30. октобар (30.10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у преступној години). До краја године има још 62 дана.

Догађаји

1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа. 1791 — По окочању Аустријско-турскog ратa (1788-1791), хабзбуршка војска предаје Шабац Османлијама. 1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург. 1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода. 1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја. 1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији. 1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД. 1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану. 1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу. 1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану. 1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи. 1995 — Са 50,6% гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције. 1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“. 2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА. 2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

Рођења 1735 — Џон Адамс, амерички државник. (прем. 1826) 1762 — Андре де Шеније, француски писац. (прем. 1794) 1839 — Алфред Сисли, енглеско-француски сликар. (прем. 1899) 1871 — Пол Валери, француски пјесник. (прем. 1945) 1885 — Езра Паунд, амерички пјесник. (прем. 1972) 1906 — Ђузепе Фарина, италијански аутомобилиста. (прем. 1966) 1931 — Ђорђе Марјановић, српски певач. (прем. 2021) 1932 — Луј Мал, француски редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1995) 1932 — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (прем. 2001) 1934 — Милић од Мачве, српски сликар. (прем. 2000) 1939 — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група -{Jefferson Airplane}-, -{Jefferson Starship}- и -{Starship}-. 1941 — Теодор В. Хенш, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2005). 1948 — Звонимир Зоричић, хрватски глумац. (прем. 2015) 1949 — Леон Рипи, амерички глумац. 1953 — Бориша Ђорђевић, југословенски и српски фудбалер. 1953 — Чарлс Мартин Смит, амерички глумац, редитељ, и сценариста. 1957 — Кевин Полак, амерички глумац и комичар. 1960 — Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020) 1961 — Зоран Туцић, српски ликовни уметник и архитекта. 1964 — Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер. 1966 — Зоран Милановић, хрватски политичар и правник, премијер Хрватске (2011—2016). 1966 — Абу Мусаб ел Заркави, јордански герилац и терориста. (прем. 2006) 1967 — Илија Лупулеску, српско-амерички стонотенисер. 1970 — Нија Лонг, америчка глумица. 1973 — Адам Копланд, канадски глумац и рвач. 1978 — Џерод Хендерсон, амерички кошаркаш. 1981 — Морис Бејли, америчко-јамајкански кошаркаш 1981 — Иванка Трамп, амерички модел. 1982 — Клеманс Поези, француска глумица и модел. 1986 — Томас Моргенштерн, аустријски ски-скакач. 1991 — Томаш Саторански, чешки кошаркаш. 1994 — Душан Кутлешић, српски кошаркаш. 1996 — Девин Букер, амерички кошаркаш. 1997 — Предраг Васић, српски глумац.

Смрти 1757 — Осман III, султан Османлијског царства 1830 — Петар I Петровић Његош, црногорски владика. 1895 — Тоша Анастасијевић, српски глумац. (рођ. 1851) 1902 — Јован Пачу, српски композитор и пијаниста (рођ. 1847) 1910 — Анри Динан, швајцарски филантроп. 1959 — Пио Бароха, шпански књижевник (рођ. 1872) 1975 — Густав Лудвиг Херц, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1921. 1977 — Густав Крклец, хрватски књижевник (рођ. 1899) 1999 — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (рођ. 1918) 2002 — Рудолф Бручи, хрватски композитор (рођ. 1917) 2007 — Срђан Мркушић, српски фудбалер и тренер. (рођ. 1915) 2013 — Јанош Тот, српски глумац. 2017 — Милан Радуловић, српски књижевник и писац. 2020 — Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски.

Празници и дани сећања 1817 — Симон Боливар основао прву независну владу Венецуеле. 1869 — Извођењем алегоријске слике Ђорђа Малетића „Посмртна слава кнеза Михаила“, у Београду отворена нова зграда Народног позоришта, изграђена по пројекту Александра Бугарског. 1918 — Словачка прогласила одвајање од Мађарске и уједињењем с Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену после распада Аустроугарске у Првом светском рату. 1973 — Пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију. Српска православна црква данас прославља Свети пророк Осија Преподобномученик Андреј Критски Референце