3. новембар (3.11.) је 307. дан године по грегоријанском календару (308. у преступној години). До краја године има још 58 дана.

Догађаји

1534 — Енглески парламент усвојио је Акт о супремацији чиме је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, а папи одузета власт над црквом у Енглеској. 1812 — Руска војска је поразила одступницу Наполеонове Велике армије у бици код Вјазме. 1839 — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину. 1867 — Битка код Монтане. 1883 — Српска војска је угушила Тимочку буну. 1903 — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу "Нешвил", прогласила независност од Колумбије. 1912 — Закључено примирје у Првом балканском рату. 1918 — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије. 1918 — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција. 1946 — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент. 1957 — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему. 1956 — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација. 1961 — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда. 1964 — За председника САД је изабран Линдон Џонсон. 1970 — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. 1976 — Џими Картер је постао председник САД. 1978 — Доминиканска Република је добила независност. 1991 — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније. 1992 — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе. 2002 — На парламентарним изборима у Турској победила је Странка правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна. 2004 — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут. 2010 — Земљотрес је погодио Краљево.

Рођења 1560 — Анибале Карачи, италијански сликар. (прем. 1609) 1774 — Јаков Јакшић, устанички командант, управник штампарије и трговац, први надзорник пошта у Србији. 1796 — Јован Гавриловић, српски историчар и политичар. (прем. 1877) 1801 — Карл Бедекер, немачки издавач књига. (прем. 1859) 1801 — Винцензо Белини, италијански композитор. (прем. 1835) 1845 — Зигмунт Глогер, пољски историчар, археолог и етнограф. (прем. 1910) 1877 — Карол Хуберт Ростворовски, пољски драматург и песник. (прем. 1938) 1879 — Валери Славек, директор Непартијског блока сарадње са владом, премијер Пољске. (прем. 1939) 1901 — Леополд III, краљ Белгије. (прем. 1983) 1901 — Станислав Толпа, пољски ботаничар. (прем. 1996) 1921 — Чарлс Бронсон, амерички глумац. (прем. 2003) 1927 — Збигњев Цибулски, пољски глумац. (прем. 1967) 1931 — Моника Вити, италијанска глумица. (прем. 2022) 1933 — Џон Бари, енглески композитор и диригент, најпознатији по филмској музици. (прем. 2011) 1933 — Џереми Брет, енглески глумац. (прем. 1995) 1933 — Јелена Жигон, српска глумица. (прем. 2018) 1936 — Рој Емерсон, аустралијски тенисер. 1945 — Герд Милер, немачки фудбалер. (прем. 2021) 1948 — Саша Хаџи Танчић, српски књижевник. (прем. 2014) 1957 — Долф Лундгрен, шведски глумац, редитељ, сценариста, продуцент и мајстор борилачких вештина. 1962 — Здравко Понош, генерал-потпуковник Војске Србије у пензији, начелник Генералштаба Војске Србије (2006—2008). 1963 — Војислав Жанетић, српски сценариста. 1968 — Аца Лукас, српски певач. 1969 — Роберт Мајлс, италијански музичар, композитор, ди-џеј и музички продуцент. (прем. 2017) 1970 — Петар Васиљевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Педро Проенса, португалски фудбалски судија. 1971 — Унаи Емери, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Двајт Јорк, фудбалер из Тринидада и Тобага. 1977— Срђан Срдић, српски романописац, аутор кратких прича, есејиста, критичар, уредник, издавач и предавач креативног писања. 1977 — Арија Ђовани, америчка порнографска глумица и модел. 1979 — Пабло Ајмар, аргентински фудбалер. 1981 — Давиде Торосантучи, италијански бициклиста. 1982 — Борис Пашански, српски тенисер. 1982 — Јевгениј Пљушченко, руски клизач. 1987 — Кортни Барнет, аустралијска музичарка. 1990 — Стефан Јовић, српски кошаркаш. 1995 — Кендал Џенер, амерички модел. 2000 — Љен Ђуенђе, кинески скакач у воду.

Смрти 361 — Констанције II, римски цар. (рођ. 331) 1231 — Владислав III Ласконоги, кнез Великопољске. 1599 — Анджеј Батори, кардинал вармињски (рођ. 1563) 1766 — Томас Абт, немачки филозоф. (рођ. 1738) 1914 — Џорџ Тракл, аустријски песник. (рођ. 1887) 1918 — Александар Лапунов, руски математичар. (рођ. 1857) 1928 — Лудомир Савицки, пољски географ. (рођ. 1884) 1954 — Анри Матис, француски сликар. (рођ. 1869) 1970 — Петар II Карађорђевић, југословенски краљ.(рођ. 1923) 1970 — Јоханес Уридил, аустријски писац. (рођ. 1896) 1981 — Едвард Коцбек, словеначки књижевник. (рођ. 1904). 1991 — Роман Вилхелми, пољски глумац. (рођ. 1936) 1995 — Бојан Адамич, словеначки композитор (рођ. 1912) 1996 — Жан-Бедел Бокаса, цар Централноафричке Републике. (рођ. 1921) 2001 — Ернст Гомбрих, британски историчар уметности. (рођ. 1909) 2007 — Александар Дедјушко, руски глумац (рођ. 1962)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Преподобни Иларион Велики Свети исповедник Висарион Преподобни Иларион Кијевски Римокатоличка црква данас слави - дан светог Хуберта - заштитник ловаца Панама - Народни празник Доминиканска Република - Празник независности Јапан - Дан Културе(Bunka-no Hi) Малдиви - Дан победе