1873) 1959 — Ђорђе Нешић, офталмолог, оснивач Очне клинике у Београду. (рођ. 1873) 1961 — Милан Стојадиновић, српски политичар, правник, економиста и професор. (рођ. 1888) 1976 — Давид Ојстрах, совјетски виолиниста. (рођ. 1908) 1976 — Георгије Острогорски, историчар. (рођ. 1902) 1994 — Раул Хулија, порторикански глумац. (рођ. 1940) 1997 — Зоран Тодоровић Кундак, српски политичар. (рођ. 1959) 2001 — Јаромил Јиреш, чешки режисер и сценариста. (рођ. 1935) 2005 — Роза Паркс, афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица. (рођ. 1913) 2011 — Џон Макарти, амерички научник. (рођ. 1927) 2015 — Морин О’Хара, ирска глумица и певачица. (рођ. 1920) 2017 — Фетс Домино, амерички пијаниста и кантаутор. (рођ. 1928)
Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол Филип Свети Теофан Начертани
Литература
http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=24&mm=10&yyyy=2003