мини|лево|Мост на Ђурђевића Тари мини|десно|280п|Лагано спуштање под водом у реци Тари. Дно покривено шљунком и камењем.
Тара је река у Црној Гори и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје од две речице Опасанице и Веруше испод планине Комови. Последњих 40 -{km}- водотока и кањона Таре налази се у Босни и Херцеговини тј. Републици Српској, а на неколико места чини и границу између две државе. На Шћепан пољу, код саставка са реком Пивом сачињава реку Дрину. Углавном у Црној Гори позната је као „Суза Европе“. У целом току вода из реке се до скора могла користити за пиће.
Кањон реке Таре по неким наводима на свом највишем месту дубок је 1.333 -{m}- што га чини једним од најдубљих у Европи. Мање је вероватно веровање да је клисура по дубини или дужини друга у свету, после кањона реке Колорадо. Сама Тара је дугачка 146,4 -{km}-, Приступљено 25. 4. 2013., са просечним падом 4,5 -{m/km}-, са површином слива 1.853 -{km²}-. Река Валбона у Проклетијама на делу свог тока има проток воде чак двадесет пута већи од Таре код моста на Ђурђевића Тари. Већи део реке Таре (укључујући њен кањон) је под УНЕСКО-вом заштитом као издвојени део Националног парка Дурмитор. Ова река је идеална за сплаварење, рафтинг и риболов (посебно у делу крај Колашина где је идеална за мушичарење). Најатрактивнији део за сплаварење, рафтинг је последњих 25 -{km}- речног тока и кањона.
Пут од Пљевља до Жабљака је изграђен 1935, почетком септембра те године је завршен и провизорни висећи мост преко Таре, први те врсте у земљи."Политика", 3. септ. 1935, стр. 8 Мост на Ђурђевића Тари је дуг 365 -{m}-, грађен је од 1937. до 1940. године. Пројектовао га је Мијат Тројановић.Творац моста заточен, рушитељ опеван („Вечерње новости“, 18. август 2013)
Светски конгрес географа у Единбургу 1984. године једногласно је поздравио акцију за спас Таре. Један од првих који се залагао за заштиту реке Таре и био против изградње хидроелектране на њој био је географ Милорад Васовић. Он је у септембру 2004. године невладиној организацији „Мост“ предао документ подршке 562 научника из Европе и света. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити реке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. године.
Референце
Литература
Спољашње везе
Река Тара (суза Европе) и кањон реке Таре | Рафтинг - Лидер Травел Нећу бару, хоћу Тару („Политика“, 7. октобар 2010) Легенда о мосту на Тари („Вечерње новости“, 24. јануар 2016)
Категорија:Реке Црне Горе Категорија:Пограничне реке