мини|300п|Куберова област у Срему, 670—680. године
Кубер или Кувер (, друга половина 7. века) био је намесник аварског владара (кагана) у области Срема, а затим и поглавар хришћанских пресељеника, који су из Срема и околних панонских области пребегли у Македонију, настанивши се у области Керамесијског поља (), која се налазила у суседству јужнословенског племена Драгувита. По народности, Кубер је био Прабугарин, док су његови поданици највећином делом били Власи и Грци, а такође и Словени. У византијским изворима, Куберови поданици заједнички се означавају као Керамесијанци () или Сермесијанци ().
Управа над Сремом мини|300п|Положај Кубера на Балкану, у Македонији, после одласка из Срема
Византијски цар Јустин II (565—578) је уступио половину Срема Аварима, који су између 580. и 582. године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град Сирмијум. Авари су у Срем населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на Балкану. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују.
У другој половини 7. века, аварски каган је поставио Кувера за намесника у области Срема. Кубер је био син кана Кубрата, владара Прабугара, који су живели у Старој Великој Бугарској, а спадали су у групу туркијских народа. Према претпоставкама појединих научника (J. Вернер, В. Поповић), након деобе између Кубратових синова, Кувер се преселио у Панонију, која је била под влашћу Авара, настанивши се у Срему, где је постао намесник аварског кагана.
Пресељење у Македонију Услед побуне против аварске власти, Кубер је са својим бројним поданицима, већином хришћнима, напустио Срем, кренувши према Македонији (по Поповићу, око 678—685. године). Настанили су се на Керамезијском пољу, у близини Солуна. На том простору, Кубер је завладао као обласни поглавар, ступивши у савез са околним племенима. У бугарској историографији, та област се назива Куберова Бугарска. Према претпоставкама појединих аутора, оставе у Врапу и Ерзеку су некад представљале део каганове ризнице, коју је Кубер присвојио у Панонији и донео са собом на Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине 7. века што одговара периоду када је Кубер потучен након византијског похода.
Према Осману Каратају, Кубер се из Македоније преселио у средиште данашње Србије, где је наводно владао као први српски кнез.
Види још
Историја Срема Историја Војводине Историја Србије Историја Македоније Прабугари Авари
Референце
Литература
Спољашње везе
Мапа - сеоба Кубера из Срема у Македонију Никос Чаусидис, Релације између „Комани"-културе и „Салтово мајацке"-културе и проблем порекла њихових носилаца История на Първото българско царство, проф. Васил Н. Златарски Средновековни градови и тврдини во Македонија, Иван Микулчиќ ‘Tempora incognita of the early Bulgarian history’, Dr Atanas Stamatov Образуване на българската държава, Петър Петров
Категорија:Прабугари Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Војводине у средњем веку Категорија:Историја Срема Категорија:Историја Македоније у средњем веку Категорија:Куберова Бугарска Категорија:Србија у 7. веку