29. октобар (29.10.) је 302. дан године по грегоријанском календару (303. у преступној години). До краја године има још 63 дана.
Догађаји
588 — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства. 1814 — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци. 1881 — У Јапану основана прва национална политичка странка. 1888 — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“. 1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства. 1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи. 1941 — У Осијеку су усташе стрељале шесторицу Јевреја због давања прилога за "Црвену помоћ" 1956 — Нападом израелске војске на Синајско полуострво је почела Суецка криза. 1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике. 1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија. 1969 — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту. 1996 — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст. 1998 — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права. Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије. 1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом. 2000 — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу. 2001 — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа. 2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.
Рођења 1507 — Фернандо Алварез де Толедо, шпански војсковођа, војвода од Албе. (прем. 1582) 1891 — Фани Брајс, америчка глумица, комичарка и певачица. (прем. 1951) 1897 — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (прем. 1945) 1909 — Иван Бек, српски фудбалер. (прем. 1963) 1910 — Алфред Џ. Ајер, енглески филозоф и писац. (прем. 1989) 1929 — Јевгениј Примаков, руски политичар и дипломата, премијер Русије (1998—1999). (прем. 2015) 1940 — Фрида Бокара, француска певачица, победница Песме Евровизије 1969. године. (прем. 1996) 1943 — Душан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2021) 1947 — Ричард Драјфус, амерички глумац. 1957 — Ден Кастеланета, амерички глумац. 1956 — Миливој Ненин, је српски, универзитетски професор и дописни члан Српске академије наука и уметности. 1963 — Џед Брофи, новозеландски глумац. 1964 — Стеван Стевановић, српски фудбалски голман. 1967 — Игор Первић, српски глумац и музичар. (прем. 2019) 1967 — Руфус Суел, енглески глумац. 1970 — Едвин ван дер Сар, холандски фудбалски голман. 1970 — Филип Коку, холандски фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Винона Рајдер, америчка глумица и продуценткиња. 1972 — Габријела Јунион, америчка глумица и списатељица. 1972 — Ксенија Мијатовић, српска певачица. 1973 — Роберт Пирес, француски фудбалер. 1974 — Алберт Нађ, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1974 — Оливер Ковачевић, српски фудбалски голман. 1975 — Александра Јефтановић, српска ТВ водитељка. 1976 — Милена Гович, америчка глумица, редитељка, музичарка и плесачица. 1979 — Игор Дуљај, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1980 — Бен Фостер, амерички глумац. 1981 — Руслан Ротан, украјински фудбалер и фудбалски тренер. 1982 — Ахмед ел Шара, сиријски револуционар, војсковођа и политичар 1987 — Туве Лу, шведска музичарка. 1988 — Ана Фокс, америчка порнографска глумица. 1989 — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач. 1993 — Индија Ајсли, америчка глумица. 1993 — Сара Јовановић, српска певачица. 1997 — Ленс Строл, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1.
Смрти 1321 — Стефан Урош II Милутин, српски краљ из династије Немањића. 1889 — Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар. 1911 — Џозеф Пулицер, амерички новински магнат. 1932 — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (рођ. 1857). 1950 — Густав V, шведски краљ. 2002 — Драган Малешевић Тапи, српски сликар. 2007 — Фране Матошић, хрватски фудбалер. (рођ. 1918) 2010 — Војислав Кораћ, српски историчар уметности и академик (рођ. 1924). 2014 — Мајкл Сата, председник Замбије 2015 — Ранко Жеравица, југословенски и српски кошаркашки тренер (рођ. 1929).
Празници и дани сећања 1923 — Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник. 1969 — Успостављена прва удаљена веза између два компјутера на универзитетима Станфорд и Калифорнија. Тај догађај означава почетак ере Интернета.